dr Sanja Popović-Pantić, predsednica UPŽ Srbije

Jedna od najpozitivnijih promena u poslednjih deset godina jeste procvat digitalnog preduzetništva žena. Mogućnost da svoje proizvode i usluge plasiraju kroz digitalne kanale omogućila je ženama da zauzmu bolju poziciju i etabliraju se u svetu preduzetništva.

Svet u koje stasavaju današnje uspešne preduzetnice veoma se promenio u odnosu na vreme kada je Udruženje poslovnih žena Srbije pre 17 godina ustanovilo nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja“.  O tome govore i podaci istraživanja o ženskom preduzetništvu iz 2021. koji pokazuju da žene više ne ulaze u preduzetništvo iz nužde, jer ne mogu da nađu zaposlenje, kao što je to bilo pre deset godina,  već je to  danas šansa i potreba žena da se oprobaju u preduzetništvu, kaže dr Sanja Popović-Pantić, predsednica UPŽ Srbije. „Verujem da je za tu promenu u velikoj meri zaslužna veća socijalna prihvaćenost žena u preduzetništvu i biznisu nego što je to bilo pre i procvat digitalnog preduzetništva“, kaže naša sagovornica.

Koliko je među vašim članicama mladih preduzetnica usmerenih na digitalno poslovanje, i u ženskim startapima?

Sve ih je više tako da smo mi upravo u poslednjim  mesecima ove godine napravili strategiju za privlačanje digitalnih preduzetnica a prethodno uradili anketu među njima I gotovo 90% njih je izjavilo da je veoma zainteresovano da se priključi Udruženju i da im uprkos velikom broju pratilaca na društveniom mrežama , nedostaju kontakti sa preduzetnicama koje svoje poslovanje baziraju na of-line okruženju. MI veoma verujemo u to da je povezivanje jedne I druge grupacije obostrano dobitna kombinacija, jer kao što digitalne preduzetnice mogu pomoći nedgitalnim da digitalizuju svoje poslovanje makar u nekim segmentima, tako je iskustvo offline preduzetnica veoma značajno za njih a mogućnosti međusobne saradnje su neograničene. 

Koliko su žene zastupljene u STEM zanimanjima u visokoškolskim ustanovama i kako im vaše udruženje pomaže da uđu u svet inovacija?

UPŽ više od jedne decenije obeležava Međunarodni dan devojčica u IKT-u i kroz taj projekat povezuje škole i privredu ali i javni sektor. Bavimo se razvojem interesovanja kod devojčica za STEM od njihove 13 godine a već imamo i generacije koje su završile fakultete i koje su nam zahvalne za to što smo ih kroz ovaj projekat inspirisale i ohrabrile da izaberu ova zanimanja.

Devojčice provode jedan dan sa menadžerkama i preduzetnicama u STEM disciplinama, u različitim firmama i tada ih devojčice slobodno pitaju o njihovom karijernom putu. Osim toga, imamo trenutno projekat povezan sa ohrabrivanjem mladih devojaka i zena iz ruralnih sredina da se edukuju za preduzetništvo putem jedne platforme za učenje koja se pokazala veoma efikasno i ponosni smo na sve one polaznice ove obuke ali i nekih prethodnih koje su se edukovale za pravljenje web sajtova čime su dobile važne veštine za samozapošljavanje i mogu da rade ili za sebe ili za druge.

Danas su žene, između ostalog i zahvaljujući vašim naporima, osvojile prostor i u profesijama koje su bile rezervisane samo za muškarce kao što su građevinarstvo i IT industrija. Sa koliko ste se predrasuda susreli pre nego što su žene zauzele mesto na upravljačkoj poziciji viljuškara i kako ste ih razvejavali? 

Tačno, kroz taj konkretan projekat obučavali smo žene u građevinarstvu i IT-iju i moram da priznam da su stereotipi bili veoma prisutni ali ono što nam je najviše pomoglo u bržem prevazilaženju istih nije promena svesti u društvu već manjak profila u svim branšama a u ovima ponajviše.

Tako da nam je to išlo na ruku jer su i poslodavci ali i bliski članovi porodica ovih žena potpuno bili podržavajući što ranije nije bio slučaj. Ja mislim da je vreme takvih stereotipa iza nas i da se neće vratiti upravo zbog toga što se svet prekomponavao posle pandemije korona virusa za relativno kratko vreme a novo vreme ima svoje nove zakonistosti među kojima nema mnogo mesta za stereotipe na tržištu rada i u zapošljavanju.

Koliko je poslovni svet zaista otvoren za žene i kakvo vam je iskustvo donelo zagovaranje da ženske kompanije uđu u velike dobavljačke lance?

Korporativni svet ima svoje zakonitosti i procedure koje ne idu uvek na ruku ženskom polu. S jedne strane, mi smo kroz nagradu za rodno najsenzitivniju kompaniju koju dodeljujemo već nekoliko godina, uvideli da postoje odlični primeri dobre prakse u primeni rodne ravnopravnosti  u mahom međunarodnim kompanijama koje imaju i određene obaveze da ih primenjuju i mere indikatore.

Bavimo se razvojem interesovanja kod devojčica za STEM od njihove 13 godine a već imamo i generacije koje su završile fakultete i koje su nam zahvalne što smo ih ohrabrile da izaberu ova zanimanja.

Međutim kad je reč o unapređenju položaja žena u njihovoj lokalnoj zajednici u kojoj posluju, mali broj firmi je pokazao senzibilitet za uključivanje zena u lanac dobavljača , polazeći od striktnih procedura u procesu nabavke. Međutim postoje firme koje su pronašle način da kroz razne pilot projekte to učine i pruže im šansu da na „mala vrata“ uđu kao dobavljači kako bi se izvežbali i u perspektivi postali regularni dobavljači. To su firme koje uglavnom imaju razvijene službe za društveno odgovorno poslovanje, izveštavaju o svom održivom poslovanju u koju spada i društvena održivost čiji je do rodna ravnopravnost. I to je takođe nezaustavljiv trend.

Da li su žene na selu i u manjim urbanim sredinama i dalje u podređenom položaju i koliko im ulazak u posao daje snage da se bore za svoju poziciju u društvu?

Da, to je ranjiva kategorija preduzetnica. Problem je pre svega običajno pravo da ga tako nazovem, po kome muška deca isključivo nasleđuju imovinu a ženska se u njihovu korist odriču. To je još uvek veoma prisutno kao i to da se poljoprivredna gazdinstva vode isključivo na muške članove iako su žene ravnopravni članovi u poljoprivrednoj proizvodnji. Mi smo konkretno radili sa partnerskim organizacijama na selu od kojih su samo retke uspele da se afirmišu što je šteta. Mislim da svi treba da radimo na tome da pomognemo da se što više žena sa sela organizuje i edukuje a perspektivu vidim u tome što se obrazovane žene mlađe generacije odlučuju da započnu posao iz sela odnosno vezuju svoj biznis za ruralna područja i na taj način podižu kapacitete seoskih žena za preduzetništvo, uvezujući ih u ekosistem pružanja usluga i proizvodnje mahom prehrambenih proizvoda za lokalno tržište.