Nj.e. Mr. Jozsef Zoltan MAGYAR, ambasador Mađarske u Srbiji

Nema dvojbe da je idiličan svet mirnog razvoja Evropske unije i njenog usklađenog, tečnog jačanja sa novim članicama, nažalost prošlost. Evropa nikada nije bila u fazi sa toliko teških izazova kao što je trenutno. Gubitak ritma postkovid ekonomskog oporavka, značajno jača globalna konkurencija i ratovi koji besne u susedstvu Evrope, zahtevaju pojačane napore od lidera Unije i od država članica, kako na polju unutrašnjih evropskih, tako i na razini spoljnih, odnosno međunarodnih pitanja – Jozsef Zoltan MAGYAR

Borba za zajednički interest – jaku Evropu “koja će moći da vrati evropsku ekonomiju i konkurentnost na globalnom nivou”, biće prioritet mađarskog predsedavanja Evropskoj uniji, koje počinje u julu. Kao zemlja koja snažno podržava evropske integracije Srbije, Mađarska će se, u tom šestomesečnom periodu, zalagati da pitanje proširenja na Zapadni Balkan, ostane visoko na agendi EU. “Najbolja mera napretka u znak priznavanja reformi u Srbiji, bila bi otvaranje novog klastera. Za to je potreban jednoglasan stav država članica, pa će lobiranje u korist proširenja biti ozbiljan zadatak za nas, ali i za buduća predsedavanja”, kaže za CorD Magazine Jozsef Zoltan MAGYAR.

Vaša Ekselencijo, Mađarska u julu preuzima predsedavanje EU, šta će biti prioriteti?

Mađarsko predsedavanje Savetom Evropske Unije u drugoj polovini 2024. godine gleda se u dva okvira. Mađarska će po drugi put zauzeti ulogu predsedavajuće države u okviru trija tj. Španija, Belgija i Mađarska. Prema definisanom programu iz juna 2023. godine, ciljevi te naše trio saradnje se baziraju na četiri stuba: ekonomija i konkurentnost, sloboda i bezbednost građana EU, zelenija i pravednija Evropa, te interesi i vrednosti u spoljnoj politici Evropske Unije.

Drugi okvir biće uži period od šest meseci mađarskog predsedavanja, čiji će prioriteti biti precizirani na kraju predsedavanja Belgije u junu ove godine. Prioritetni fokusi mađarskog predsedavanja biće jačanje konkurentnosti, proširenje, budućnost odbrambene i kohezione politike EU i upravljanje izazovima demografije i ilegalne migracije. Svi se slažemo da nam je interes jaka Evropa.

Zajednica čije države članice čine jake nacije, zajednica koja će moći da vrati evropsku ekonomiju i konkurentnost na globalnom nivou. Koja ne želi jednostranim rešenjima da se nosi sa zelenom tranzicijom Evrope i blagostanjem njenih građana, i koja formuliše interese naše zajedničke budućnosti na osnovu sopstvenih vrednosti. Koja će biti zainteresovana da eliminiše ,,bele mrlje” na Balkanskom poluostrvu, integriše privrede ovih zemalja u zajedničko tržište i ukloni današnje unutrašnje granice ispred njihovih građana, kao teretnih prevoznika robe. U isto vreme, ojačajmo nove spoljne granice Evrope, štiteći ih od izazova ilegalnih migracija. Želimo Evropu koja se ozbiljno bavi demografskim izazovima i nudi odgovor na problem sve malobrojnijeg evropskog stanovništva. Znak upozorenja je to, da danas stanovništvo Evrope čini 6% svetske populacije, koja će se prema poslednjim prognozama za 50 godina smanjiti na 4%.

Predsedavanje pada u veoma izazovno vreme za EU, neposredno posle izbora za Evropski parlament a u vreme kada će biti izabrana nova Evropska komisija. U kojoj meri će ti događaji uticati na planove predsedavanja?

Nema dvojbe da je idiličan svet mirnog razvoja Evropske unije i njenog usklađenog, tečnog jačanja sa novim članicama, nažalost prošlost. Evropa nikada nije bila u fazi sa toliko teških izazova kao što je trenutno. Gubitak ritma postkovid ekonomskog oporavka, značajno jača globalna konkurencija i ratovi koji besne u susedstvu Evrope, zahtevaju pojačane napore od lidera Unije i od država članica, kako na polju unutrašnjih evropskih, tako i na razini spoljnih, odnosno međunarodnih pitanja. Iako nastavak jednoipogodišnjeg zajedničkog programa trija čini jedan okvir, on će biti podeljen sa vremenskom crtom, jer nakon izbora za Evropski parlament u junu počinje proces izbora za vođenje institucija Evropske unije, koji će biti završen do jeseni u mandatu mađarskog predsedavanja. S tim u vezi, naše predsedavanje se može smatrati neobičnim.

Srbija je naš direktni sused, najjača privreda Balkanskog poluostrva izvan Evropske unije i tržište od 7 miliona ljudi. Štaviše, vaša zemlja je dom najbolje organizovane zajednice od četvrt miliona Mađara, koja je pouzdan koalicioni partner Vlade Srbije

Naš jasan cilj i zadatak je da nesmetano upravljamo prelaskom na sledeći zakonodavni ciklus EU, s obzirom da je otvoreno 150 poglavlja. Izgradnja konstruktivnog odnosa sa novim liderima institucija će biti takođe važan cilj, pošto novi ciklus EU počinje za vreme predsedavanja Mađarske. U međuvremenu, naravno, naš glavni cilj je da upotpunimo program kalendara našeg predsedavanja održavanjem formalnih i neformalnih ministarskih i stručnih sastanaka, sa oko 170 događaja. Ali možda je najvažnije pitanje za region Balkana kako ćemo u ovoj tranziciji moći da damo novi podsticaj procesu proširenja.

Već je rečeno da Mađarska podržava Srbiju na putu ka clanstvu u EU, na koji nacin ta podrska moze biti iskazana tokom predsedavanja Madjarske?

Mađarska u tim izazovnim vremenima još čvršće veruje da Evropska unija ne može biti potpuna bez pristupanja Zapadnog Balkana, što bi podjednako bilo korisno za Uniju sa ekonomskog, bezbednosnog i geopolitičkog stanovišta.

Srbija je naš direktni sused, najjača privreda Balkanskog poluostrva izvan Evropske unije i tržište od 7 miliona ljudi. Štaviše, vaša zemlja je dom najbolje organizovane zajednice od četvrt miliona Mađara, koja je pouzdan koalicioni partner Vlade Srbije. Sa granicama koje nas razdvajaju, očigledno imamo više nedostataka nego prednosti. Stoga, imajući u vidu mađarsko-srpsko strateško partnerstvo i dobrobit mađarske i srpske manjine koje žive u dve zemlje, želimo da damo zamah procesu pristupanja za vreme mađarskog predsedavanja.

Najbolja mera napretka u znak priznavanja reformi u Srbiji, bila bi otvaranje novog klastera. Za to je potreban jednoglasan stav država članica, pa će lobiranje u korist proširenja biti ozbiljan zadatak za nas, ali i za buduća predsedavanja. Bilo bi veoma važno da Evropska komisija na jesen usvoji ocenu kojom se priznaje postepeno ispunjavanje uslova za pristupanje Srbije. Tokom svog predsedavanja Mađarska bi želela da doprinese i uspostavljanju samita EU-Zapadni Balkan. I bilo bi dobro da održimo uspešnu međuvladinu konferenciju sa Srbijom i drugim zemljama Zapadnog Balkana, na kojoj bismo mogli da obezbedimo čvrst okvir za dinamiku pristupnih pregovora. Takođe je važno da se tokom tekućeg institucionalnog ciklusa usvoji Plan rasta za Zapadni Balkan, koji će, ukoliko bude ispunjen, omogućiti da projektovanje planova počne za vreme predsedavanja Mađarske.

Posle usvajanja Rezolucije EP o Srbiji, sa referencama na postizbornu krizu i navode o nepravilnostima tokom izbora, pojavile su se ocene da je imidz Srbije u EU narusen sto ce otezati dalji napredak na putu EU integracija. Kako se na to takve ocene gleda u Madjarskoj?

Godinu dana sam ambasador Mađarske u Beogradu i ne čini mi se da postoji kriza u vezi sa izborima u Srbiji. Državne institucije su funkcionisale pre 17. decembra i funkcionišu i dalje. Sve ovo dobro ilustruje činjenica da je srpska policija od kraja oktobra blokirala migracioni put na mađarsko-srpskoj granici na području Vojvodine, te je u aktuelnom periodu i nakon izbora preduzela efikasne mere protiv švercera ljudi. I šef srpske države i Vlada pružaju potpunu saradnju u vezi sa preporukama vezanim za izborne standarde evropskih institucija i organizacija, a otpočelo je i ispravljanje uočenih primedbi izbornog sistema. Ako stvarni slučaj ne postoji, onda ne sme da postoji razlog da imidž ili međunarodna percepcija Srbije utiču na njen proces pristupanja u Evropsku Uniju. Od najveće je važnosti usaglašenost i harmonizacija sa merilima, benchmarcima formulisanim u poglavjima, kao i u godišnjem izveštaju o napredovnju, koji su važan deo pregovaračkog procesa.

Pre gotovo godinu dana odrzana je prva sednica Strateskog saveta za saradnju Madjarske i Srbije. Ima li planova za naredni sastanak ili novih aktivnosti na tom planu?

Mađarska i Srbija ozbiljno gledaju na pitanje nastavka strateške saradnje. Kada je u junu prošle godine formiran Savet za stratešku saradnju, potpisali smo 11 sporazuma i formirali 12 radnih grupa, kojima predsedavaju ministri. Sledeći sastanak ove godine će organizovati Mađarska. Čim bude formirana nova vlada u Beogradu, krenućemo u pripreme i procenu ispunjenosti potpisanih ugovora. Za više od pola godine koliko je prošlo, postignuti su mnogi rezultati na kojima ćemo nastaviti da gradimo naš odnos. Među rezultatima treba istaći da je naše snabdevanje gasom kontinuirano obezbeđivano kroz saradnju dve zemlje. U Mađarsku i severno od nje preko Srbije stiže 10 miliona m3 prirodnog gasa na dvenoj bazi. Dok se više prirodnog gasa ne isporuči Srbiji preko novog bugarsko-srpskog interkonektora ili dok ne proširi svoja skladišta gasa, Mađarska je spremna da skladišti srpske strateške zalihe.

Veoma značajna je i ekonomska saradnja, pošto smo 2022. godine ostvarili trgovinski promet od 5,8 milijardi evra, a u 2023. godini, čak i pored pada cena energenata, 4,8 milijardi evra.

Uskoro finalizujemo dogovor o izgradnji novog dalekovoda između naše dve zemlje, te smo odlučili da zajednički koordinišemo mađarsko-srpsko-slovenačko tržište u snabdevanju električnom energijom kroz zajedničku regionalnu berzu električne energije od 2024. godine. U cilju diverzifikacije nafte, naftne kompanije naše dve zemlje pregovaraju o izgradnji naftovoda između dve zemlje. U novembru, posle 9 godina pauze, voz ponovo povezuje Segedin i Suboticu. Granična policija obezbeđuje produženo radno vreme na dva od postojećih 9 graničnih prelaza, koji su otvoreni do 19 časova.

Počeli smo sa planiranjem novih mađarskih i srpskih brzih puteva i pripadajućih graničnih prelaza, sa kojima bi bili izgrađeni novi ili prošireni i renovirani prelazi u Hercegsanto-Bački Breg, Tompa-Kelebija i Reske-Horgoš. Počeli smo pregovore o mogućnostima odbrambenih industrija dve zemlje, a mađarski policajci će ove godine nastaviti zajedničke patrole sa kolegama iz Srbije na srpskoj strani granice između Srbije i Severne Makedonije. Veoma značajna je i ekonomska saradnja, pošto smo 2022. godine ostvarili trgovinski promet od 5,8 milijardi evra, a u 2023. godini, čak i pored pada cena energenata, 4,8 milijardi evra. Pri čemu svega je vrlo bitno da je naša zemlja četvrti najveći spoljnotrgovinski partner za Srbiju.

Madjarska i Srbija jacaju saradnju u oblasti energetike. Sta ce, po Vasem misljenju, znaciti formiranje zajednickog preduzeca za trgovinu gasom Srbijagasa i madjarskog MVM – SERBHUNGAS?

SERBHUNGAS je prva kompanija čija su dva suvlasnika najvažnije državne gasne kompanije dve zemlje. Ovde se pre svega radi o bezbednosti snabdevanja gasom, ali je podjednako važno i sa stanovišta funkcionisanja tržišta gasa, jer kompanija koja posluje po propisima EU i van EU mora da obezbedi snabdevanje koje sa komercijalne tačke gledišta, već postiže rezultate zasnovane na očekivanjima tržišta. Poverenje između dve zemlje važno je u oblasti snabdevanja energijom, koje bi se u bliskoj budućnosti moglo proširiti i na oblasti snabdevanja električnom energijom i naftom.