Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona,...

Nj.e. Li Ming, ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji

Neraskidivo prijateljstvo

Pre 25 godina (1999), kineski i srpski...

Uroš Đorđević, Account Executive, Dell Technologies

Začetnici nove ere digitalnih tehnologija

Dell Technologies, korporacija koja je orijentisana ka...

Ana Toskić Cvetinović, Executive Director, Partneri za demokratske promene Srbija

Vladavina prava je imperativ

Partneri Srbija su organizacija posvećena unapređenju vladavine...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika Volodimira Zelenskog, doputovala je u Beograd, što je prva poseta visokog ukrajinskog...

Siljanovska-Davkova prva žena na čelu Makedonije nakon pobede na predsedničkim izborima

Konzervativna opoziciona koalicija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Makedoniji, objavili su makedonski...

Predsednik Si Đinping poručio da Kina i Srbija kroz zajedničku borbu unapređuju svetski mir i razvoj

Istorija nam pokazuje da je prijateljstvo Srbije i Kine prijateljstvo koje je iskovano kroz našu izuzetnu zajedničku borbu da...

Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije

Ulaznica za svetska digitalna tržišta

Pristupanje zapadnog Balkana jedinstvenom digitalnom tržištu EU, uz prethodno usaglašavanje propisa u ovoj oblasti, moglo bi da donese benefite i Uniji i regionu, i da podstakne dalji proces EU integracija

Institucionalni okvir u Srbiji je donekle usaglašen sa evropskom regulativom, ali mnogo toga nam još nedostaje, kaže Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije.

U skladu sa sporazumom o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, postoji obaveza usaglašavanja propisa, i tu je najznačajniji primer Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji gotovo od reči do reči prepisuje Opštu uredbu o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation, GDPR). Usvojen je i Zakon o informacionoj bezbednosti, usaglašen sa prvom verzijom Direktive o mrežnoj informacionoj bezbednosti (NIS direktiva), dok novi Nacrt ovog zakona koji je predstavljen tokom leta 2023, teži usaglašavanju sa novijim regulatornim okvirom EU, takozvanom NIS 2 direktivom.

„Ipak, brojni izazovi tek predstoje, budući da je u EU nedavno počela primena dve važne regulative – za digitalne usluge i za digitalna tržišta – što predstavlja potpuno nov pravni model upravljanja digitalnim prostorom“, kaže Krivokapić.

Ne manje bitna je i Regulativa o veštačkoj inteligenciji koja je nakon duge borbe u Evropskom parlamentu usvojena 13. marta ove godine.

„To su izuzetno značajni propisi za primenu digitalnih tehnologija i od toga kako će Srbija pristupiti usaglašavanju sa njima zavisiće ne samo mogućnost da naše kompanije izađu na tržište EU i svetska digitalna tržišta, već i zaštita osnovnih prava naših građana u digitalnom prostoru“, kaže naš sagovornik.

Šta su prednosti opasnosti/deregulacije/preregulacije digitalnog prostora?

Mislim da se to jasno vidi na primeru EU koja je zaista postala lider u regulisanju digitalnog prostora. Čini se da je s jedne strane to usporilo evropske kompanije kada su u pitanju razvoj i inovacije, što nije bio slučaj u zemljama sa znatno liberalnijim pravilima kao što su Sjedinjene Države i Kina, koje su danas svakako lideri u razvoju digitalnih tehnologija. S druge strane, možemo govoriti o “briselskom efektu” naročito kada su u pitanju pravila o zaštiti podataka nakon donošenja GDPR-a. Tom uredbom je visoko postavljen standard zaštite na globalnom nivou, i niz zemalja se danas rukovodi tim standardom, budući da su mnoge usvojile propise po uzoru na GDPR. To je unapredilo funkcionisanje tržišta, uniformnost pravila je značajno podigla nivo pravne sigurnosti i unapredila zaštitu građana u EU, ali i širom sveta. Što se tiče Srbije, mislim da nije pravo pitanje koliko će detaljna biti naša pravila o digitalnom prostoru, već šta je ono što naša zemlja zaista može i treba da kontroliše.

Da li danas zemlje kandidati imaju vremena/prostora da čekaju sa usaglašavanjem sa evropskim aktima kao što to čine sa drugim propisima ili imaju interes da ih ubrzaju?

Verujem da je našem regionu potrebno što brže usaglašavanje sa evropskim propisima koji regulišu odnose u digitalnom prostoru. S obzirom na kompleksnost digitalne infrastrukture, a posebno na izazove u upravljanju čitavim digitalnim ekosistemom, trenutno ne vidim drugi model koji bi omogućio našim kompanijama jednostavan pristup inostranim tržištima, a istovremeno obezbedio zaštitu našim građanima u digitalnom prostoru. U tom smislu, mislim da treba da pratimo model EU koja ipak ima znatno veći uticaj na globalnoj sceni. Ukoliko budemo previše oklevali, možemo razviti pogrešne strateške pravce čije nas ispravljanje može skupo koštati u budućnosti.

Srbiji je preko potreban zakon o veštačkoj inteligenciji koji prati model upravo usvojene uredbe EU

S obzirom na to da je proces evropskih integracija u ovom regionu značajno usporio, uz ozbiljan zamor na svim stranama, mislim da bi pristupanje zapadnog Balkana jedinstvenom digitalnom tržištu EU – čemu, naravno, prethodi usaglašavanje propisa u ovoj oblasti – moglo da donese benefite i Uniji i regionu, i da podstakne dalji proces EU integracija.

Da li bi kao u slučaju GDPR Srbija mogla da preuzme tekst evropskog AI Act i inkorporira ga u svoje zakonodavstvo ili nacionalni kontekst ima svoje specifičnosti?

Prepisivanje evropske uredbe o zaštiti podataka imalo je neke izuzetno dobre strane. Među prvima u svetu smo usvojili novi model zaštite podataka o ličnosti, što je i domaćim i stranim kompanijama koje posluju u Srbiji olakšalo usaglašavanje sa novim pravnim okvirom, naročito imajući u vidu da EU ima znatno razvijeniji pravni okvir u ovom polju što olakšava tumačenje novih i nepoznatih pravila. Takođe, garantovan je najviši nivo prava za naše građane. S druge strane, puko prepisivanje pravila bez uzimanja u obzir domaćeg pravnog okvira, jeste dovelo do određenih kontradiktornih i nejasnih pravila, uz uvođenje instituta koje nije moguće primeniti u Srbiji u ovom trenutku. Velika je greška i što iznosi kazni ne prate penale propisane GDPR-om – u zemljama EU već su izrečene kazne od preko milijardu evra, dok je našim zakonom najviša propisana kazna oko 16 hiljada evra. To kompanijama možda zvuči kao veliko olakšanje, ali suštinski čini da se ovim pravilima olako pristupa, budući da sankcije za njihovo nepoštovanje ne moraju značajno uticati na poslovanje.

Čini mi se da nam je preko potreban zakon o veštačkoj inteligenciji koji prati model upravo usvojene uredbe EU. Taj model je horizontalan i zasnovan je na proceni rizika, što po mom mišljenju ostavlja dovoljno prostora za istraživanje i razvoj, dok obezbeđuje visok nivo pravne sigurnosti. Naravno, takav zakon je potrebno prilagoditi domaćem pravnom okviru kako bismo izbegli nedoslednosti, a zatim i uskladiti kaznenu politiku sa EU kako bi primena bila što izvesnija.

Šta su ključni izazovi sa kojima će se suočavati biznisi/startapi u Srbiji u primeni ovog novog okvira?

Izazovi su svakako brojni, s obzirom na to da regulacija postaje sve kompleksnija pravna materija, i na domaćem i na inostranim tržištima. To povlači visoke troškove usaglašavanja sa novim pravilima i ulaganje u administrativne kapacitete kako bi interni procesi pratili novu regulativu. Mislim da je razumevanje etičkih dilema u razvoju novih tehnologija i uticaja tehnologije na društvo nešto što više nije moguće zaobići u razvoju startapa i biznisa. Upravo zato i imamo tako kompleksnu regulativu.

Svi ovi izazovi su naročito vidljivi kada domaći biznisi započinju saradnju sa inostranim, pre svega EU partnerima. Usaglašenost sa GDPR-om danas je standard čije se ispunjavanje naprosto podrazumeva, jer se u suprotnom kompanije izlažu ozbiljnom riziku sankcija i visokih kazni. S obzirom na trend donošenja novih propisa, možemo očekivati da će zahtevi za usaglašavanje i poštovanje etičkih pravila biti sve brojniji.

Pročitajte još...

Danilo Savić, CEO, Data Cloud Technology

AI sve prisutnija u industriji

DCT centar iz Kragujevca jedan je od osam data centara u Evropi koji je klasifikovan u klasu 4, što je najviši međunarodno priznati nivo...

Predrag Skoković, direktor i suosnivač, Quality House

Učenje kao konstanta

Quality House, kompanija koja važi za dobrog globalnog partnera, već dve decenije pruža usluge testiranja softvera i usluge akreditovane ISTQB obuke IT firmama svih...