Privreda uz pomoć države treba da usmerava akademiju da se bavi temama koje su od interesa za privredni rast i razvoj i podsticanje inovacija i tako privuče talentovane studente u oblasti koje su nam potrebne.
Prema najnovijim istraživanjima Inicijative Digitalna Srbija startapi iz Srbije imaju jak inženjerski kadar, ali im i dalje nedostaje znanja iz oblasti prodaje i marketinga. Nebojša Bjelotomić izvršni direktor Inicijative Digitalna Srbija kaže da naš univerzitetski sistem ima ove predmete u svom kurikulumu ali je problem da se ne potencira njihov značaj i primenjivost u realnim situacijama. „Teme koje su potrebne za dalju ekspanziju startap ekosistema odnose se pre svega na internacionalizaciju i skaliranje (rast firme). Osnov za oba je proces prodaje i poslovnog razvoja“, kaže naš sagovornik.
Odgovornost za veću atraktivnost i je i na predstavnicima kompanija (i malih i velikih). Oni bi u saradnji sa fakultetima trebalo da dođu u poziciju da studente zainteresuju za oblasti izučavanja ali i da nastavno osoblje navedu da se bavi istraživanjem u oblastima od interesovanja i to najviše tako što će im ponuditi „žive” podatke, navodi Bjelotomić.
Akademska zajednica ima potrebu da se bavi predavanjem i izučavanjem. Privreda uz pomoć države treba da usmerava kojim oblastima se akademija bavi. Kreiranjem praksi za studente, gostujućim predavanjima, zadavanjem studija slučaja moguće je privući talentovane u oblasti koje su potrebne. Kako startapi nemaju resurse za ovaj dugotrajan posao, organizacije podrške u startap sistemu moraju preuzeti tu ulogu.
Koliko neformalno obrazovanje može da popuni ovaj nedostatak, koliko je ono dostupno i kvalitetno?
Neformalno obrazovanje je obično mnogo više tržišno orijentisano u odnosu na formalno. Što znači da će se ono baviti na primer razvojem veština za B2B prodaju tek kad oseti potencijalnu finansijsku dobit. To je možda i duži put od onog navedenog u odgovoru na prvo pitanje. Istovremeno postoji veliki broj onlajn kurseva na pomenute teme. Oni su jako kvalitetni i unapređivani su kroz vreme. Istina, za njih postoji jezička barijera, odnosno oni su najčešće na engleskom. Opet, ako je namera da se stečeno znanje primeni na internacionalnim tržištima onda strani jezik ne sme biti barijera.
Predstavnici kompanija trebalo bi da podstaknu nastavno osoblje na fakultetima da se bavi istraživanjem u oblastima koja su najvažnija za privredni rast, tako što će im ponuditi „žive” podatke
Još jedna opcija u okviru neformalnog obrazovanja je da same kompanije, ako imaju kapacitet ili organizacije podrške u ime startapa organizuju predavanja na temu od interesa sa ekspertima iz inostranstva.
Šta Digitalna Srbija radi na ovom planu i kakve rezultate beleži?
Primer treninga za „nedostajuće” veštine je Ninja program koji je Inicijativa Digitalna Srbija izvela u saradnji sa JICA (Japanska agencija za međunarodnu saradnju). U okviru ovog programa za startape u poodmakloj fazi razvoja (da imaju razvijen proizvod) organizovana su predavanja sa ekspertima. Eksperti su bili iz Srbije ili inostranstva u zavisnosti od teme. U toku programa pokrivene su teme od osnova računovodstva do onlajn marketinga i e-commerce-a.
Nadamo se da će ove godine ponovo biti organizovan ovaj program, ovog puta sa regionalnim karakterom, odnosno sa startapima sa celog Balkana. Pored ovog programa održavamo pojedinačna predavanja na teme koje su interesantne (npr. prodaja bazirana na LinkedIn-u koju je održao ekspert iz Švedske). Takođe, kroz program Karijera 4.0 spajamo mentore iz privrede sa srednjoškolcima, upoznajemo ih sa novim zanimanjima u IT industriji, veštinama, ljudima sa sličnim interesovanjima.
Prethodnih godina govorili smo o sazrevanju našeg tržišta startapa i o porastu interesovanja stranih fondova za ulaganja u srpske startape. Koliko su trenutni globalni trendovi poput političke i ekonomske nesigurnosti uticali na ove trendove i čemu se možemo nadati u bliskoj budućnosti?
Globalno gledano, pod uticajem inflacije, referentne kamatne stope su značajno porasle. To je označilo povećanje „cene” novca ali i smanjilo njegovu dostupnost. Opet, ovaj trend u Evropi je nešto blaži nego u Americi, prema pisanju londonskog magazina The Economist, u smislu da je količina novca koju su evropski startapi prikupili u 2023. nešto manji nego u 2022. godini, ali ne tako dramatično kao što je slučaj u SAD. Naš ekosistem ima još jednu olakšavajuću okolnost.
Nadamo se da će ove godine ponovo biti organizovan Ninja program u saradnji sa JICA, ovog puta sa startapima sa celog Balkana
Zbog svoje relativne nerazvijenosti startapi sa naših prostora „traže” investicije od pola do dva miliona evra, koje su dostupnije u odnosu na veće runde finansiranja. Prema preliminarnim podacima domaćeg akceleratora Katapult koji organizuje i vodi Fond za inovacionu delatnost, grupa startapa koja je prikupljala investicije u toku 2023. je „skupila” gotovo istu količinu finansiranja kao i grupa iz 2022. godine.
U jednom trenutku imali smo dosta inicijativa za uređenje institucionalnog okvira za rad startapa. Gde smo danas na tom putu i koliko možemo da koristimo domaće resurse za razvoj rešenja zasnovanih na VI?
Institucionalni okvir napreduje. Država je u Zakonu o Inovacionoj delatnosti prepoznala pojam startapa ali i anđeoskog investitora. Predvidela je a zatim i osnovala registar startapa sa ciljem da saradnju između državne administracije i startapa učini lakšom. Zadovoljstvo nam je da se u taj registar u prvih nekoliko meseci od njegovog osnivanja upisalo više od 120 kompanija i radićemo na tome da se taj broj dodatno poveća. Svi startapi koji žele da apliciraju za fondove koji su u nadležnosti Fonda za inovacije ili žele da apliciraju za neki od dostupnih poreskih posticaja (na primer, oslobađanje poreza i doprinosa na plate osnivača ili oslobađanje po osnovu delatnosti iz oblasti istraživanja i razvoja) potrebno je da se registruju. Proces je u velikoj meri automatizovan kako bi smanjio kompleksnost i vreme potrebno za prijavljivanje.