Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti

U 2024. očekujem više žena na pozicijama u IT sektoru, ženu na čelu ministartva spoljnih poslova i odbrane, žene hirurge u operacionim salama, mnogo više ženskih trenera u svim sportovima, žensku fudbalsku utakmicu na RTS-u u 20 časova i lovorove grančice na ramenima na ženskoj vojnoj uniformi.

Koliko smo u godini iza nas odmakli u promovisanju rodne ravnopravnosti u Srbiji? „Dva koraka napred pa jedan nazad“, odgovara Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravniopravnosti.  „Uspostavljanje rodne ravnopravnosti je sve vreme kao hod po tankoj žici“, dodaje.

Patrijarhalni sistem „vrednosti“ je dosta žilav i pronalazi razne načine da prkosi svim onim promenama koje su u skladu sa vremenom u kojem živimo i remeti normalni životni balans  muškarcima i ženama, čuvajući i dalje duboko ukorenjene  stereotipe i predrasude o rodnim ulogama i mestu žena u društvu kao neupitne istine, navodi naša sagovornica.

„Samoprozvani autoriteti, uplašeni od vremena pune ravnopravnosti žena, koje sigurno dolazi, daju sebi za pravo da određuju granice slobode žena i uređuju njihova prava. Pokrenuli su, neki od njih, čak i pitanje autonomije naših tela i prava na abortus“, kaže Janković. „U  poslednje vreme sva snaga tog patrijarhata naročito postaje vidiljivija u digitalnoj sferi, gde su žene često izložene surovom, seksističkom sudu javnosti, koji teži da marginalizuje njihov značaj, svodeći ih na pojavu, gledajući im u/pod suknje, noge, godine, dekoltee, bore ili sedu kosu”.

U tom, vrlo stvarnom, virtuelnom svetu, žene se vređaju, omalovažavaju, ucenjuju, preti im se, dakle svi oblici nasilja prisutni su kao i u analognim svetu. Uprkos kompleksnijim uslovima za borbu, koji imaju itekako svoje prednosti, jer ne možete tek tako ućutkati žene u digitalnoj sferi, mnogo se napreduje. Žene naučnice, umetnice, novinarke, preduzetnice, radnice, domaćice, doktorke, poljoprivrednice, političarke, predano rade i ruše sve te barijere i stereotipe stvarajući bolje uslove za život svih ljudskih bića.

Kako se kotiramo u odnosu na svetska i evropska merila ravnopravnosti?

Ne volim poređenja, jer su uglavnom nekompletna i često im nedostaje istorijski i sociološki kontekst, a brojevi svašta mogu i da prikažu ali i da sakriju. Da ne pričam o tome koliko nedostaju rodno segregisani podaci i da je uglavnom ceo svet skrojen po meri muškarca. Neustrašiva Kerolajn Krijado Peres podseća kako se ranije odustajalo od takvih podataka, jer su žene prekomplkovane da bi se „merile“ zbog obrazaca rada i suviše hormona, podsećajući da je uticajni švajcarski arhitekta Le Korbizje, početkom prošlog veka, sa zakašnjenjem uzeo u razmatranje žensko telo zbog „nesklada mera“, pa je čovečanstvo predstavljao muškarac od 183 cm sa podignutom rukom ( valjda, da dohvati policu koju mi, žene, ne možemo). Šalu na stranu, evo nekih podataka: prema “Izveštaju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti za 2022. godinu“ Srbija je na listi Svetskog ekonomskog foruma prošle godine nazadovala za četiri mesta u rodnoj ravnopravnosti u odnosu na prethodnu godinu, tj.sa 19. mesta u 2021. godini pala je na 23. mesto na Global Gender Gap Index-u. 

U  poslednje vreme snaga patrijarhata naročito postaje vidiljivija u digitalnoj sferi, gde su žene često izložene surovom, seksističkom sudu javnosti

Prema učešću žena u političkom životu, kao i prethodne godine, zauzimamo  21. mesto. Međutim, po kriterijumu uključenosti žena u ekonomski život i njihovim ekonomskim šansama, pali smo sa 54. na 77. mesto u svetu. Napredak je zabeležen u pristupu žena obrazovanju, po tom kriterijumu je naša zemlja napredovala za 15 mesta i rangirana je 37. mestu. Ovaj podatak me posebno raduje, i nadam se da ćemo sve učiniti da i dalje napredujemo u obrazovanju i da budemo još bolji u svim ovim drugim parametrima, jer smo dosta toga učinili zahvaljujući političkoj volji i spremnosti prethodnih godina. Ipak, moram neizostavno pomenuti broj od koga mi se steže kost u grlu, a trebalo bi pomenuti i sva imena –  na kraju ove, 2023. godine, imamo 28 ubijenih žena. To je ono što je poražavajuće za sve nas.

U ovoj predizbornoj kampanji smo čini mi se daleko manje slušali o poželjnom procentu učešća žena u parlamentima ili vladi. Da li je to znak da na tom frontu dobro stojimo ili da ova tema biračima i dalje ne znači mnogo?

U predhodnom  izbornom ciklusu ostvaran je značajan napredak kada je reč o kvotama o zatupljenosti žena na izbornim listama i razumem zašto to nije značajna tema ovog izbornog cilusa.   Međutim, mnogi politički akteri ne pokazuju dovoljno interesovanja i razumevanja za značaj i suštinu ravnopravnosti i da se jednom ostvareni standard ne podrazumeva, već  se za postignuti  nivo poštovanja ljudskih prava stalno moramo boriti. U ovom izbornom ciklusu kvote su ispoštovane, ali žena u kampanji skoro da i nema. Ali nisu samo procenti važni, suština je u upravljačkim pozicijama koje te žene (ne)zauzimaju i koliko imaju uslova i podrške da čine zajedno promenu sa muškarcima unoseći našu, žensku, preko potrebnu perspektivu u sve pore društva. Zanimljiv je podatak koji je objavio UNDP, da 49% ljudi u svetu smatra da su muškarci bolji politički lideri u odnosu na žene, dok 50% muškaraca i skoro 41% žena u Srbiji imaju predrasude u vezi sa učešćem žena u politici. U tom kontekstu vrlo često se u javnosti čuju stereotipni stavovi, od toga  da “nije politika za žene”, “previše su emotivne da bi se bavile politikom”, “nisu žene dovoljno energične za politiku” do “ne može političarka biti dobra majka”.

Žene u politici su pod znatno većom lupom od muškaraca. Njihove odluke, delovanje i postignuća se uvek preispituju, uvek se postavljaju velika očekivanja i stalno se čuje pitanje „Šta je ona postigla“?. A ja se uvek pitam a šta su tačno pojedini muškarci političari uradili, a neki su decenijama prisutni i zašto se njihovi rezultati nikada ne procenjuju na taj način? Nije odgovornost za bolji život svih građana samo na ženama koje su u vladi i na drugim funkcijama, već je to zajednička odgovornost. Što se emotivnosti tiče, teško nama ako neko misli da ne smemo imati emocije u bavljenju politikom – pa kako onda razumeti ljude i njihove realne potrebe i probleme. Nemati emociju zahteva stručnu pomoć, a ne nebavljenje politikom. Politika (spoljna, takođe) je i te kako „ženska stvar“ i nadam se da ćemo se uskoro mnogo više baviti nekim drugim temama bitnim za život građana (obrazovanje, zdravlje, kultura sport, socijlana podrška) od onih koje su proteklih decenija glavna tema naše političke i bezbednosne paradigme.

Smatrate da škola ima veliki potencijal da menja prevaziđene rodne modele. Ipak i dalje nemamo značajnije promene u udžbenicima kada je u pitanju prikazivanje žena.

Obrazovanje i lični razvoj  – iznad svega! Vitalna potreba našeg društva  je da menjamo štetne prakse društvene tolerancije prema svakoj vrsti diskriminacije žena, a za to su, mnogo više od udžbenika, potrebni nastavnici svesni stanja i potrebe za promenama u društvu. Džabe hiljadu strana perfektnog udžbenika,  ako ih interpretira nastavnik koji kaže da je  ženi mesto u kuhinji u kojoj dočekuje muža, jer tako „nalaže naša srpska tradicija“, naravno sa velikim S i velikim T. Struktura moći se u velikoj meri oslanja na tišinu, tj. ćutanje žena o temama koje tinjaju ispod površine muškog raja, a to su razne vrste seksualnog i drugog uznemiravanja i eksploatacije ženskog tela. U školama moramo negovati kulturu dijaloga i pokretanja tematskih sastanaka i informisanja svih o važnim društvenim temama kako bismo zajedno promenili kulturne norme  koje oblikuju društvo. Moramo se u školskom sistemu konfontirati obrascima koje neguju mizoginiju i seksizam i bilo koji vid diskriminacije prema različitim članovima našeg društva. Neophodno je da školski programi integrišu sadržaje o rodnoj ravnopravnosti i kroz udžbenike i druge nastavne materijale, predavanja, radionice koji će pored rodno senzitivnog jezika promovisati jednake mogućnosti za žene i muškarce, doprinos žena nauci, kulturi, umetnosti, kao i podsticanje devojčica i devojaka za dalje obrazovanje u takozvanim STEM naukama.

Između zakona tržišta i patrijarhata vodi se teška bitka, ali verujem da će, uz  adekvatne politike i osnaživanje žena, uskoro pitanje pola u poslu biti ograničeno samo fizičkim predizpozicijama

Jezik koji koristimo je važan jer odražava stvarnost u kojoj živimo.Promene često izazivaju otpor, pa ne očekujem da  bude drugačije ni sa jezikom. Svaka promena, kažu, može ugroziti naše vrednosti, porodične, običaje. Naše temelje, kažu, ruši takav jezik. Čudna mi čuda. Reči stranog porekla  danas ima koliko hoćeš, jer je jezik živ, trpi ticaje sa svih strana. Primera radi, u našem jeziku ima, kažu poznavaoci, oko 8000 reči koje su turskog porekla, a nešto preko 3000 njih je u aktivnoj upotrebi, svakodnevno dakle. O uticaju engleskog, francuskog i nemačkog jezika na naš, da i ne pričam. Kamo sreće da je nešto što ima veze sa jezikom porušilo obrazac nasilja nad ženama. Rodno senzitivni jezik je važan, ali ne treba pretenciozno raspravljati o toj temi. Iz dosadašnje rasprave o rodno senzitivnom jeziku  vidi se da nema dovoljno dobrih argumenata protiv i da je suprotstavljanje otpor prema nečemu što je odraz vremena u kome živimo. Naglasila bih da je od rodno senzitivnog jezika mnogo važnije insistirati na nediskriminatornom jeziku, naročito onom na javnoj sceni, bez  uvreda, seksizma i omalovažavanja žena.

Danas češće viđamo žene u netipično ženskim, deficitarnim zanimanjima, od upravljačice viljuškara ili krana i dobro plaćenim zanimanjima u informaciono-komunikacionim tehnologijama. Da li je to znak ravnopravnosti ili su žene postale poželjne tek pošto je muška radna snaga postala deficitarna?

Postoji  jedna poslovica u srpskom jeziku koja kaže –  “nužda zakon menja”, pa tako i u ovom slučaju potreba za radnom snagom utiče na to da se podela na muške i ženske poslove sve više smanjuje. Volela bih da mogu da kažem da je  nivo ostvarene rodne ravnopravnosti, u ovom i sličnim slučajevima, imao veći uticaj od tržišnih pravila, ali reći ću da je to ipak znak da se poslovne prilike i šanse  neočekivano pojavljuju,  naročito  u ovom  današnjem ekonomsko-političkom trenutku. Na tržištu rada došlo je do brojnih promena koje su uticale i na to da se žene  sve više  pojavljuju u tipično muškim zanimanjima. Uticalo je i obrazovanje, naročito u granama kao što  je IT, gde se pojavio značajno veći broj obrazovanih žena,  koje su postale obučene da se bave poslovima donedavno rezerevisanim uglavnom za muškarce, uprkos činjenici da i dalje postoje rodni stereotipi prilkom izbora zanimanja kod učenika. Ti stereotipi se neguju i kroz sliku u medijima, u kojima se obično prikazuje da je potrebno da žene  bude, nazovimo to tako –  luda ili, ludo hrabra, da bi izabrala „muško“ zanimanje. No ipak je to i dobro i hvala im što smo zahvaljujući njima saznali za mnoge primere žena koje sasvim normalno rade svoje, nekada, samo muške poslove. Mnogi dobri tekstovi ohrabruju devojke na životnim prekretncama. Takođe, ne treba zanemariti podatke iz različitih istraživanja o rodnoj ravnopravnosti, koja govore da  2/3 naših građana i građanki navodi da u njihovom domaćinstvu gotovo uvek, ili uglavnom, žena obavlja kućne poslove; skoro 80% njih smatra da žena nije ostvarena u životu ukoliko nije postala majka, a svaki drugi građanin i građanka imaju stav da će dete u predškolskom uzrastu verovatno patiti ukoliko je majka zaposlena.

Šta je to što priželjkujete da se dogodi u 2024. kao simboličan znak da napredujemo na putuka rodnoj ravnopravnosti ?

Priželjkujem, očekujem zapravo, da na konferencijama na teme  digitalnih tehologija, interneta, veštačke inteligencije, ICT, uslova poslovanja, biznisa, geopolitike,  vidim četiri žene u panelima na poziciji, ili bar dve, ako ne može većina još uvek. Dalje, ženu na čelu ministartva spoljnih poslova i odbrane, hirurge žene u operacionim salama, mnogo više ženskih trenera u svim sportovima, žensku fudbalsku utakmicu na RTS-u u 20 časova. I, za kraj, kao velika ljubiteljka simbolike –  lovorove grančice na ramenima na ženskoj vojnoj uniformi. Kao vrlo pragmatična i čestom maštanju nesklona žena, imam pravo na novogodišnje želje. Ako sve ovo ne bude sledeće godine, biće onih tamo godina, jer budućnost ne dolazi, ona je već došla.