Iako bi rast u 2024, moga biti jedva nešto veći od ovogodišnjeg, osnove tog raste bi mogle biti daleko solidnije. Mešutim mnogo toga zavisi od geopolitičkih rizika.
Privreda Srbija bi u narednoj godini mogla da ostvari nešto brži rast BDP nego u ovoj, pod uslovom, da ne dođe do značajnijeg pogoršanja u svetskoj, a naročito u evropskim privredama, kao i da se ne pogoršaju odnosi Srbije sa EU. Rast BDP u 2024. godini mogao bi da iznosi 2,5-3%, što na prvi pogled izgleda skromno povećanje u odnosu na rast u ovoj godini. Medjutim, važno je imati u vidu da je ovogodišnji rast od 2% velikim delom bio posledica jednokratnog oporavka poljoprivrede od prošlogodišnje suše kao i neubičajeno velikog povećanja aktivnosti u gradjevinstvu. Da nije bilo ovih jednokratnih faktora, na koje se ne može računati u narednoj godini, rast BDP bi u ovoj godini iznosio oko 1%.
Očekivano povećanje stope rasta BDP zasniva se na pretpostavci da će cene energije i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu u narednoj godini ostati na sadašnjem niovu, kao i da će evropske privrede imati nešto brži rast nego u ovoj godini. Pozitivan uticaj na rast privrede u prvim mesecima naredne godine imaće rast državne potrošnje uoči vanrednih izbora, ali će taj efekat biti kratkotrajan i skroman. Na drugoj strani snažnije ubrzanje privrednog rasta će kočiti kamatne stope koje će ostati na visokom nivou.
Eventulano pogoršanje odnosa Srbije sa EU, odakle dolazi najveći deo investicija i kredita i gde Srbija izvozi najveći proizvoda, uticao bio na usporavanje privrednog rasta
Visoke kamatne stope će negativno uticati na investicije, uključujući i strane direktne investicije, a naročito će pogoditi delatnosti kao što su gradjevinstvo, proizvodnja kapitalne opreme i trajnih potrošnih dobara. Ekspanzivna fiskalna politika koja se sprovodi u u poslednjem kvartalu 2023. godine uticaće na usporavanje opadanja inflacije što će produžiti potrebu za restriktivnom monetarnom poltikom NBS, a to će takodje usporiti oporavak privrede u drugoj polovini naredne godine.
Prognozirani rast može da bude manji ako se realizuje neki od geopolitičkih rizika, koji bi doveli do znatnijeg rasta cena energenata. Eventulano pogoršanje odnosa Srbije sa EU, odakle dolazi najveći deo investicija i kredita i gde Srbija izvozi najveći proizvoda, uticao bio na usporavanje privrednog rasta. Konačno, loša poljorivredna sezona, čija učestalost se povećava usled klimatskih promena, mogla bi da smanji rast BDP.
Očekujemo da bi će se u narednoj godini nastaviti usporavanje inflacije, ali da će ona biti nešto viša nego što Vlada predvidja u zvaničnim dokumentima. Razlozi za to su su ekspanzivna fiskalna politika u predizbornom periodu, rast jediničnih troškova rada, kao i odloženi rast administrativno kontrolisanih cena. Očekujemo da bi prosečna inflacija u narednoj godini mogla da iznosi 6-7%, dok bi inflacija krajem godine bila oko 5%, što znači da bi se inflacija prepolovila u odnosu na ovu godinu.
