S obzirom na kvalifikacionu strukturu i strukturu nezaposlenosti u Srbiji mišljenja sam da ova mera može samo da pojača pritiske da radnici u Srbiji prihvataju poslove koji su manje plaćeni
Moja očekivanja od uspostavljanja slobodnog pristupa tržištu rada na Zapadnom Balkanu nisu velika. Za sada samo teoretski, ono može da unapredi dostupnost potrebnih kadrova u privredama ovih zemalja, poveća mobilnost radnika i dovede do veće atraktivnosti regiona za potencijalne investitore (veće tržište). Potencijalno može da poveća i ekonomsku saradnju između zemalja i otpornost na pojavu eventualno novih globalnih kriza.
Imajući u vidu strukturu na tržištima rada tri zemlje Srbije Severne Makedonije i Albanije ova mera teško da može da pomogne umanjivanju problema nestašice radne snage. Uvidom u osnovne makroekonomske pokazatelje tri zemlje, može se zaključiti da sve one boluju od nedostatka domaćih investicija, velikog spoljnotrgovinskog deficita, odliva školovanog kadra u razvijene zemlje i visoke nezaposlenosti mladih. Sve ove zemlje, a tu prednjači Srbija, svoj privredni razvoj i smanjenje broja nezaposlenih zasnivaju prvenstveno na prilivu stranih investicija koje se nažalost privlače jeftinom radnom snagom. Praksa govori da se nedostatak radne snage sve više rešava dolaskom lica iz trećih zemalja i njihovim liberalnijim radnim angažovanjem. U 2023. godini u Srbiji je izdati više od 50.000 radnih dozvola strancima, ali među tim licima je jako malo iz ove dve zemlje, kao i iz drugih zemalja Zapadnog Balkana, što samo potvrđuje napred navedeno.
U 2023. godini u Srbiji je izdati više od 50.000 radnih dozvola strancima, ali među tim licima je jako malo iz ove dve zemlje, kao i iz drugih zemalja Zapadnog Balkana
Najveću korist od liberalizacije tržišta rada bi potencijalno trebale da imaju zemlje u kojima je niža zarada i manje razvijeno tržište rada. Konkretno, u slučaju „Otvorenog Balkana“ to su Albanija, pa zatim Severna Makedonija. Međutim, ako posmatramo potencijalne ukupne efekte ove inicijative, posebno imajući u vidu obim robne razmene, Srbija je zemlja koja potencijalno može da ostvari najbolje makroekonomske rezultate, ali, imajući u vidu obim izvoza u ove dve zemlje i ti rezultati ne mogu da budu značajni. Iz analize privreda zemalja regiona, može se zaključiti da su sve posmatrane države izuzetno zavisne od uvoza i to prvenstveno od uvoza iz EU, te da i na ovom polju početna pozicija za pozitivne efekte liberalizacije tržišta rada nije sjajna.
S obzirom na kvalifikacionu strukturu i strukturu nezaposlenosti u Srbiji mišljenja sam da ova mera može samo da pojača pritiske da radnici u Srbiji prihvataju poslove koji su manje plaćeni (pod uslovom da nemaju mogućnost da nađu posao u nekoj drugoj razvijenijoj zemlji) i da će se otvoriti još veća konkurencija između radnika koji dolaze iz drugih nerazvijenih zemalja, radnika koji dolaze iz ove dve zemlje i „domaćih“ radnika.
Elektronski sistem će kontrolisati sve one koji dobiju „OB identifikacioni broj”, dakle, nema radnih dozvola ili nekih drugih potvrda. Da li te mere mogu biti efektivne u zaštiti radnih prava ovih radnika, odgovor je svakako ne, jer one samo izjednačavaju prava na papiru ali svedoci smo svakodnevnog kršenja brojnih randih prava i domaćih i stranih randika u Srbiji, a ove mere, same po sebi, to ne mogu da reše.
