U slučaju platformskih radnika u stavi hrane i prevozu putnika, Otvoreni Balkan Balkan možda neće doprineti otvaranju novih, produktivnih radnih mesta već će samo legalizovati postojeće “sivo” poslovanje.
Kao i za sve druge radnike, tako i za radnike u dostavi hrane i prevozu preko digitalnih platformi (tzv. platformske radnike) otvaranje tržišta rada znači pojednostavljenu proceduru za dobijanje radne i boravišne dozvole i priliku za lakši pristup tržištu rada u zemljama koje su deo ove inicijative – Severnoj Makedoniji, Srbiji i Albaniji. Oni koji žele na ovaj način da dobiju posao ne moraju više da kucaju na vrata ministarstava unutrašnjih poslova i zavoda za zapošljavanje već mogu da se prijave za radni i boravišni sertifikat preko portala Otvoreni Balkan.
Iako je broj prijavljenih još uvek mali, prve informacije ukazuju da su upravo radnici u uslugama najtraženiji i izgleda kao da bi oni mogli da imaju najviše koristi od ovog programa. Ali, postavlja se pitanje da li je to stvarno tako i za platformske radnike koji su takođe deo ove grupe traženih profesija.
Kako pokazuju višegodišnja istraživanja Centra za istraživanje javnih politika i Fairwork projekat Oksfordskog internet instituta, većina radnika u ovoj industriji radi u sivoj zoni sa ugovorima koji često jedva da pružaju bilo kakav vid socijalne i zdravstvene zaštite. Tako ovi radnici – bez obzira na dobru zaradu koja im se obično prepisuje – u stvari imaju prekarne ugovore i veoma nesigurne uslove rada. U to dodatno spadaju i problemi sa bezbednošću na radu jer kuriri i dostavljači često glavni protagonisti u brojnim saobraćajnim nesrećama.
Moguće je da će povećana konkurencija među platformskim radnicima u dostavi hrane dovesti do smanjenja zarada i lošijih uslova rada, umesto poboljšanja situacije za sve uključene.
Međutim, ova oblast je i dalje neuređena: bez obzira na pojedinačne i usamljene pokušaje da se ovaj rad učini bezbednijim – uspeh je do sada izostao. Ko će onda snositi troškove lečenja za kurire i vozače u slučaju ozbiljniijih povreda ako ovi uvezeni radnici budu uživali iste loše ugovore (kao na primer one o povremenim i privremenim poslovima) kao i njihove domaće kolege i koleginice?
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje da li će Otvoreni Balkan zaista doprineti otvaranju novih, produktivnih radnih mesta ili će samo legalizovati postojeće “sivo” poslovanje. Na primer, kompanije koje angažuju ove radnike kao i sami radnici u platformskoj ekonomiji već su navikli na rad u sivoj zoni u svojim državama. Dakle, iako je cilj inicijative da olakša radnicima put do legalnog zaposlenja, teško je očekivati da će ona promeniti ustaljene navike poslodavaca a najverovatnije i samih radnika.
Osim toga, postoji zabrinutost da bi povećanje broja zaposlenih preko portala moglo dovesti do preopterećenja tržišta rada, s obzirom na to da se radi o oblasti koja već pati od nedostatka pravne regulative i kontrola. Takođe, moguće je da će povećana konkurencija među radnicima dovesti do smanjenja zarada i lošijih uslova rada, umesto poboljšanja situacije za sve uključene.
Dakle, kako će Otvoreni Balkan uticati na socijalnu sigurnost i prava radnika je veoma bitno pitanje. Otuda je važno da se prate dugoročni efekti ove inicijative i da se preduzmu mere kako bi se osigurala njihova zaštita i dobrobit u novim uslovima poslovanja.
