Krajem marta 2024. godine, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) bile su domaćini prve Svetske konferencije o ekstremnim temperaturama koja je okupila svetske lidere i aktiviste kako bi se razgovaralo o rešenjima i strategijama za zaštitu lokalnih zajednica i radnika od ekstremne vrućine.
Ovde u Srbiji, USAID i Crveni krst Srbije, ekstremnu vrućinu shvataju ozbiljno. Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2000. godine materijalna šteta nastala usled ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjena je na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto te procenjene štete.
U cilju zaštite najranjivijih grupa, a to su deca do 5 godina i starije osobe, Crveni krst Srbije preporučuje sledeće mere.
Generalni saveti: ne izlagati se prekomernom suncu posebno u periodu od 10 do 17 časova, rashlađivati prostorije u kojima se boravi, unositi dosta tečnosti, ne preskakti obroke, održavati redovan kontakt sa porodicom, prijateljima, komšijama, ne pretopljavati se, izbegavati fizičke napore.
Saveti za decu: Novorođenčad i odojčad su u značajnom riziku od izlaganja prekomernoj toploti. Najznačajniji savet koji možemo da damo je da decu nikako ne ostavljate u kolima. Čak i kraće zadržavanje u automobilu može biti rizik, temperatura tela deteta raste tri do pet puta brže nego kod odraslih. U vozilu temperatura vazduha može da za samo 10 minuta poraste za čak 20 stepeni. Nikada ne ostavljajte dete u vozilu bez nadzora — čak i ako su prozori delimično otvoreni ili motor radi, a klima uređaj je uključen.
Saveti za starije osobe: Tokom toplotnog talasa, u periodu od 10 do 17 časova, starije osobe ne bi smele da se izlažu suncu, posebno stariji hronični ili srčani bolesnici i oboleli od dijabetesa.
Neophodno je raditi na edukativnimn i informativnim aspektima zaštite i prilagođavanju klimatskim promenama. To se pre svega odnosi na primenu mera energetske efikasnosti.
Prihvatajući činjenicu da gasovi staklene bašte koje čovek emituje u atmosferu nastojanjem da se zimi zagreje a leti rashladi takođe doprinose globalnom zagrevanju, USAID-ov projekat Bolja energija sarađuje sa gradskim toplanama i Ministarstvom rudarstva i energetike kako bi gradovi bili energetski efikasniji, kako bi se građani informisali o pametnim načinima uštede energije i kako bi se više energije iz obnovljivih izvora – kao što je solarna – unelo u energetki miks u Srbiji. Projekat takođe pilotira programe u saradnji sa opštinama kako bi se pokazalo da čak i skromna ulaganja u toplotnu izolaciju zgrada mogu da se isplate za samo nekoliko godina i to u vidu nižih računa za energente. Dok sa jedne strane izolacija utopljava zgradu tokom zime i doprinosi smanjenju troškova za utrošak energenata, takođe doprinosi sporijem zagrevanju leti. Analize pokazuju da izolacija zgrada i zamena prozora smanjuju količinu potrebne energije za hlađenje za oko 30 odsto.
