Povratak birača na birališta u novom krugu izbora biće povratak ne-SNS glasača. To unosi neizvesnost u ishode beogradskih izbora i u određenoj meri, predsedničkih izbora. Naime, značajan deo sadašnjih apstinenata upravo je među biračima u Beogradu, što može dovesti do toga da vlast SNS-a u Beogradu bude uzdrmana i, još važnije, veća je verovatnoća za dva kruga predsedničkih izbora.
Parlamentarni izbori 2020. godine poneli su epitet pred-izbora za predsedničke, parlamentarne i izbore za grad Beograd 2022. godine. Neobična situacija deo je senke koja je pala na legitimnost prošlogodišnjih izbora: istorijski najmanja izlaznost na parlamentarne izbore (48,93%), bojkot dela opozicije i pandemija COVID-19. Trendovi izbora u 2022. godini počivaju na tim činjenicama.
Izlaznost u 2020. bila je 8% niža u odnosu na parlamentarne izbore 2016. godine, a za 12% u odnosu na prosečnu izlaznost u periodu 2003 – 2012. U tom opsegu traže se efekti pandemije i bojkota. Prema istraživanju koje sproveo CESID (april 2020. god.), oko 10% građana osećalo je strah i druge negativne emocije oko pandemije. Isto istraživanje pokazuje da je skoro 2/3 građana bilo više zadovoljno nego nezadovoljno merama države.
Drugim rečima, SNS kao stožer vlade nije tokom pandemije načinila katastrofalnu grešku koja bi je koštala rasipanja biračkog tela. Uz strah od COVID-19, bojkot opozicije produbio je apstinenciju kod građana. S druge strane, u odnosu na 2016. godinu, broj glasača SNS porastao je za oko 130 hiljada, a istovremeno, broj glasača SPS opao je za oko 80 hiljada. SNS je 2020. dovršio kolonizaciju i konsolidaciju desnog centra ideološkog spektra, čime je u Srbiji učvršćen sistem s dominantom partijom koji po pravilu povećava broj apstinenata i pojačava apatične preferencije birača koja se mogu svesti na stav „kako god glasao, biće isto“.
SNS je 2020. dovršio kolonizaciju i konsolidaciju desnog centra ideološkog spektra, čime je u Srbiji učvršćen sistem s dominantom partijom koji po pravilu povećava broj apstinenata i pojačava apatične preferencije birača koja se mogu svesti na stav „kako god glasao, biće isto“.
Kako taj trend utiče na izbore 2022? Donekle pozitivno viđenje upravljanja krizom tokom pandemije, kao i sprovođenje masovne vakcinacije, govori da emocije straha neće smanjivati izlaznost 2022. godine. Dalje, ako se uzme u obzir da je najveća izlaznost bila u polarizovanom sistemu (2000 – 2012), upitno je hoće li opozicija zbiti svoje redove u narednih 18 meseci, čime bi motivisala apstinente da se vrate glasačkim kutijama. Dakle, izlaznost će se vratiti na 55% (prosečna izlaznost 2012 – 2016.). Najveći znak pitanja su beogradski glasači koji, ako budu masovnije glasali, mogu povećati ukupnu izlaznost. Broj glasača SNS-a se neće bitnije menjati, jer je taj deo ideološkog spektra konsolidovan, ali veća izlaznost će svakako uticati na broj mandata SNS-a u skupštini.
U tom smislu, SNS će se verovatno vratiti na rezultat od 48% glasova, što i dalje ne menja mnogo u strukturi odnosa u skupštini.
Povratak birača na birališta je povratak ne-SNS glasača. Tamo gde postoji neizvesnost jesu beogradski izbori i u određenoj meri, predsednički. Značajni deo sadašnjih apstinenata upravo je među biračima u Beogradu; ako gradska izlaznost bude u proseku od 55% (2008 – 2018), može se očekivati da vlast SNS-a u Beogradu bude uzdrmana i, još važnije, veća je verovatnoća za dva kruga predsedničkih izbora. O ishodu samih predsedničkih izbora je nezahvalno govoriti dok se ne vidi najozbiljniji opozicioni kandidat ili kandidatkinja Aleksandru Vučiću. Takvih, za sada, još uvek nema.
