Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija

Kontinuirano ulaganje u IKT sektor i digitalnu transformaciju pokazalo se izuzetno uspešnim i predstavlja osnovu za dalji prelaz Srbije ka ekonomiji zasnovanoj na znanju koja se oslanja na infrastrukturnu mrežu, ulaganja u naučno tehnološke parkove i obrazovanje kao temelje budućeg privrednog rasta.

IKT sektor je postao najbrže rastući i ujedno najveći izvozni sektor u Srbiji, iako na globalnom nivou imamo zapaženo kretanje smanjenja broja zaposlenih. U prvih 9 meseci, ove godine, izvoz IKT je veći za 32% u odnosu na isti period 2022. godine i iznosi 2.5 milijarde evra. „Sa ponosom možemo reći da je naša zemlja otporna na globalne turbulencije u ovom sektoru, a naše procene su da će izvoz na kraju ove godine biti oko 3.8 milijarde evra“, kaže Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija. „Što se tiče broja zaposlenih i on raste uprkos trendu, i u celom IKT sektoru, za sada iznosi preko 107.000 zaposlenih.“

MUP je nedavno izdao dozvole za probnu vožnju za dva autonomna vozila u Srbiji, sa idejom da se Srbija uključi u proces razvoja autonomnih vozila koji se zasniva na veštačkoj inteligenciji. Koji su nam koraci potrebni za to?

Pokazali smo da smo spremni da pratimo budućnost razvoja i primenu veštačke inteligencije još 2019. godine kada smo usvojili Strategiju razvoja veštačke inteligencije, ubrzo potom smo osnovali Institut za razvoj veštačke inteligencije i pustili u rad Nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije. Bitno je napomenuti da tržište autonomnih vozila i njihovog razvoja vredi više od 100 milijardi evra, a podaci nam govore da će vredeti i 20 puta više u narednih 10 godina. Današnja automobilska industrija se sve više kreće u pravcu razvoja softvera i informacionih sistema, bilo za kretanje vozila ili sagledavanje kvarova na vozilima dok je sve manje povezan sa postojanjem fabrika koje prave fizičke komponente ili sklapaju sama vozila. Omogućavanje testiranja autonomnih vozila obezbediće okruženje za dodatni razvoj, unapređenje tehnologije i dodatne investicije u našu zemlju i verujem da ako ovako nastavimo 2027. godine na Ekspu imaćemo prva autonomna vozila.

Jedan od najvećih prioriteta Vlade Srbije jeste ulaganje u infrastrukturu. Koliko efikasno inovativne kompanije koriste ove resurse, i šta je vaša dalja vizija njegovog razvoja?

Zahvaljujući kapitalnim investicijama Vlade Republike Srbije, od 2019. godine u Kragujevcu, počeo je sa radom Državni data centar po najvišim svetskim, tehničkim i bezbednosnim standardima. Ove godine DDC je dobio međunarodni sertifikat ЕN50600 za najviši nivo pouzdanosti i bezbednosti, uz pomoć kojeg smo se pozicionirali kao prva država u istočnoj i jugoistočnoj Evropi sa ovim standardom.

U IKT sektoru danas u Srbiji radi ukupno preko 107.000 zaposlenih i njihov broj raste

U DDC-u se nalazi i Nacionalna infrastruktura za razvoj VI, tj. superkompjuter koji koriste univerziteti, naučnici i razni startapovi. Uskoro kreće i izgradnja i proširenje DDC-a u Inovacioni distrikt, koji je zamišljen kao kreativno-inovativni, digitalni centar u kome će zaposleni moći da rade i da se druže, a biće otvoren i za građane i posetioce. Ove godine započeli smo i obnovu stare železničke Ložionice u Beogradu, koja će postati mesto susreta inovatora, talenata, kreativaca i ITjevaca. Nastavljamo sa ulaganjem u potrebnu infrastrukturu i putem digitalizacije kako bismo omogućili građanima Srbije što bolje uslove za rad i život, ali i privlačili dodatne investicije.

Beograd, Novi Sad i Niš su prepoznati kao obrazovni i inovacioni centri u kojima su skoncentrisane i domaće i svetske IT kompanije. Koliko se drugi gradovi približavaju ovoj trojici i šta vi činite da ovaj razvoj bude regionalno uravnotežen?

Prepoznali smo potrebu naučne i IT zajednice i nastavljamo ulaganje u izgradnju naučno-tehnoloških parkova.

Do pre pet godina nismo imali nijedan naučno-tehnološki park, a sada u Srbiji imamo 4. NTP: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. U planu je proširenje NTP Niš, NTP Čačak, NTP Beograd kao i izgradnja NTP Kruševac i 5. NTP u okviru Inovacionog distrikta u Kragujevcu. Izgradnjom i unapređenjem potrebne infrastrukture, ovi gradovi postaju prepoznati kao dobri inovacioni centri u kojima će biti skoncentrisane i domaće i svetske IT kompanije, samim tim i potencijal za dalje unapređenje ekonomije naše zemlje.

Koje biste najvažnije rezultate izdvojili u dosadašnjem sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja digitalnih veština u RS za period od 2023. do 2024?

Kontinuirano se zalažemo i ulažemo resurse koji su neophodni za razvijanje svesti i neprekidno edukovanje građana o digitalnim veštinama. Nastavili smo sa Digitalnom ekspedicijom, karavanom digitalnih veština, pismenosti i bezbednosti, sa namerom da obiđemo sve gradove i opštine u Srbiji. Takođe, pored radionica za građane, decu i njihove roditelje, ekspedicija nudi radionice i našim najstarijim građanima koja pokriva osnovne veštine za korišćenje računara i telefona. U svakoj lokalnoj samoupravi doniramo i digitalni kutak Udruženju penzionera gde oni mogu da nastave da stiču svoja znanja, a uz pomoć Kancelarije za mlade oni nastavljaju da pomažu i edukuju naše najstarije sugrađane. Cilj nam je i da podržimo zaposlene u gradskoj odnosno opštinskoj upravi sa radionicama za korišćenje elektronske uprave.

Ove godine završen je projekat Povezane škole, a u toku je i novi projekat – izgradnja komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Srbije, kako napreduju radovi?

U okviru projekta Povezane škole u proteklih pet godina omogućili smo jednako školovanje za sve učenike u Srbiji i uveli brz, pouzdan i bezbedan internet u više od 3.800 školskih objekata osnovnih i srednjih škola. Kada je Vlada Republike Srbije pre 6 godina, na inicijativu predsednice Vlade, Ane Brnabić, postavila digitalizaciju i obrazovanje za prioritete, jedan od ciljeva nam je bio da naša deca digitalne veštine počnu da koriste svakodnevno i da im one postanu sredstvo za učenje, usavršavanje, istraživanje i zabavu, kao i da digitalno društvo u Srbiji bude ujedno i bezbedno digitalno okruženje. Projektom koji smo započeli krajem prošle godine u ruralnim predelima naše zemlje, Ministarstvo je do sada obezbedilo mogućnost povezivanja na brzi internet za oko 50.000 građana širom Srbije. Plan nam je da se do kraja 2025. godine uvede brzi internet, protoka preko 100Mb/s, u više od 700 sela i da se poveže više od 120.000 domaćinstava.