Državni data centar iz Kragujevca ispunjava najviši nivo pouzdanosti, sigurnosti i efikasnosti čuvanja opreme i podataka, što dokazuje i prestižni sertifikat EN50600 klase 4 koji izdaje nemačka kompanija „Tüvit“. To je veliko priznanje i najbolja preporuka
Republika Srbija već godinama ulaže značajna sredstva u digitalizaciju, razvoj IKT sektora, izgradnju naučno-tehnoloških parkova, a naredne godine počinje izgradnja inovacionog distrikta u Kragujevcu, čime će biti stvoreni optimalni uslovi za razvoj novih poslovnih ideja i startup kompanija
Srbija se pozicionirala među 10 zemalja u svetu i pet u Evropi koje su najviše napredovale u digitalizaciji javne uprave. Šta je bilo presudno za ovaj napredak? Ima li u tome i zasluga vašeg Centra?
Presudni za napredak su predan i posvećen rad velikog tima koji, u najvećem broju, sačinjavaju mladi inženjeri. Takođe, važno je istaći, da su u Srbiji značaj, prednosti i benefiti digitalizacije prepoznati na vreme, što priznaćete nije uobičajeno za nas.
Shvatili smo da je podatak jedan od najvažnijih resursa u vremenu u kome živimo i ophodimo se prema tom resursu na adekvatan način. Idemo u korak sa najboljima, a u tu trku smo ušli na vreme. Zasluge Državnog data centra za postignute rezultate ogledaju se pre svega u infrastrukturnom aspektu podrške digitalizaciji. Garantujemo najviši nivo bezbednosti, kao i laku i brzu dostupnost podataka.
Sve je više digitalnih servisa koji građanima olakšavaju život, jer ne moraju više da odlaze na šaltere i gube vreme. Da li su njihovi podaci sigurni i zaštićeni?
Pre nego odgovorim na pitanje istakao bih da se efekat digitalnih servisa ogleda u činjenici da je broj odlazaka građana na šalter u poslednjih par godina za nekoliko miliona manji nego što bi bio da nema ovih servisa. Podaci su sigurni i zaštićeni, garancija za to su sertifikati o najvišim priznatim standardima bezbednosti Državnog data centra. Tu improvizacije nema, provere su rigorozne.
Državni data centar u Kragujevcu je jedan od samo osam centara u Evropi koji poseduju sertifikat EN50600 klase 4, najviše klasa Data centara
Proces sertifikacije je dug i složen, a kada se uskladite sa svim zahtevima standarda i dokažete da poslujete u skladu sa njima, onda je jasno da pružate najjače moguće garancije da su podaci sigurni i zaštićeni.
Kapaciteti Državnog data centra su višestruko veći u odnosu na centre u regionu, a primenjene tehnologije su najsavremenije u ovom delu Evrope. Šta to zapravo znači?
Osim štu su primenjene najsavremenije tehnologije, svi segmenti Centra su redundantni. To praktično znači da svi sistemi Data centra mogu da obezbede nesmetani rad IKT opreme u slučaju nepredviđenih okolnosti. Praktično, maksimalni zastoj u radu na godišnjem nivou ne sme i ne može da bude duži od 18 minuta, odnosno stepen sigurnosti je 99.995%. Monitoring nad svim tim sistemima vrši se u režimu 24x7x365, Operativni centar radi neprekidno, prati sve primenjene tehnologije i reaguje po potrebi.
Odnedavno imate sertifikat nemačke kompanije „Tüvit“ za ispunjavanje najvišeg nivoa pouzdanosti, sigurnosti i efikasnosti čuvanja opreme i podataka. To je najveća i najbolja moguća preporuka?
Državni data centar u Kragujevcu je jedan od samo osam centara u Evropi koji poseduju sertifikat EN50600 klase 4 (najviša klasa Data centara). Takođe, po ovom kriterijumu, jedini smo u jugoistočnoj Evropi. Možda je ilustrativno da uporedite ovaj podatak sa sportskim rezultatom u bilo kojoj disciplini gde su neki naš takmičar ili ekipa rangirani u prvih osam na starom kontinentu. To što nam je nemački „Tüvit“ dodelio sertifikat posle kompleksnih analiza i provera kao da je u očima javnosti dodalo na značaju našem uspehu.
Suština je da Data centar zaista posluje u skladu sa zahtevima standarda i da zbog toga nije bitno ko vrši proveru i sertifikaciju. Ako ste među prvih osam u Evropi, ne znam šta bi od toga mogla da bude bolja preporuka.
Krajem oktobra ste najavili izgradnju inovacionog distrikta koji će biti deo kompleksa Data centra u Kragujevcu. Da li će temelji te nove zgrade ujedno predstavljati temelje daljeg razvoja digitalizacije u Srbiji?
Republika Srbija u poslednjih par godina značajno ulaže u razvoj infrastrukturnih kapaciteta izgradnjom naučno-tehnoloških parkova. U prvim mesecima naredne godine planiran je početak izgradnje Inovacionog distrikta u Kragujevcu koji će se sastojati od naučno-tehnološkog parka i pratećih infrastrukturnih celina. Time će biti stvoreni optimalni uslovi za razvoj novih poslovnih ideja i startup kompanija.
Inovacioni distrikt, čija će izgradnja početi u naredne godine, biće korak dalje, ostvarenje novih vizija i stremljenja da u ovoj oblasti budemo deo razvijenog sveta
Digitalizacija je neminovnost, zahtev vremena u kome živimo, a za nju su u Srbiji već postavljeni čvrsti temelji. Inovacioni distrikt je korak dalje, ostavrenje novih vizija, stremljenje da u ovoj oblasti budemo deo razvijenog sveta i da na taj način IKT sektor dodatno doprinese razvoju Srbije.
Već godinama se mnogo ulaže u digitalizaciju, razvoj IKT sektora, uvođenje najsavremenijih tehnologija, uključujući i AI… Imamo li mi dovoljno stručnjaka za sve to? Čini se da sve manje odlaze iz zemlje…
Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da se razvojem IKT sektora otvaraju nove velike perspektive, da osim Beograda i Novog Sada postoji još gradova u Srbiji u kojima je sve više dobrih kompanija i mladih stručnjaka iz ove oblasti koji mogu vrlo pristojno da žive od svog rada i to me raduje. Obrazovni sistem se takođe trasformiše u ovom smeru, posebno univerziteti. Da li je ta transofrmacija dovoljno brza i dovoljno kvalitetna, pokazaće vreme. Postoji potreba tržišta za stručnjacima, imamo talentovanu i vrednu decu, treba nam samo pametna strategija obrazovnog sistema i neće biti problema.