Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Jakov Milatović, predsednik Crne Gore

Povratak partnerstvu i saradnji

Smatram da je u prvoj godini mog...

Nj.e. Mr. Jozsef Zoltan MAGYAR, ambasador Mađarske u Srbiji

Bezbednost, proširenje, odgovor na demografske izazove…

Nema dvojbe da je idiličan svet mirnog...

Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije

Ulaznica za svetska digitalna tržišta

Pristupanje zapadnog Balkana jedinstvenom digitalnom tržištu EU,...

Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Inicijative Digitalna Srbija

Privreda i akademija moraju bolje da sarađuju

Privreda uz pomoć države treba da usmerava...

Gejming industrija u Srbiji prošle godine zaradila više od 175 miliona evra i povećala broj zaposlenih

Gejming industrija u Srbiji je u 2023. godini zaradila više od 175 miliona evra, što je 17 posto više...

Pobeda Pelegrinija na predsedničkim izborima u Slovačkoj

Kandidat vladajuće koalicije Peter Pelegrini pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Slovačkoj osvojivši glasove 55 odsto građana...

Usvojen memorandum Srbije i Francuske o strateškom partnerstvu za razvoj nuklearnog civilnog programa

Na sednici Vlade Srbije usvojen je Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i Francuske Elektroprivrede (EDF), o uspostavljanju okvira...

Počeo Inovacioni forum Srbija–Francuska: Inoviraj za planetu! Igraj zeleno!

Organizovanjem inovacionih foruma sa Srbijom, a prvi je bio održan u Muzeju nauke i tehnike, odajemo počast uspesima Srbije...

EP i Savet EU postigli dogovor o dodatnih šest milijardi evra pomoći i zajmova za zapadni Balkan

Evropski parlament i Savet EU postigli su dogovor o planu dodatnog finansiranja šest zemalja zapadnog Balkana na njihovom putu...

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije

Potrebne su nam mnogo bolje institucije

Iskreno se nadam da će nova vlada Srbije napraviti radikalni iskorak kada je u pitanju dalje sprovođenje strukturnih reformi i unapređenje poslovnog ambijenta za domaće investitore. 

Najnoviji World Economic Outlook nudi relativno optimističniju sliku oporavka svetske privrede, ali to ne treba da nas zavara, kaže Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije. Živimo u doba kompleksnih kriza koje nemaju lako rešenje i lako mogu da se prodube, kaže naš sagovornik.

Kad se sve to sabere, šta od ovih pozitivnih vesti i rizika treba posebno da nas zanima kada mislimo o kontekstu u kojem funkcioniše srpska privreda?

Bez obzira na nešto optimističnije projekcije s početka ove godine, svet (posebno Evropa) se nalazi u izuzetno složenoj geopolitičkoj i geo-ekonomskoj situaciji. Današnje stanje se može okarakterisati kao „poli kriza“, situacija koju karakteriše više istovremenih kriza sa različitim uzrocima i mogućim rešenjima. „Požar kriza“, koji formira sadašnju globalnu „poli krizu“ pokrenut je pandemijom Covid 19, praćena ratom u Ukrajini i energetskom krizom, koja je usledila. To je dovelo do problema u snabdevanju hranom na globalnom nivou i do porasta troškova života. Od oktobra prošle godine bliskoistočni rat je pojačao geopolitičke tenzije, te je time dodatno produbljena „poli kriza“. Manje vidljive, ali podjednako zabrinjavajuće dimenzije „poli krize“ uključuju akutnu zabrinutost za životnu sredinu, negativni uticaj klimatskih promena, geo-ekonomsku fragmentaciju i efekte rastuće upotrebe veštačke inteligencije. Bojim se da tekuća godina neće doneti smirivanje geopolitičkih tenzija, budući da je ovo godina izbora u gotovo svim najvećim zemljama (izuzev Kine), te je teško očekivati nagla i radikalna rešenja u kriznim područjima. Srbija je ekonomski povezana sa Evropom, te će, donekle, deliti sudbinu očekivanog slabog rasta. U uslovima geo-ekonomske fragmentacije, tj. seljenja kapitala velikih evropskih kompanija iz Azije, Srbija ima šansu za dodatno ubrzanje rasta, ali samo ukoliko ubrza reforme koje će značajno unaprediti kvalitet poslovnog ambijenta. 

Koliko dobrih vesti ili rizika u ovu sliku treba dodati kada govorimo o nekim našim unutrašnjim karakteristikama privrednog ambijenta?

Dobra vest je da je u 2024. godinu Srbija ušla sa zadovoljavajućim makroekonomskim agregatima. U protekloj godini ostvaren je rast od 2,5%; budžetski deficit je iznosio 2,8% (manje od planiranog); eksterna pozicija privrede je povoljnija usled bržeg rasta izvoza od uvoza;  deficit tekućeg plaćanja je dvostruko manji u odnosu na 2022. godinu; strane direktne investicije su iznosile oko 4,4 mlrd Eur; zadržan je visok nivo od cca 6,5% BDP-a kapitalnih investicija; javni dug ima silaznu putanju mereno u odnosu na BDP, te je na kraju prošle godine iznosio 52,7% BDP-a (35 mlrd Eur). Dobra vest je i da inflacija ima silazni trend,, to je posebno bitno kada se zna da je prošlogodišnji prosečni iznos inflacije bio četvrti najviši u Evropi (posle Turske, Mađarske i Moldavije). Naravno da postoje i problemi. Oni se mogu svrstati u dve grupe:  institucionalna ograničenja i  fiskalna politika. Institucionalna ograničenja prvenstveno ugrožavaju ekonomsku aktivnost domaćih privatnih investitora.

Vlada mora jasno i nedvosmisleno potvrditi naš strateški cilj – punopravno članstvo u EU, posebno s obzirom na jasno postavljene vremenske horizonte proširenja Evrope

Kada se posmatra fiskalna politika, , čestim neselektivnim fiskalnim intervencijama, koje uglavnom nisu planirane tekućim budžetom, ugrožavaju se napori za obuzdavanje inflacije i inflacionih očekivanja. Treba reći da su takve isplate prema određenim kategorijama stanovništva, najčešće predstavljene kao deo socijalnih davanja, politički motivisane, i daleko su od toga da mogu predstavljati svrsishodan način vođenja socijalne politike,. Ovome treba dodati i nedovoljno efikasno upravljanje javnim investicijama. Naime, svedoci smo da se gotovo svi veliki infrastrukturni projekti realizuju netransparentno, zaobilaženjem zakona o javnim nabavkama. To nije dobro, zato što su konačni efekti investiranja na ukupnu ekonomsku aktivnost u najmanju ruku upitni. Kapitalnim investicijama ne prethodi rigorozna selekcija projekata, nema studija o društveno ekonomskoj opravdanosti, izostaje konkurencija pa time i ukupan iznos investiranja nema tržišnu proveru.

U poslednjih nekoliko godina, uprkos globalnim nestabilnostima, sve potonje vlade Srbije imale su relativno komfornu poziciju. Da li će i nova vlada čije se formiranje uskoro očekuje imati manje više utaban put delovanja ili d nje očekujete neke kvalitativne zaokrete?

Iskreno se nadam da će nova Vlada napraviti radikalni iskorak kada je u pitanju dalje sprovođenje strukturnih reformi.  Tu pre svega mislim na restrukturiranje velikih javnih preduzeća. U pretekloj godini ostvaren je određeni napredak u poslovanju ove grupe preduzeća. Međutim, on još uvek nije rezultat preduzetih opsežnih mera poslovne konsolidacije, već je prevashodno posledica promenjene cenovne politike. Naime, potpisanim aranžmanom sa MMF-om Vlada se obavezala da, u više navrata, podigne cenu energenata (električne energije i prirodnog gasa) za krajnje potrošače, stanovništvo i privredu. To je u međuvremenu i učinjeno. Zbog toga EPS i Srbijagas danas posluju profitabilno. Vlada više ne daje subvencije ovim preduzećima, te je time, za razliku od prethodnih godina, budžet u velikoj meri relaksiran. Ali, i dalje nije predočen jasan plan restrukturiranja ovih preduzeća, počev od profesionalizacije menadžmenta, pa sve do delimične privatizacije non core i core delatnosti. Očigledno je da se radi o veoma osetljivom poduhvatu, koji bi, naročito kod EPS-a, mogao da uzrokuje socijalne tenzije, kao posledica otpora dobro organizovanih sindikata. Naravno, otpori dolaze i od političkih struktura, što pokazuje nespremnost politike da se povuče iz upravljanja značajnog dela privrede.

Takođe, očekujem da se nova Vlada iskreno posveti problemu stagnacije domaćih privatnih investicija, čiji se udeo u portfelju ukupnih investicija čak i smanjuje. Takav trend govori da postoje ozbiljna institucionalna ograničenja, zbog kojih domaći investitor prepoznaje visoke rizike ulaganja. Dakle, govorim o potrebi unapređenja poslovnog ambijenta i kvaliteta institucija, kako onih koji regulišu tržište, tako i onih koje garantuju pravnu sigurnost. Domaći investitori očekuju jasna, predvidiva, stabilna i jednaka pravila za sve učesnike na tržištu. Svi izveštaji respektabilnih međunarodnih organizacija koji ocenjuju stanje u javnom sektoru, ukazuju da postoje značajne prepreke za razvoj domaćeg privatnog sektora. Treba podsetiti da bez domaćih investicija nije moguće izgraditi konkurentnu i održivu privrednu strukturu.

Koliko je srpska privreda institucionalno i faktički ukotvljena u evropske poslovne procese?

Nema nikakve dileme da je u proteklih 7-8 godina učinjen veliki napor u cilju razvoja drumske infrastrukture. Takođe, intenzivno se radi na obnovi železničke infrastrukturne mreže. Treba reći da je EU značajno doprinela, pre svega finansiranjem ali i pokretanjem inicijativa koje se odnose na čitav Zapadni Balkan (Berlinska inicijativa), da se kvalitet saobraćajne mreže značajno popravi. Kao i sve druge zemlje regiona i mi smo potpisnici Evropskog Green Deal, te se i tu realizuje čitav niz projekata, opet potpomognuti od strane EU, EBRD-a i EIB-a. Dakle, u svim pomenutim oblastima ostvarujemo napredak.  Međutim, kada dođemo na teren vladavine prava, kvaliteta i nezavisnosti institucija, medijskih  sloboda i sl. situacija je bitno drugačija.  Otuda ne treba da nas iznenađuje što su ocene Evropske komisije u svom redovnom izveštavanju, uglavnom „bez vidljivog napretka“.

Netransparentna realizacija velikih infrastrukturnih projekata, uz zaobilaženje zakona o javnim nabavkama, otvara pitanje o konačnim efektima takvog investiranja na privredni rast

Upravo zato i „tapkamo u mestu“ na našem putu ka EU. Rezolucija EP u vezi nedavno provedenih izbora u Srbiji će, verujem, dodatno usporiti naš napredak. Stoga, smatram da Vlada mora svojim delima da jasno i nedvosmisleno reafirmiše naš strateški cilj – sticanje punopravnog članstva u EU, naročito sada kada je, posle dužeg vremena, Evropa jasno postavila vremenske horizonte proširenja. EU, sa svim svojim manama i funkcionalnim problemima, jeste zajednica koja je u istoriji najviše uticala na podizanje standarda stanovništva zemalja članica, unapređenje demokratije, slobode kretanja ljudi, robe i kapitala. U vrednosnom i tehnološkom smislu mi pripadamo Evropi. Ekonomski smo čvrsto povezani. Dve trećine spoljnotrgovinskog prometa realizujemo sa zemljama EU, a u sličnom procentu strane investicije  dolaze u Srbiju iz ovih zemalja. Stoga, bilo kakvo ignorisanje činjeničnog stanja, opstrukcija i, ili još gore, eventualna promena strateškog kursa političkog i ekonomskog razvoja mogla bi da dovede do nesagledivih negativnih posledica po našu zemlji i standard stanovništva.

Koliko su zaista srpske kompanije napredovale u povezivanju sa globalnim proizvodnim lancima i da li danas možemo da govorimo o većoj bazi srpskih firmi koje su međunarodno konkurentne?

Jedan od pokazatelja unapređene konkurentnosti srpske privrede, a time i povezanosti sa globalnim proizvodnim lancima, jeste i relativni odnos robnog izvoza i uvoza, odnosno, stopa pokrivenosti uvoza izvozom. U prošloj godini ta stopa je iznosila rekordnih 80%. Drugim rečima, intenzivni priliv stranih direktnih investicija u proteklih pet godina,  promenio je strukturu srpske privrede na bolje. Međutim, investitori koji su do sada izabrali našu zemlju kao destinaciju za ulaganje, sem retkih izuzetaka, ne pripadaju grupi tzv. „flag“ investitora, tj. reputaciono najrenomiranijih. Zbog toga se neretko dešava da se neki od njih iznenada povlače, bez ispunjenja preuzetih obaveza na osnovu kojih su prihodovali značajan iznos subvencija. Da li ćemo uspeti da privučemo “velika imena” to najviše zavisi od nas, tačnije od spremnosti Vlade da radi na unapređenju kvaliteta poslovnog ambijenta. To podrazumeva i jasno definisane industrijske politike, tačnije racionalno usmeravanje subvencija ka podsticaju razvoja razmenjivog dela privrede. Taj deo privrede je nosilac tehnološkog progresa i visoke produktivnosti. To su privredne grane sa velikom dodatom vrednošću, upućene na međunarodno tržište i sposobne da se takmiče u tržišnoj utakmici.

Pozitivan primer dinamičnog razvoja, doduše iz sektora usluga, jeste IT industrija u Srbiji. Uprkos problemima koje svetske kompanije u ovoj oblasti imaju, rast IT industrije kod nas je I dalje eksponencijalan. Očekuje se da se ovaj trend zadrži I ubuduće. U protekloj godini izvoz IT sektora je premašio 4 mlrd Eura. Da se radi o robusnom rastu ovog sektora najbolje svedoči činjenica da je izvoz u prvom kvartalu prošle godine bio veći od celokupnog izvoza koji je IT sektor imao 2017. Godine.

Pročitajte još...

Ambasador Kristofer Hil: Srbija radi dobre stvari za region

Srbija radi dobre stvari za region, rekao je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil na Kopaonik biznis forumu. Istakao je da je važno da Srbija...

Počeo 31. Kopaonik biznis forum

Na Kopaoniku je počeo 31. biznis forum, na kome će do 6. marta učestvovati više od 200 govornika, a centralna tema biće "Novi globalni...

Prof. dr Slobodan Zečević

Eropski put Srbije, put žednog čoveka kroz pustinju prema varljivoj oazi

Srbija je zvanično započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji pre jedne decenije, u januaru 2014. godine. U tom periodu otvoreno je 22 prgovaračka poglavlja...

Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma

Još uvek možemo da stvaramo čuda

U svetu prepunom polarizacije, krhkih ekonomskih izgleda i pretnji kao što su misinformacije, klimatske krize i neizvesnosti u pogledu liderstva, nekoliko važnih dostignuća nagoveštava...

EY

Preduzetništvo u fokusu kompanije EY

Kompanija EY u Srbiji u februaru mesecu ulazi u finale svojih aktivnosti kada je u pitanju promovisanje značaja preduzetništva. U našoj zemlji već preko...

Rikardo Vian Markes, generalni direktor, Galenika

Fokus na kvalitet i pokretače rasta

Bez obzira na izazove usled globalnih okolnosti, Galenika je u 2023. godini uspešno obezbedila proizvodnju i distribuciju svojih proizvoda na svim tržištima na kojima...

Branka Slaveska, Generalna direktorka, TIKVEŠ

Kvalitetnim proizvodima osvajamo strana tržišta

Vinarija Tikveš se na regionalnom tržištu profilisala kao najsnažniji i najozbiljniji „vinski igrač“, a paralelno osvaja i svet Ova kompanija svaki dan radi na kreiranju...

Dragana Orlandić, Chief Executive Officer, Dahlia

Dahlia – nova era savremene nege

U proteklom periodu, uoči 100. rođendana, Dahlia je prošla značajnu i obimnu transformaciju, uključujući i završetak velike i kapitalne akvizicije od strane kompanije Siberian...