Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma

U svetu prepunom polarizacije, krhkih ekonomskih izgleda i pretnji kao što su misinformacije, klimatske krize i neizvesnosti u pogledu liderstva, nekoliko važnih dostignuća nagoveštava našu sposobnost da sprečimo zloslutne scenarije

Ostati optimističan ume biti izazov kada smo suočeni sa sumornim globalnim prognozama, poput onih navedenih u Izveštaju o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma za 2024. Međutim, u ovom intervjuu s predsednikom Svetskog ekonomskog foruma Borgeom Brendeom otkrivamo i važne izazove i ohrabrujuće signale. Otkrivamo da svetski lideri još uvek skupljaju snagu da pregovaraju o međunarodnim sporazumima koji će nas osnažiti da se suočimo s mnoštvom pretnji na horizontu.

U svetlu vašeg nedavnog izveštaja, u kojem većina ispitanika predviđa negativne izglede za svet u naredne dve godine, uz očekivanje daljeg pogoršanja u sledećoj deceniji, koji faktori doprinose vašem optimističnom pogledu usred ovog prevlađujućeg raspoloženja?

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima za 2024. upozorava na sliku prema kojoj napredak u pitanjima poput životne sredine i globalne ekonomije ugrožava rastuća polarizacija. Dve trećine globalnih stručnjaka koje je Forum anketirao predviđaju da će se multipolarni ili fragmentirani svet oblikovati u narednoj deceniji.

Zaista, već vidimo znake rastuće podele. Skoro 3.000 trgovinskih ograničenja uvedeno je prošle godine — skoro tri puta više nego 2019. Međunarodni monetarni fond je upozorio na posledice fragmentacije po globalnu ekonomiju — trošak čak do 7%.

Uprkos ovoj otrežnjujućoj slici, optimista sam da se zemlje mogu udružiti oko kritičnih pitanja jer smo videli da se to dogodilo prošle godine.

Primera radi, lideri su se na samitu G20 u Indiji složili o zajedničkoj deklaraciji koja se bavi obavezama u pogledu finansiranja klime, globalnog duga, reforme institucija poput Svetske banke i novog „pakta o zelenom razvoju“.

Lideri iz više od 190 zemalja takođe su se na Konferenciji UN o klimi (COP28) obavezali na napuštanje fosilnih goriva.

Sve su to pozitivni pokazatelji.

U ovoj ključnoj globalnoj izbornoj godini, u centru pažnje su misinformacije i dezinformacije kao važni kratkoročni rizici. Ipak, razmišljajući o proteklih pet-šest godina, koji su uočljivi rizici povezani s političkim odlukama koje su donete, i kako bi one mogle da oblikuju naš kurs u ovoj izbornoj godini širom sveta?

Prema učesnicima Globalnog istraživanja o percepciji rizika Svetskog ekonomskog foruma, glavna briga u naredne dve godine su misinformacije i dezinformacije.

Porast misinformacija i dezinformacija je utoliko više zabrinjavajuć jer se očekuje da će tri milijarde ljudi u otprilike 40 zemalja ove godine izaći na birališta.

Nove tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, mogu da doprinesu izazovu stvaranjem i širenjem lažnih informacija. Ipak, ovi digitalni alati mogu pomoći liderima i organizacijama građanskog društva da identifikuju i spreče koruptivno i ometajuće ponašanje.

U našoj organizaciji, Globalna koalicija za digitalnu bezbednost Svetskog ekonomskog foruma služi kao javno-privatna platforma za saradnju više zainteresovanih strana. Koalicija okuplja zainteresovane strane da bi se posvetile štetnom digitalnom sadržaju i ponašanju, a prošle godine, kao prvi korak, objavila je komplet alata za identifikaciju onlajn pretnji.

Mnogi eksperti smatraju da predstojeći izbori u SAD skrivaju značajne rizike za sliku našeg sveta. Obično je zabrinutost bila usredsređena na očuvanje demokratije, ali pažnja se sada usmerava ka potencijalnim posledicama izbora u Sjedinjenim Državama. Kako je došlo do ovog pomaka i, iz vaše perspektive, koji su najbolji i najgori mogući ishodi ovih izbora u ekonomskom smislu?

Ono što je u velikoj meri zabrinjava jeste rastuća polarizacija unutar zemalja širom sveta, uključujući Sjedinjene Države. Jedini način da se odgovori na složene izazove s kojima se suočavaju naše ekonomije i društva jeste da lideri rade zajedno na pronalaženju rešenja.

Kada je u pitanju ekonomija SAD, lideri u Sjedinjenim Državama će morati da sarađuju na kretanju kroz veoma obećavajuću, ali i veoma krhku perspektivu.

Ekonomija je pokazala znake osnaživanja poslednjih godina, ali pred nama su neki izazovi pošto se pooštravaju monetarna i fiskalna politika. Tržište rada je u januaru otvorilo 353.000 radnih mesta — bolje nego što je većina ljudi očekivala. Međutim, prognoza za rast je ove godine 2,1%, što je pad u odnosu na 2,5% prošle godine. A inflacija ostaje tvrdoglavo visoka na 3,1%.

Ovo je liderima izuzetno složena situacija za upravljanje. Do sada su Federalne rezerve efikasno hodale po tankoj liniji, podižući kamatu federalnih fondova 11 puta između marta 2022. i jula 2023. godine, a uspevajući da to uradi – do sada – bez pokretanja recesije.

Najbolja nada za postizanje mekog prizemljenja i postizanje rasta jeste da lideri obe strane, kao i iz javnog i privatnog sektora, rade zajedno.

Još jedan značajan izazov leži u predviđanju sveta bez jasnog vođstva, bez obzira na prednosti multipolarnog sveta. U kontekstu globalnih ekonomskih izgleda, kako bi različiti politički ishodi pomenutih izbornih procesa mogli oblikovati sliku?

Jedan od ključnih zaključaka sa Godišnjeg sastanka Foruma u Davosu ove godine bio je da lideri treba da praktikuju „takmičarsku saradnju“ – naime da sarađuju jedni s drugima čak i ako se takmiče.

U praktičnom smislu to znači da će lideri morati da pronađu načine da sarađuju po pitanjima poput klimatskih akcija, jačanja globalne ekonomije i efikasnog regulisanja inovativnih tehnologija čak i ako se ne slažu oko svega ostalog.

Srećom, znamo da je ovo moguće.

Prvo, videli smo to u privatnom sektoru, gde se kompanije bore za tržišni udeo s jedne strane, ali s druge strane rade zajedno na rešavanju zajedničkih izazova kao što su klimatske promene. Na primer, naša koalicija prvih pokretača okuplja preko 90 zainteresovanih strana — uključujući konkurente kao što su Coca-Cola i Pepsi, i Boeing i Airbus — da bismo izgradili tržišnu potražnju za zelenim tehnologijama.

Drugo, videli smo da se to dešava između vlada. Prošlog novembra na COP28 u Dubaiju, SAD i Kina su objavile izjavu u kojoj potvrđuju svoju „opredeljenost da rade zajedno sa drugim zemljama na rešavanju klimatske krize“. Dve zemlje su, uprkos rastućoj konkurenciji, rekle da će takođe pojačati koordinaciju na suzbijanju emisije metana i raditi zajedno na ubrzanju prelaska s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Jedna od ključnih poruka vašeg trenutnog izveštaja naglašava ideju da ljudi kreiraju sopstvene narative, s nizom mogućih ishoda, od kojih su neki povoljniji. Razmišljajući o prošlosti, koje konkretne trenutke biste identifikovali kao primer transformativne moći pojedinaca koji prevazilaze značajne izazove?

Uoči samita G20 u Nju Delhiju u novembru postojala je široko rasprostranjena pretpostavka da će geopolitičke podele sprečiti strane da se okupe oko izdavanja zajedničke deklaracije. Ipak, na sreću, diplomatski napori su uspeli da okupe države da postignu konsenzus oko deklaracije.

Ostajem optimista u pogledu globalne saradnje, nakon dostignuća kao što su zajednička deklaracija samita G20 i istorijska posvećenost COP28 napuštanju fosilnih goriva

Ujedinjene nacije su istakle da je ovo dostignuće posebno važno, imajući u vidu posvećenost deklaracije ubrzavanju napretka ka ciljevima održivog razvoja u trenutku kada je to potrebno.

Nasuprot tome, najnoviji svetski ekonomski izgledi nude tračak pozitivnijih vesti. Koliko su ovi nalazi u skladu s nekim od zaključaka u vašem istraživanju?

Najnovija svetska ekonomska prognoza Međunarodnog monetarnog fonda predviđa rast od 3,1% u 2024. – 0,2 procenta više od prethodnih projekcija u oktobru 2023. Istovremeno, inflacija u mnogim ekonomijama pada brže nego što se očekivalo — očekuje se da će globalna inflacija pasti sa 6,8% prošle godine na 5,8% ove godine.

Ovo je veoma dobrodošla, ali krhka slika.

Jedna od najvećih briga koje mnogi ljudi imaju jeste da geoekonomska fragmentacija, uključujući rastuće nivoe trgovinskih ograničenja, uveliko opterećuje rast.

Zaista, Perspektiva glavnih ekonomista Foruma iz januara 2024. – istraživanje 30 glavnih ekonomista – pokazuje zabrinutost zbog uticaja fragmentacije. Skoro 70 odsto glavnih ekonomista očekuje da će se tempo geoekonomske fragmentacije ubrzati ove godine. Većina ispitanika očekuje da će podstaći volatilnost u globalnoj ekonomiji (87%) i na berzama (80%).

Ključno pitanje koje se pojavilo u Davosu bilo je kako ponovo izgraditi poverenje. U kom stepenu je poverenje povezano s rastom BDP-a, i šta biste identifikovali kao ključnu komponentu, pored ekonomskih pitanja, za ponovnu izgradnju poverenja?

Najhitniji izazovi današnjice — zagrevanje planete, slabljenje ekonomije, pogoršanje globalne bezbednosti — nisu limitirani granicama. Oni se mogu rešiti samo globalnom saradnjom. Ponovna izgradnja poverenja je vitalni sastojak jačanja te saradnje.

Ali poverenje je u padu jer mnogi ljudi ne vide korist od globalne saradnje.

Uzmimo jedan primer: BioNTech/Pfizer Covid-19 vakcina je bila čudo saradnje i trgovine — sastoji se od 280 komponenti iz 19 različitih zemalja. Ipak, u prvoj godini distribucije vakcina protiv COVID-19, konkurencija u snabdevanju značila je da su zemlje sa visokim dohotkom uspele da postignu stopu vakcinacije od 75 do 80%, dok su zemlje s niskim prihodima vakcinisale manje od 10% svoje populacije.

Da bismo ponovo izgradili poverenje u globalnu saradnju, moramo da obezbedimo da rezultati donesu jednake dobitke.

Zbog toga je širenje dijaloga između globalnog juga i globalnog severa od vitalnog značaja. Činjenica da je Afrička unija prošle godine primljena u članstvo G20 predstavlja veoma važno dostignuće u tom pogledu.