Konferencija DIDS (Dan internet domena Srbije) održana je 16. marta u hibridnom formatu u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Program je realizovan iz Jugoslovenske kinoteke, dok je najveći deo publike konferenciju pratio onlajn.
Konferenciju je otvorio Milan Dobrijević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je istakao da Ministarstvo pristup internetu posmatra kao osnovno ljusko pravo, a da je pandemija pokazala da internet zaista jeste bio neophodan da bi se praktikovala osnovna ljudska prava. Pomenuo je da 98% domaćinstava u Srbiji ima pristup 4G mobilnom internetu, oko 70% ima pristup superbrzom internetu, ali da i dalje postoji potreba za daljim širenjem dostupnosti imajući u vidu da 10-12% domaćinstava nema odgovarajući pristup fiksnom, brzom internetu.
Publici se obratio i Leonid Todorov, direktor Udruženja registara nacionalnih domena najvišeg nivoa azijsko-pacifičkog regiona (APTLD), koji je govorio o tome kako ova organizacija funkcioniše, o rastu broja registrovanih nacionalnih domena na tržištima ovih registara, ali i ukupnom udelu na tržištima spram generičkih domena.
Slogan konferencije glasio je „Novi prioriteti“, pa je direktor Fondacije RNIDS, Dejan Đukić, govorio o prioritetima u narednom periodu, donošenju petogodišnje strategije razvoja, i istakao da se RNIDS-ov osnovni prioritet ne menja, a to je visoka dostupnost servisa. Pomenuo je izazove sa kojima su se internet stejkholderi susreli tokom pandemije, od nelegalnih aktivnosti na internetu koje su zahtevale brze reakcije, do uspešne saradnje sa brojnim institucijama da bi srpski deo interneta bio što bezbedniji za sve korisnike.
RNIDS predstavio novi vizuelni identitet
Internet je svet – to je bila ideja vodilja studija Metaklinika koji je kreirao novi vizuelni identitet RNIDS-a, a koji će biti implementiran tokom godine. Nenad Vulović, koji je predstavio projekat, objasnio je da je studio prilikom izrade rešenja nastojao da zadrži delimični kontinuitet sa postojećim vizuelnim identitetom, ali i da unese značajno svežiji vizuelni izraz kakav Fondacija zaslužuje nakon gotovo 15 godina rada.
Budućnost digitalnog oglašavanja u svetu bez „kolačića“
Industrija digitalnog oglašavanja zabeležila je dvocifren rast u pandemijskoj 2021. godini, međutim, postavlja se pitanje i daljih trendova rasta i samog funkcionisanja industrije u kontekstu ukidanja sakupljanja kolačića (third party cookies) koje je najavio Gugl, nakon što je Eplova promena politike privatnosti već donela potrese. Međunarodne i nacionalne regulative postaju sve strožije u kontekstu toga ko i kako sme da prikuplja podatke o korisnicima, i kako da ih obrađuje, a sami korisnici postaju sve svesniji značaja svojih podataka.
Ovo je bila tema panela koji je moderirao Vladimir Zarić, 4 Dots, čiji je sagovornik Ivan Rečević, MarTech konsultant, Gaia Consulting, istakao da su sve promene najavljivane i očekivane i da suverenitet podataka mora da postoji, kao i da će se investicije kompanija u adekvatno i legalno sakupljanje informacija u perspektivi isplatiti. Sanja Lalević, Facebook Lead Srbija, objasnila je da u kontekstu stalnih promena kompanije moraju da prilagode nastup i strategiju, i da pronađu balans između personalizacije i privatnosti podataka.
Jovan Protić, COO, Onet i COO i član Upravnog odbora Ringier Axel Springer Group, rekao je da su sa stanovišta dobrobiti populacije promene više nego korisne, da je razvoj tehnologije bio nekontrolisan, a sada će biti bar delimično obuzdan, jer je tehnologija često do sad zloupotrebljavana. Marko Carević, COO & acting CEO, Ananas E-commerce, osvrnuo se na svoja iskustva rada na Dalekom istoku i zaključio da ni obilje podatka ništa ne znači ako ne znamo šta tražimo, i da je kreiranje vrednosti za biznis ultimativni KPI koji treba da se gleda.
Iskustva digitalizacije, kompleksni interfejsi i omnikanal
U nastavku programa je Jovan Protić održao predavanje na temu „Iskustva sa digitalnog tržišta Centralne i Istočne Evrope primenljiva u Srbiji“ kojim je dokazao da za izuzetno uspešne primere digitalnog poslovanja ne treba viriti u Silikonsku dolinu, jer se sjajne stvari događaju upravo u komšiluku, navodeći primere sa tržišta Estonije, Poljske i Češke. Objasnio je kako funkcionišu startapi na ovim tržištima, kako strateški nastupaju globalno i da u Istočnoj Evropi već postoje 34 „jednorog“ kompanije, vrednije od milijardu dolara.
Vitaly Friedman, kreativni direktor Smashing Magazine, front-end i UX konsultant, održao je sadržajno predavanje o tome kako dizajnirati kompleksne interfejse da bi se kreiralo prijemčivo iskustvo za korisnike. Naglasio je da neke industrije jednostavno donose kompleksnost, ali i objasnio kako da se reši zadatak prikaza velikog broj informacija da bi korisnik na ekranu dobio maksimalnu jednostavnost i predvidljiv redosled, jer jasnoća je ta koja doprinosi estetskom utisku.
Stefan Ehrhardt, EMEA Go To Market Lead u kompaniji Gugl, uhvatio se tokom svog predavanja ukoštac sa izuzetno izazovnom temom, a to je kako napraviti most između onlajn i oflajn okruženja, i pomiriti ta dva vrlo različita sveta u omnikanalnoj prodaji. Analizirao je promene usled potresa koje je donela pandemija, bum e-komerca, ali i potrebu ljudi da ipak kupuju i oflajn. Govorio je o očekivanjima kupaca da brendovi budu podjednako prisutni oflajn, kao i onlajn, i o značaju prisustva i kontinuiteta komunikacije na svakom kanalu.
Budite pametniji od pametnih uređaja
Početkom godine RNIDS je u saradnji sa RATEL-om sproveo istraživanje o digitalnoj bezbednosti, a zaključke istraživanja predstavio je Slobodan Marković, digitalni savetnik u UNDP. Istraživanje je pokazalo da je i dalje prisutan trend rasta korišćenja interneta u Srbiji, da su korisnici prilično dobro informisani o bezbednosnim rizicima – prevarama, zlostavljanju, virusima i malverima, krađi podataka i dr, međutim, i dalje očekuju da ih zaštite platforme koje koriste. Istraživanje je dalje pokazalo da gotovo 20% korisnika ne pravi nikakav bekap podataka, a da korisnici 40% računara i 30 % mobilnih telefona svojim uređajima pristupaju direktno, bez postavljene ikakve zaštite. Isto tako, 20% njih priznalo je da se bar jednom „upecalo“ na e-poruku od nepoznate osobe.
Pored istraživanja, šlagvort za panel koji je Slobodan moderirao bila je demonstracija sajber napada, a Vladan Nikačević sa saradnicima pokazao je šta sve napadač može da uradi i kako da korisniku naškodi nakon što preuzme kontrolu nad računarom i pametnim telefonom. Pokazano je kako zbog upotrebe zaraženog USB-a korisnik može da ostane bez podataka, kako njegovim uređajima i komunikacijom može da se manipuliše i kako žrtve takvog napada mogu da ostanu bez privatne, ali i poslovne reputacije i resursa.
Tokom panela Daniela Andrović, NCERT, analizirala je istraživanje, ali i upozoravala da prevare danas postaju toliko sofisticirane da treba posebno biti skoncentrisan da bi se izbegla hakerska zamka. Objasnila je kako prepoznati fišing mejlove, ali i koje incidente prijaviti NCERT-u. Dunja Majstorović, Siemens Energy Serbia, govorila je o dobrim bezbednosnim praksama, od zaključavanja računara čim se od njega udaljite, do toga kako jedan sloj zaštite resursa preduzeća nije dovoljan, već da je potrebno da se postavlja više slojeva zaštite koji se neprestano prate i unapređuju.
Vojislav Perić, SupremeNexus, objasnio je kako je ostao bez kontrole nad svojim Jutjub kanalom koji ima više od 450 hiljada pratilaca, i kako je napad izveden zbog činjenice da na računaru nije ažuriran operativni sistem, a napadač je iskoristio bezbednosnu „rupu“ u preinstaliranoj sistemskoj igrici koja se nalazila na računaru.
Tehnologija ne može da bude etična, to moraju biti ljudi koji njome upravljaju
U finišu DIDS-a publika je imala prilike da posluša tri izuzetna predavanja na teme o kojima se jako retko govori.
Andrew McStay, direktor Laboratorije za emotivnu veštačku inteligenciju (AI) na Univerzitetu u Bangoru u Velikoj Britaniji, pionir uvođenja etike na polje veštačke inteligencije i tvorac prvog etičkog vodiča za njenu upotrebu, govorio je o odnosu međunarodne legislative prema prepoznavanju emocija. Naglasio je da je ova oblast delimično prepoznata, međutim pravno neregulisana. Predstavio je i poglede javnog mnjenja građana Britanije prema prepoznavanju emocija i stavove o tome u kojim prilikama ili povodima bi im tako nešto bilo prihvatljivo, a kada ne.
Kreativni strateg Lazar Džamić održao je predavanje na temu „Etički izazovi (digitalnog) marketing prostora“ i zaključio da sa etičkog stanovišta posmatrano, svi u marketingu nose sive šešire, i niko nije potpuno beo. Rekao je da je etika stvar o kojoj se ne govori ne samo u regionu, već ni na Zapadu. Govorio je o „crnim operacijama“ u marketingu, o različitim vrstama manipulacije podacima, nivoima profilisanja korisnika i nedostacima propisa, kao i o tome koliko duboko može da ide profilisanje i personalizacija propagande.
Igor Spasić, solution architect, govorio je o etičkom kodu, i odgovornosti softverskih inženjera za kod koji proizvode i objasnio da program treba da služi čoveku koji ga koristi. Govorio je o „igri silikonskih bogova“ i brojnim primerima kako softver može neetički da funkcioniše. Naveo je činjenice koje govore da je skoro svaka od tehnoloških kompanija prekršila neki etički standard i zaključio da veštačka inteligencija ne može da bude etična, jer je samo alat, da su ljudi koji njome upravljaju dobri ili loši, a shodno tome i „treniraju“ taj alat.
Izvor: rnids.rs/DIDS, Foto: DIDS
