Balkanske države se suočavaju sa izazovima u svojoj digitalnoj transformaciji, uključujući nedostatak digitalno kvalifikovane radne snage, nedostatke u infrastrukturi i digitalne vladine usluge, zaključci su učesnika dvodnevnog Samitu o digitalnim tehnologijama Zapadnog Balkana, koji je održan u Sarajevu.
Kako je saopšteno, kao deo napora da se podstakne digitalizacija regiona, po šesti put je održan Digitalni samit Zapadnog Balkana kako bi se podstakla saradnja na digitalnoj transformaciji, inovacijama i povezivanju.
Samit je okupio više od 400 učesnika, predstavnike vlada, lidere industrije i stručnjake iz digitalnog sektora, koji su istakli da je zajednička budućnost zemalja Zapadnog Balkana u povezivanju, a digitalne tehnologije ključna su sredstva u ostvarivanju tog cilja.
Među učesnicima su bili i komesar za susedstvo i proširenje Evropske komisije Oliver Varhelji, šef Direkciji EU za komunikacije i tehnologiju Robert Viola i nemački državni sekretara u Saveznom ministarstvu za digitalnu tehnologiju i transport, a Srbiju je predstavljao državni sekretar Ministarstva informisanja i telekomunikacija Milan Dobrijević.
Varhelji je u videoporuci istakao je kibernetička bezbednost visoko na agendi Evropske komisije, te da će Brisel pomoći zemljama Zapadnog Balkana da dostignu evropske standarde.
Evropska komisija je, s tim u vezi, još 2018. godine pokrenula Digitalnu agendu za Zapadni Balkan, koja će pratiti tranziciju zemalja ka digitalnoj ekonomiji.
U okviru Digitalne agende za Zapadni Balkan, Komisija je zajedno sa Albanijom, BiH, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Srbijom, pristala da investira u širokopojasnu povezanost, sajber bezbednost, istraživanje i razvoj za digitalnu privreda.
U junu je EU najavila novi investicioni paket u iznosu od 2,1 milijardi evra za 14 projekata na Zapadnom Balkanu.
Majlinda Bregu, generalna sekretarka Veća za regionalnu saradnju (RCC) koje je koorganizator Samita, naglasila je kao konkretnu korist to što su cene rominga između zemalja regije i Evropske unije od 1. oktobra snižene u proseku za 99 odsto.
“Cena prenosa jednog gigabajta podataka u romingu bila je oko 8.000 evra, a nakon smanjenja će biti maksimalno oko 14 evra. To će značiti manje račune za stanovnike regije koji putuju u EU, ali i građanima EU koji putuju u regiju”, rekla je Bregu.
Roberto Viola, šef Direkcije EU za komunikacije i tehnologiju, poručio je da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se snažnije uključe u Digitalni evropski program koji raspolaže sa milijardama evra za razvoj.
“Kroz ovaj i druge programe omogućujemo zemljama Zapadnog Balkana pristup tehnologijama poput superkompjutera”, zaključio je Viola.
Takođe, neki od ključnih zaključaka dvodnevnog Samita uključuju sledeće poruke:
* Region zapadnog Balkana ima potencijal da postane lider u digitalnoj ekonomiji, ali mora da ulaže u svoju infrastrukturu, veštine i inovacije.
* Digitalna transformacija može pomoći u jačanju ekonomskog rasta, otvaranju radnih mesta i poboljšanju kvaliteta života građana na Zapadnom Balkanu.
* Važno je izgraditi digitalno društvo koje je inkluzivno i pravično i koje štiti privatnost i sigurnost građana.
* Sajber bezbednost i zaštita podataka su od suštinskog značaja za uspeh digitalne ekonomije.
* Zapadni Balkan treba da podstiče inovacije i preduzetništvo u digitalnom sektoru.
Foto: mit.gov.rs