Tokom prošle i ove godine ostvarili smo sjajne rezultate u oblasti turizma, a tome doprinosi razvoj putne strukture, mere koje je naša država preduzela da podrži turističku privredu, i otvaranja zemalja u regionu i Evropi
Kao i u turističkim regionima širom sveta, zdravstvena kriza uzrokovana pandemijom prekinula je rastući trend turističkih aktivnosti i u Srbiji. Međutim, tada su domaće turističke destinacije postale alternativa putovanjima u inostranstvo, te je domaći turizam počeo da dominira u broju turističkih dolazaka i noćenja.
Tokom 2020. godine, prema podacima RZS, ukupan broj dolazaka turista u RS pao je za 50,7% u odnosu na 2019. godinu. Turistička kretanja su već 2021. počela da se stabilizuju, najviše kao rezultat interventnih mera koje je naša država preduzela da podrži turističku privredu, a i otvaranja zemalja u regionu i Evropi. Osim promocija za domaće turiste, fokusirali smo se i na međunarodna tržišta, poput BiH, Bugarske, Nemačke, Mađarske, Španije, Francuske, Italije, Makedonije, Rumunije, Rusije, Turske i dr, što i danas daje odlične rezultate.
Tokom 2021. godine, ukupan broj dolazaka turista bio je veći za 42,4%, pri čemu je promet domaćih turista porastao za 25,2%, a promet stranih turista za 95,5% u odnosu na 2020, što znači da je interesovanje i jednih i drugih za destinacije u Srbiji poraslo.
I ove godine ostvarujemo sjajne rezultate. Prema podacima portala eTurista – centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma Republike Srbije, tokom prvih pet meseci ove godine bilo je više od milion i 630 hiljada dolazaka turista sa preko 5 miliona noćenja. To znači da do kraja ove i sledeće godine možemo očekivati još bolje rezultate, zahvaljujući ulaganjima u infrastrukturu, naročito putnu, kao i dodeli vaučera za odmor u Srbiji. Vaučeri su sjajno rešenje za oporavak našeg turizma, jer doprinose povećanom prometu domaćih turista u zemlji, intenziviranju korišćenja postojeće turističke ponude i afirmisanju novih destinacija. Ništa manje nije važno da ovaj vid podsticanja domaćeg turizma utiče i na umanjenje deviznog odliva.
Vaučeri su se pokazali kao sjajno rešenje za oporavak našeg turizma jer doprinose povećanom prometu domaćih turista u zemlji, afirmisanju novih destinacija i smanjenju deviznog odliva
Ipak susrećemo se i sa nekim izazovima pre svega u vezi sa nestašicom radne snage. Niske zarade i deficit radne snage u ugostiteljstvu postaju
hroničan problem. Prema procenama Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES), ovom sektoru nedostaje oko 15 hiljada radnika, zato što je poslednjih par godina njih 6.300 napustilo svoja radna mesta. Većina ugostiteljskih radnika prihvata ponude iz inostranstva. Zbog toga se u Srbiji, za pozicije na kojima nedostaju radnici, angažuju studenti, radnici iz inostranstva, ali i kandidati koji nemaju iskustva u ovom sektoru. Moguće rešenje može biti u olakšicama kao što su oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade. Iskreno se nadam da će inicijativa Otvoreni Balkan doprineti većoj mobilnosti radne snage u regionu Zapadnog Balkana i bržem rešavanju problema.