Uvođenje 5 G mreže bez sumnje će dati snažan impuls sveukupnom razvoju Srbije. Danas je u Srbiji već obezbeđeno pokrivanje 4G mobilnom mrežom za više od 95% populacije što je omogućilo nesmetan rad od kuće, kao i korišćenje širokopojasnih usluga i u uslovima pandemije COVID-19.
Srbiju tek očekuje uvođenje 5 G. Jednom kad bude uvedena doneće značajno povećanje protoka uz smanjenje kašnjenja, što je neophodno za efikasnu automatizaciju i druge procese od značaja za razvoj industrije. “Mnogobrojni su primeri potencijalne primene 5G mreža, i obuhvataju oblasti kao što su agronomija, auto-industrija, telemedicina, primena u rudnicima, primena u transportu i skladištenju. Uvođenje 5 G mreže bez sumnje će dati snažan impuls sveukupnom razvoju Srbije”, kaže Tatjana Matić, ministarke turizma, trgovine i telekomunikacija u Vladi Srbije.
U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na razvoju širokopojasne infrastrukture, u skladu sa usvojenim strateškim okvirom. Operatori elektronskih komunikacija razvijaju svoje mreže u skladu sa najnovijim trendovima, što uključuje postavljanje optičke komunikacione infrastrukture i povećanje pokrivenosti i kapaciteta mobilnih komunikacionih mreža. Danas je već obezbeđeno pokrivanje 4G mobilnom mrežom za više od 95% populacije. Na ovaj način je omogućen nesmetan rad od kuće, kao i korišćenje širokopojasnih usluga i u uslovima pandemije COVID-19.
“U Srbiji posluje značajan broj inovativnih kompanija kako onih razvijenih tako I malih startup-ova. 5G tehnologija stvara mogućnost za razvoj novih inovativnih proizvoda, usluga i uopšte automatizaciju mnogih procesa sto je šansa za svaku od ovih kompanija”, kaže naša sagovornica.
Iako smo zahvaljujući e-rešenjima vidno unapredili kvalitet života, posebno tokom pandemije, tehnologije su, posebno 5G – postale predmet teorija zavera, strahova, koji nisu strani ni našem društvu. Kako se vi borite protiv dezinformacija i koliko ovakve pojave mogu da ugroze primenu 5G u našoj zemlji?
Potrebno je da javnost bude upoznata sa proverenim i naučno utemeljenim informacijama koje se odnose na primenu novih tehnologija. Vodeće organizacije koje analiziraju istraživanja uticaja elektromagnetskog zračenja i definišu preporuke vezane za dozvoljene nivoe zračenja, od kojih su najpoznatije Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP) i Svetska zdravstvena organizacija sprovele istraživanja koja se odnose na uticaj elektromagnetnih zračenja. Što se tiče stanja u Srbiji, Srbija ima mnogo oštrije kriterijume za propisane vrednosti nivoa dozvoljenog zračenja od definisanih u zvaničnim međunarodnim preporukama. S tim u vezi, u okviru projekta EMF RATEL širom zemlje su na tačkama od interesa postavljeni senzori koji kontinualno vrše merenja nivoa elektromagnetskog polja za elektronske komunikacione mreže (88 senzora u 39 gradova) i rezultati merenja su javno dostupni. Sve do sada izmerene vrednosti su niže od propisanih dozvoljenih vrednosti.
Kapitalni projekti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za razvoj infrastrukture dodatno će ubrzati uključivanje građana onlajn. To se pre svega odnosi na oblast obrazovanja I manje razvijene delove Srbije.
Gde je Srbija danas kada govorimo o razvoju e commerce u odnosu na uporedive zemlje?
U prvoj polovini 2021. godine, prema podacima NBS, broj dinarskih plaćanja (na sajtovima srpskih trgovaca) je iznosio blizu 11 miliona, što je za 91 odsto više nego u prvoj polovini prošle godine. Istovremeno, vrednost pomenutih transakcija je iznosila preko 25 milijardi dinara, što je rast od 99 odsto u odnosu na prvih šest meseci 2020. godine. E-trgovina globalno ostvaruje visoke i relativno stabilne godišnje stope rasta koje su daleko nadmašile rast u klasičnoj trgovini. Činjenica da je kriza poput izbijanja COVID-19 pandemije, samo još dodatno ubrzala rast e-trgovine, pokazuje da je u pitanju izuzetno stabilan i tržišno afirmisan poslovni model koji je zaslužan za generisanje više od trećine ukupnog globalnog bruto društvenog proizvoda.
Prilike za rast e-trgovine u Srbiji iskorišćene su zahvaljujući novim zakonima u oblasti elektronskog poslovanja i elektronske trgovine, ali i u oblasti informacione bezbednosti. Time je bilo omogućeno naglo preusmeravanje mnogih aktivnosti na onlajn okruženje i uprkos pandemijskim okolnostima nastavljena je digitalna transformacija svih oblika društvenog funkcionisanja.
Kapitalni projekti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za razvoj infrastrukture dodatno će ubrzati uključivanje građana onlajn. Jedan od njih je projekat izgradnje lokalne računarske mreže koja je sprovedena za oko 940 škola prošle godine i koja će biti završena u još oko 950 škola ove godine, kao i projekat izgradnje širokopojasne mreže u ruralu za 600 naselja sa oko 90000 domaćinstava, čime će se značajno podići digitalna umreženost našeg društva i potreba za e-trgovinom i novim digitalnim uslugama.
Najavili ste izmene Zakona o trgovini kojima će, između ostalog, biti uvedene digitalizovane otpremnice. Koliko su naše kompanije spremne da prihvate ovakve promene?
„Digitalne otpremnice“ neće biti obaveza, već mogućnost. Privredni subjekti će moći, kao i do sada, da koriste isprave koje prate robu u prevozu u papirnoj formi uz svojeručni potpis. Dakle, neće biti dodatnih troškova za trgovce, prevoznike i proizvođače. Imajući u vidu činjenicu da veliki broj preduzeća već koristi otpremnice u formi elektronskog dokumenta, želimo da im olakšamo poslovanje i da relaksiramo obavezu korišćenja kvalifikovanog elektronskog potpisa. Ovom promenom ubrzavamo rad ljudi na terenu, smanjujemo troškove, a i izbegavaju se nepotrebni kontakti koji predstvaljaju rizik po zdravlje ljudi, posebno u vreme pandemije.
Vaše Ministarstvo trenutno radi na pripremi strategije trgovine u Srbiji do 2025. Kakve promene predviđate u ovom sektoru kao rezultat digitalne transformacije?
Razvoj informacionih tehnologija i digitalna transformacija su već uveliko uticali na razvoj trgovine u svetu, pa i u Srbiji. Posebno su specifične tržišne okolnosti prouzrokovane pandemijom koje su ubrzale razvoj i implementaciju digitalnih rešenja u okviru maloprodaje i usmerile kupovinu na internet.
Digitalizacija trgovine kreće se u tri pravca. Prvi pravac podrazumeva evoluciju fizičkih kanala, kroz inkorporiranje najnovijih tehnologija. Suština će biti u razvoju novih kanala marketinga, koji će maksimizirati vrednost za kupce, dok će fokus biti na digitalizaciji potrošačkog iskustva unutar prodajnog objekta, zatim u digitalizaciji plaćanja, kao i digitalizaciji komunikacije sa kupcima unutar i van prodajnog objekta. Drugi pravac digitalizacije trgovine podrazumeva integraciju digitalnih i fizičkih kanala prodaje. Tradicionalni maloprodavci uvode digitalne kanale u svoj poslovni model, postajući na taj način višekanalni prodavci. Intenziviranjem integracije između ovih kanala pomoću tehnologija poput veštačke inteligencije (AI), ERP softvera i analitike masivnih podataka maloprodavci će prelaziti u svekanalni vid prodaje. Isto važi i za isklјučivo e-trgovce, koji ulaskom u poslovanje i sa fizičkim prodajnim objektima takođe prelaze na model višestrukih kanala prodaje. Treći pravac podrazumeva oponašanje ili imitaciju karakteristika fizičke prodaje u digitalnom okruženju. Ovim putem e-trgovci prevazilaze kupovne barijere i odbojnost prema kupovini putem interneta. Klјuč je u smanjenju kupovnog rizika. U pitanju je novi format, tzv. virtuelnih prodavnica, gde kupci imaju priliku da se ponašaju kao u realnom okruženju, birajući proizvode sa rafova, istovremeno ih kupujući u realnom vremenu.
Pred nama su dalji zajednički napori ka integraciji regiona u panevropsku digitalnu zonu koja će voditi ka digitalno vođenoj ekonomiji zasnovanoj na standardima i praksi Evropske Unije.
Koliko se vaše ministarstvo u razvoju svojih politika u oblasti digitalne transformacije oslanja na akademsku zajednicu i rastuću startap zajednicu u Srbiji?
Nadležno Ministarstvo, ali i druge institucije Vlade su u bliskoj komunikaciji sa privatnim i akademskim sektorom. Rezultat te saradnje je čitav niz unapređenih propisa i podsticajnih mera za razvoj inovativnih ideja, koji su razvijani u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, E-komerc Srbija, Naledom, u okviru platforme Serbia Creates. Kancelarija za IT radi na razvoju novih i usluga i inovativnih rešenja u ovim domenima i mogu se očekivati značajni pomaci u tom pogledu.
Nedavno se završio Digitalni samit ekonomija zapadnog Balkana u Podgorici. Koliko smo od prvog samita do danas napredovali kao region i na nacionalnom nivou?
Samit posvećen saradnji u oblasti digitalne transformacije u regionu i digitalnoj perspektivi u kontekstu evrointegracija od izuzetne je važnosti za postizanje zajedničkog prosperiteta ekonomija u regionu i njegovo povezivanje sa jedinstvenim tržištem Evropske unije. U periodu krize koju je uzrokovala pandemija, još je važnija zajednička vizija digitalnog umrežavanja i ona bi kao glavna snaga ekonomskog rasta trebalo da se proširi na borbu protiv trenutnih izazova. Značajni koraci su već učinjeni u Digitalnoj agendi za Zapadni Balkan ukidanjem plaćanja cena rominga na teritoriji Zapadnog Balkana, što dodatno potvrđuje posvećenost Republike Srbije regionalnom umrežavanju sa tržištem Evropske Unije. Rezultati primene ovog evropskog principa su već vidljivi u olakšanoj komunikaciji i poslovanju u regionu i uverena sam da smo na dobrom putu i da smo uprkos izazovima i poteškoćama izazvanim pandemijom izuzetno napredovali na polju digitalizacije.
Vladine službe sve češće i same koriste unapređenja E rešenja u svom poslu. Kako ovi alati pomažu u suzbijanju sive ekonomije?
U Srbiji postoji veliki broj primera uspešno sprovedenog prelaska na on-line način rada, kao i digitalne transformacije. To su, na primer, obrazovni sistem, kupovina na daljinu, bankarski sistem, poslovanje sa građanima. Istakli bismo i usluge koje su dostupne preko portala eUprava, koje olakšavaju građanima svakodnevni život i efikasnije poslovanje preduzeća. Posebno treba napomenuti suzbijanje sive ekonomije u oblasti e-trgovine gde je svakako bilo ključno učvršćivanje zakonskog okvira upravo na sprečavanju nelegalne trgovine. Isto tako, tome posebno doprinose i javne kampanje koje ne samo da podstiču elektronske transakcije već i razvijaju svest o značaju legalne kupoprodaje za ukupan ekonomski rast. MTTT je sprovelo više medijskih kampanja koje informišu građane o prednostima e-trgovine, a jedna od najznačajnijih akcija koja je realizovana u cilju suzbijana sive ekonomije bila je ,,Uzmi račun i pobedi”, dok je trenutno u toku kampanja “Klikni na sigurno, kupuj provereno”, koja ima za cilj podizanje svesti građana o bezbednoj i legalnoj trgovini preko interneta.
Foto: Jelena Vučetić
