Tatjana Matić, Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija

Ulaganjem u pouzdane veb platforme poštanskih operatora za e-trgovinu, izgradnju logističkih kapaciteta, nabavku dostavnih vozila, ali i u otvaranje novih paket šopova i postavljanje paketomata stvaraju se uslovi za još razvijenije tržište poštanskih usluga u Srbiji

U periodu iza nas izuzetno je narastao obim e trgovine. To je dovelo do promena kako u poslovanju tradicionalnih trgovina koje su odgovorile na nove trendove tako i na pojavu velikih e-platformi za trgovinu kao što su Šopster i Ananas na primer.

„Razvoj i sve češća primena informacionih tehnologija u svakodnevnom životu uticali su i na promene navika potrošača koji sve više kupuju na internetu“, kaže Tatjana Matić, Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Prema podacima NBS, broj realizovanih platnih transakcija za kupovinu robe i usluga putem interneta porastao je za 103,76% u dinarima (9,42% u evrima) u 2020. godini, u odnosu na 2019. i 59,66% u dinarima (35,12% u evrima) 2021. godine u odnosu na 2020. Kada su u pitanju vrednosti realizovanih platnih transakcija za kupovinu robe i usluga putem interneta, rast u 2020. godini u odnosu na 2019. je bio 81,46% u dinarima i pad od 8,75% u evrima, a u 2021. godini u odnosu na 2020. ostvaren je rast od 72,37% u dinarima i 78,51% u evrima.

„S obzirom na činjenicu da je e-prodaja izuzetno efikasan vid ekspanzije poslovnih aktivnosti, kompanije se prilagođavaju ovom trendu, pogotovo velike; gotovo sve velike kompanije poseduju veb sajt, dok je procenat srednjih i malih preduzeća koja imaju veb stranicu nešto manji. U odnosu na prethodne godine, značajan napredak u ovom smislu vidimo kod malih preduzeća. Sve u svemu, upotreba internet stranica kod većine kompanija u Srbiji još uvek je ograničena i prvenstveno ima informativnu funkciju“, kaže Matić i dodaje da razvoj različitih platformi svakako predstavlja šansu za male privredne subjekte kojima često nedostaju kapaciteti za prodaju robe putem interneta.

Istovremeno svedočimo i usponu i širenju dijapazona poštanskih usluga. Šta je sa stanovišta Ministarstva važno obezbediti u infrastrukturnom smislu da bi se ovaj segment tržišta razvijao? 

Neophodno je obezbediti infrastrukturu za dalji razvoj novih komercijalnih usluga, kao što su ulaganja u preradne centre širom Srbije i u automatizovane tehnologije za preradu i sortiranje pošiljaka. Cilj ovih aktivnosti je omogućavanje brze i kvalitetne obrade velikog broja različitih vrsta pošiljaka i usmeravanje na dostavu u odgovarajućem pravcu.

Neophodno je obezbediti infrastrukturu za dalji razvoj novih komercijalnih usluga, kao što su ulaganja u preradne centre širom Srbije i u automatizovane tehnologije za preradu i sortiranje pošiljaka

S tim u vezi, neophodno je ulagati i u nova dostavna vozila, kao što su kombiji, zelena vozila, mopedi i bicikli, ali i u otvaranje novih paket šopova i postavljanje paketomata na visoko prometnim mestima, kako bi korisnici lakše i brže došli do svojih pošiljaka.

Takođe, informisanjem građana o prednostima bezbedne e-kupovine putem poštanskih pošiljaka i ulaganjem u pouzdane veb platforme poštanskih operatora za e-trgovinu, stvaraju se uslovi za još razvijenije tržište poštanskih usluga u Srbiji.

Koliko sektor e-trgovine vuče i razvoj logističkih kapaciteta?

Prema izveštaju Svetske banke „Connecting to Compete”, Srbija se 2018. godine, prema vrednosti LPI (Logistic performance index), nalazila na 65. mestu. Ovo je značajno poboljšanje u odnosu na 2016. godinu, kada se Srbija rangirala na 76. mestu. Ipak, imajući u vidu da je logistička podrška neophodan element konkurentnosti e-trgovine, i dalje je neophodan značajan razvoj na ovom polju.

Kao poseban segment izdvojile su se platforme za dostavu hrane i u manjoj meri za prevoz putnika. Kako ih vi klasifikujete s obzirom da su one posrednici u trgovini, a vrlo često su registrovane kao marketinške kompanije ili kao deo IKT sektora?

Onlajn platforme koje posreduju u pružanju usluga smatraju se pružaocima usluga informacionog društva u smislu Zakona o elektronskoj trgovini, odnosno Direktive EU o elektronskoj trgovini, sa kojom je naš zakon usklađen. Prema definiciji, usluga informacionog društva je usluga koja se pruža na daljinu i, između ostalog, obuhvata trgovinu preko interneta i omogućavanje traženja usluga elektronskim putem.

Ulazak velikih lanaca na tržište maloprodaje Srbije povećao je tražnju za radnom snagom, a nadamo se da će dalji rast konkurencije podsticati razvoj poslovanja i rast zarada zaposlenih

Tim zakonom definisani su pojmovi i načela u oblasti elektronske trgovine i regulisana je odgovornost pružalaca usluga informacionog društva koji posreduju u pružanju usluga.

Koliko se danas često dešava da vaša Grupa za inspekcijski nadzor u oblasti poštanskih usluga mora da reaguje na prevare u ovoj oblasti?

Nažalost, i dalje ima prevara neregistrovanih trgovaca, ali znatno ređe se dešavaju u odnosu na period neposredno pre i za vreme pandemije korona virusa. Smanjenju broja prevara doprineo je neprestani rad svih nadležnih inspekcija i institucija u zemlji, kao i Odseka za inspekcijski nadzor u oblasti poštanskih usluga.

Prema zahtevima inspekcija i nadležnih organa poput Tužilaštva i MUP-a, te službe pribavljaju neophodne podatke i dokaze o licima koja vrše prevare oglašavanjem preko društvenih mreža i dostavljanjem robe preko poštanskih operatora. Naši inspektori pribavljaju podatke i dokaze, ali i često učestvuju u zajedničkim inspekcijskim nadzorima, npr. sa tržišnom inspekcijom, MUP-om i sl.

I u trgovini, i u sektoru poštanskog saobraćaja susrećemo se sve češće sa nestašicom radne snage. Koliko je ovo postao alarmantan problem i kako se on može rešiti? Da li je rešenje u boljim zaradama u ovom sektoru ili u oslanjanju na radnu snagu iz inostranstva?

Ovaj problem je prisutan u sektoru trgovine već nekoliko godina. Ulazak velikih lanaca na tržište maloprodaje Srbije povećao je tražnju za radnom snagom, a nadamo se da će dalji rast konkurencije podsticati razvoj poslovanja i rast zarada zaposlenih.

I poštanskom saobraćaju nedostaje radne snage, ali situacija nije alarmantna. S jedne strane imamo JP Pošta Srbije koja zapošljava preko 13 hiljada zaposlenih i koja na svom sajtu ima otvoren poziv za prijem novih radnika, kao i mnogo prijavljenih za rad. S druge strane, privatni sektor koji se bavi isključivo komercijalnim uslugama, nedostatak neposrednih izvršilaca kao što su kuriri, do sada je rešavao ukidanjem dostave pošiljaka subotom, rasterećenjem zaposlenih na dostavi otvaranjem paketomata i paket šopova i sl.