Poplave iz 2014. su trebale biti jasan poziv da je potrebno adekvatno unapređenje sistema za odbranu od poplava. Pošto se to očigledno nije dogodilo, ne čudi činjenica da je i dalje prisutan visok rizik od mogućih šteta i gubitaka.
Prema indeksu Notr Dam globalne inicijative za prilagođavanje (ND-GAIN’s Country index) Srbija je trenutno u Evropi treća najlošije rangirana zemlja. Zemlje sa nižom ocenom su Bosna i Hercegovina i Albanija. Radi se o kompleksnom indeksu, čija vrednost zavisi od dva osnovna elementa.
Prvi element je ranjivosti pojedinačnih sektora na klimatske promene, i to šest sektora, javno zdravlje, proizvodnja hrane, vodni resursi, infrastruktura, životno okruženje (eng. human habitat) i ekosistemi. Drugi element ovog indeksa je spremnosti za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, i to ekonomska, društvena, i administrativna (eng. governance readiness). Ukoliko pogledamo samo deo vrednosti indeksa koji je odnosi na ranjivosti pojedinačnih sektora na klimatske promene, Srbija je najlošije pozicionirana zemlja u Evropi. U globalnim okvirima Srbija je na sredini ove liste i kada je u pitanju zbirni indeks, i kada je u pitanju ranjivost. Jedan od razloga visoke ranjivosti je činjenica da klimatske promene u slučaju Srbije donose značajno uvećanje broja i intenziteta vremenskih i klimatskih ekstrema, i to na prvom mestu toplotnih talasa i visokih temperatura, suša, ekstremnih padavina i pratećeg olujnog vremena, koji posledično mogu imati negativan uticaj na, javno zdravlje, poljoprivrednu proizvodnju, vodo-snabdevanje itd. ali i povećati rizike od poplava, šumskih požara, gubitaka staništa za pojedine biljne i životinjske vrste itd.
Bilo bi dobro da skorašnja iskustva sa olujnim nevremenom ne ostanu još jedna propuštena šansa, već jasan poziv da prilagođavanje na klimatske promene mora biti jedan o prioriteta
Način da se ova trenutno nepovoljna situacija popravi jeste i prilagođavanje na klimatske promene. Nažalost Srbija i dalje nema usvojen krovni dokument koji bi bio čvrsta osnova za ovaj složen proces, a u mesecima pred nama se tek očekuje usvajanje prvog takvog dokumenta, odnosno usvajanje Programa za prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
Nepripremljenost Srbije na klimatske promene, i izostanak adekvatnih planova i programa, ogleda se i posledicama događaja kojima smo svedočili poslednjih nekoliko meseci. Ovakvo stanje je više nego jasno ako pogledamo posledice poplava koje su se dogodile krajem maja i početkom juna, a koje su pogodile preko osamdeset opština u Srbiji, kao i posledice olujnog nevremena u julu. Pre manje od deset godina, 2014. godine, takođe smo imali razorne poplave, koje su nam više nego jasno ukazale da klimatske promene više nisu rizik budućnosti, nego da već sada imaju direktan i merljiv negativan uticaj na naše živote. To se očigledno nije dogodilo.
