Ove godine sledi otrežnjenje kroz restriktivniju monetarnu politiku koja će se preneti i na Srbiju. To znači manje likvidnosti, sporiju privredu, manje novih poslova i rast kamatnih stopa. Glavni rizik više nije rast inflacije – više neprijatnosti nas čeka kroz gašenje inflacije koje sledi.
Mi smo na inflaciju navikli. Jedini periodi bez inflacije u sećanju današnjih građana Srbije su tri kratka perioda fiksnog kursa dinara: vreme fiksnog kursa Ante Markovića, vreme fiksnog kursa Dragoslava Avramovića i poslednjih nekoliko godina, ponovo, de facto fiksnog kursa.
Za svu inflaciju do sada smo bili sami krivi. Pre 2001. nam je inflaciju i hiperinflaciju stvarala država koja je sebe finansirala štampanjem para. U skorije vreme, inflaciju je generisala Narodna banka kad god nije imala dovoljno sluha da se drži deviznog kursa kao jedinog uspešnog sidra monetarne politike u ovoj zemlji.
Ovu sadašnju inflaciju, ipak, nismo sami stvorili. Dinar je stabilan prema evru, ali to ne pomaže jer cene sada rastu i u evrozoni. Evropska centralna banka i druge ključne centralne banke sveta na pandemiju su reagovale odvrtanjem slavina za dotok novca. Povećale su likvidnost da bi sprečile produbljivanje ekonomske krize pokrenute pandemijom.
Pre 2001. nam je inflaciju i hiperinflaciju stvarala država koja je sebe finansirala štampanjem para. U skorije vreme, inflaciju je generisala Narodna banka kad god nije imala dovoljno sluha da se drži deviznog kursa kao jedinog uspešnog sidra monetarne politike u ovoj zemlji.
Veću krizu su uspele da spreče, ali izgleda i preterale. Monetarna politika deluje sa zadrškom nepoznatog trajanja. Novac štampate danas, a inflacija dođe kasnije – ali ne znate tačno kada i u kojoj meri će doći. Inflacija koju sada vidimo u zoni evra, dolara, funte, rublje, turske lire i drugih valuta, posledica je prekomernih novčanih ekspanzija iz prethodne dve godine. Srbija, koja je fiksnim kursom ranije uvozila stabilnost cena, sada je kroz takav kurs prema evru uvezla inflaciju.
Evropska centrala banka neće dozvoliti da stvari izmaknu kontroli. Ona trenutno ima inflaciju od blizu 5% i njen je zadatak da se vrati na ciljani nivo od 2% godišnje. Ako Narodna banka Srbije nastavi da vezuje dinar za evro, ona će nastaviti da uvozi politiku Evropske centralne banke. Zato je dalje rasplamsavanje inflacije malo verovatno.
Problem, međutim, nije nestao. Prošle godine je firmama i državama u proseku išlo malo bolje nego što su očekivali. Imali su veće prihode. To je rani efekat inflacije. Kao alkoholno piće, ona isprva stvari čini boljim.
Ove godine sledi otrežnjenje kroz restriktivniju monetarnu politiku koja će se preneti i na Srbiju. To znači manje likvidnosti, sporiju privredu, manje novih poslova i rast kamatnih stopa. Glavni rizik više nije rast inflacije – više neprijatnosti nas čeka kroz gašenje inflacije koje sledi.
