Odluka je stvar onog na vrhu političke piramide. Ako kod drugih, pre donošenja, odluke razmatraju kvalifikovani pojedinci, samostalno ili na skupu, a kod nas nema pravila.
Srbija se odlikuje time da sve odluke donosi jedan čovek. Odluke su delo pojedinca, lidera, i kada su kolektivne. A kakve su odluke, koliko su korisne, ili štetne, za narod i državu, pokazuje vreme. Sa distance se objektivnije sudi i o odlukama i o donosiocima, uočljive su ispravne i pogrešne odluke. Odslikava se zašto su donete upravo takve odluke, a ne neke druge, šta je tome presudilo, koliko je koristi odluka donela narodu i državi, čoveku i gradjaninu – progresa, sloboda i prava čoveka, životnog i kulturnog napretka, ili regresa.
Razvijena društva prošla su vremena kada je odluka volja pojedinca. Kod nas, u Srbiji, nisu. Odluka je stvar onog na vrhu političke piramide. Ako kod drugih, pre donošenja, odluke razmatraju kvalifikovani pojedinci, samostalno ili na skupu, kod nas nema pravila. Istorija srpskog društva pomno beleži korisne i pogrešne odluke političara i državnika, odmerava im važnost i mesto u životu naroda i države.
Odluke na vrhu države odredjuju našu (ne)srećnu realnost, sadašnjost i budućnost, nove odnose. Zato je tako važno znati ko i kako donosi odluke o nama, ko su (ne)formalni (sa)učesnici, ko presudno utiče na donosioca odluke. Diplomate, novinari i drugi nikada neće prestati da tragaju za tim odgovorom, gde “leži” ključ sistema, establišmenta, institut države
Donošenje odluka je najsloženiji i najodgovorniji posao, izbor. Običan čovek u svakom satu bdenja donosi oko 2000 odluka. Većina njih nisu značajne i odonose se na instiktivno, automatski, po nagonu čoveka (obući se, jesti, spavati…). Ali van toga odluke su vrlo složene i mogu se doneti samo u procesu osmišljenog odlučivanja, osigurano do grešaka i negativnih posledica. Umeti doneti pravilne odluke i biti sposoban za to, najvažnija je i vrhunska odlika jednog izgradjenog društva. Pri tome treba potisnuti emocije koje igraju značajnu ulogu u životu, pa i kod donošenja odluka, i mogu zasmetati izboru izmedju pravilnih, tačnih i pogrešnih odluka. Odsustvo kritičkog uma i mišljenja drugih navodi na pogresnu odluku kada se zna da čak na sastancima 70% istupanja obično otpada na tri čoveka, a introvertni radije ćute nego što govore. Ni najenergičniji lider nema beskonačnu energiju pameti. Svakoga ophrva zamor, rutina, nedostatak energije, očiti neprijatelji ispravnih odluka. I još nešto: naše doba je informaciono i komunkaciono kada ekspandira obim informacija i veština izabora prave informacije za pravu odluku (naš mozak danas obradjuje pet puta više informacija nego 1986).
Odluke na vrhu države odredjuju našu (ne)srećnu realnost, sadašnjost i budućnost, nove odnose. Zato je tako važno znati ko i kako donosi odluke o nama, ko su (ne)formalni (sa)učesnici, ko presudno utiče na donosioca odluke. Diplomate, novinari i drugi nikada neće prestati da tragaju za tim odgovorom, gde “leži” ključ sistema, establišmenta, institut države.
