Da li će posle nestašice uslediti inflacija lažnih boraca za zelenu budućnost Srbije? Mnogi politički lideri utrkuju se da se predstave kao zaštitnici životne sredine ali ne stoji svima jednako dobro zeleno odelo. Izbori u Beogradu mogli bi biti prvi test provere verodostojnosti opcija koje se nude.
Tema zaštite životne sredine danas u Srbiji doživljava pravu renesansu i veoma je dobro što se to konačno desilo. Razvoj tehnologije (pre svega društvenih mreža i aplikacija za praćenje kvaliteta vazduha) doveo je do toga da naporan rad organizacija civilnog društva da ukažu na višedecenijski nemar koji postoji u ovoj oblasti konačno urodi plodom, tako da je sada javnost u Srbiji mnogo bolje upoznata sa stanjem životne sredine. Ova činjenica je uz mobilizaciju građana na lokalnom nivou u cilju borbe protiv mini hidroelektrana dovela do formiranja pravog modernog ekološkog pokreta u Srbiji.
Nova politička arena je otvorena, sve ankete bez sumnje pokazuju da je građanima ovo pitanje važno, zato i vidimo da se svi politički akteri utrkuju da iskažu stav i zauzmu poziciju. Ali ovo pitanje je još uvek vrlo novo u našoj zemlji tako da će biti potrebno da prođe još vremena da se izdvoje jasni lideri. U međuvremenu postoji opasnost i od svojevrsne inflacije ekoloških stranaka, a eventualno i populističkog pristupa celom pitanju.
Što se tiče formiranja zelene stranke u Srbiji, mislim da smo daleko od toga da imamo ozbiljnu stranku koja je na nivou onoga što Zeleni predstavljaju u Nemačkoj na primer. Ali u našoj zemlji već operišu pojedine stranke i pokreti koji bi se mogli okarakterisati kao zeleni.
Na sreću građana Srbije oblast zaštite životne sredine je takva da je stvarne rezultate rada teško sakriti, a u isto vreme je i manje ispolitizovana od ostalih što znači da je teže (ali ne i nemoguće) „spinovati“ suštinske probleme.
Pokret Ne davimo Beograd od svog osnivanja ima odlike jedne moderne zeleno-leve partije, dok je stranka Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića napravila jasan zaokret ka “zelenim” temama, a pojavljuju se i nove političke ličnosti poput aktiviste Aleksandra Jovanovića Ćute. Pored toga u prethodnom periodu su predstavljene i zelene platforme nekih od najvećih opozicionih partija u zemlji.
Takođe preuzimanje resora energetike i zaštite životne sredine, kao i medijski nastupi, jasno ukazuju da je i vladajuća stranka prepoznala važnost teme.
Na sreću građana Srbije oblast zaštite životne sredine je takva da je stvarne rezultate rada teško sakriti, u isto vreme ova oblast je i manje ispolitizovana od ostalih što znači da je teže (ali ne i nemoguće) praviti “spinove” kojim se skreće pažnja sa važnih stvari i uzroka problema. Sve to bi trebalo da dovede do prave konkurencije koja bi zaista mogla da rezultuje unapređenim kvalitetom životne sredine u Srbiji.
Verujem da zelene stranke u Srbiji imaju potencijal, ne samo zbog povećanog interesovanja na domaćem terenu, već i zbog sve povoljnije situacije na međunarodnom planu gde borba protiv klimatskih promena postaje veoma važno pitanje.
Međutim, iako bi njihov put razvoja mogao da bude brži u odnosu na ono što smo videli u drugim državama, još uvek je neophodno da prođe određeno vreme da ove ideje sazre. Kampanja i rezultati izbora u Beogradu mogli bi da daju dobar trag kako bi situacija mogla dalje da se razvija, očekujem da među tri glavne teme u kampanji bude pitanje zagađenja i zaštite životne sredine.
