Beograd i Brisel su decenijski partneri, ali su krediti u tim odnosima potrošeni. Na zapadnoj strani srpske spoljne politike ostaju SAD koje nastavljaju kontrolu svojim polugama, privodeći gašenju preostala “žarišta” na način koji Srbiji govori da one ne žele da je zadrže kao neprijatelja u balkanskom miljeu.
Pandemija i spoljna politika Srbije pokazali su čvrstu uzajamnu vezu. Srpska spoljna politika naime odavno nije jednosmerna, niti je vezana za evropski brod i evropske vrednosti. Više godina ta politika je trokraka, i ne sa jednakim kracima. Uvođenje Kine u Srbiju menja njen spoljnopolitički vektor. Kina postaje ono što je trebala da bude EU – sveprisutna, u svakom ekonomskom, finansijskom, odbrambenom segmentu zemlje. Na spoljnopolitičkoj skali potiskuje Evropsku uniju, zvanično “prvi soljnopolitički prioritet” Srbije još od 2000. g. Iza sebe ostavilja nam i “bratsku” Rusiju, pokazujući šta sve mogu kineske pare! Srbija, opet, kao da previđa Berlinski zid.
Kineski ekonomski bum u Srbiji nije joj mogao doneti evropske demokratske i političke standarde, potreban vrednosni sistem. Ona se našla u žestokom sukobu sa njima, sa EU, u nazadovanju ka članstvu u EU. To ne može a da se upečatljivo ne odrazi u izveštajima Evropskog parlamenta, drugih referentnih institucija širom sveta, o katastrofalnom stanju demokratije i sloboda u srpskom društvu.
“Kineska soft diplomatija”, ili ruska, u Srbiji je plod pre svakodnevnog rada srpske strane i kreiranja raspoloženja javnog mnjenja u korist Kine i Rusije
Tapkajući na evropskom putu, Srbija nije imala priliku da potroši strpljenje. Ona ne pokazuje minimum entuzijazma, privrženosti, žurbe, radi sto skorijeg članstva u Uniji. De fakto, srpska politika vodi jalove sporove i diskusiju sa Briselom o ključnim stvarima koji se tiču članstva, tražeći svojevrsni privilegovani status na tom putu. Beograd i Brisel su decenijski partneri, ne na početku međusobnih odnosa, i krediti su potrošeni.
Na zapadnoj strani srpske spoljne politike SAD odlučujuće uređuju postjugoslovenski prostor, nastavljaju kontrolu svojim polugama, privode gašenju preostala “žarišta”. Razumno, postepeno, postupanje Sjedinjene Države prema Srbiji, govori da one ne žele da je zadrže kao neprijatelja u balkanskom miljeu. Tako bi trebalo čitati političke, ekonomske i druge poruke koje dolaze sa one strane okeana u Beograd. Američka “soft diplomatija” pak ne dobija odgovarajuću podršku i promociju. Međutim, to nije stvar samo američke neko i srpske prezentacije.
