Mapa sajta

Vladimir Vasić, generalni sekretar, Udruženje banaka Srbije

Ponosni na protekli vek

Već punih 100 godina Udruženje banaka Srbije unapređuje bankarski sistem i usluge koje banke pružaju klijentima, ali i zastupa naše bankarstvo u međunarodnim udruženjima...

Aleksandar Hangimana, ManpowerGroup

Snaga donošenja odluka

Imajući u vidu da je čak i sam Šekspir imao poteškoća da razreši poznatu dilemu „Biti ili ne biti“, nama ostalima čini proces donošenja...

Dr Milinko Radosavljević, director, Rudarski institut

Spoj nauke i prakse

Rudarski institut, jednu od naših najeminentnijih naučnih ustanova, pored dva projektantska zavoda, čine i tri referentne laboratorije. Akreditovan je kao istraživačko-razvojni institut, što pokazuje...

Investicije u rudarskom sektoru „Elektroprivrede Srbije“

Projekti za stabilnu energetsku budućnost

Rudarski sektor je za EPS jedan od najvažnijih segmenata poslovanja i okosnica proizvodnje električne energije. Najava novih ulaganja u elektroenergetiku i rudnike daje podstrek...

Vesna Prodanović, generalni direktor kompanije Rio Sava Exploration d.o.o.

“Jadar” će dovesti nove investitore

Kompanija Rio Tinto razvija „Jadar“ punih 17 godina odgovorno, donoseći i održiva rešenja u planiranju i projektovanju. Razvija ga u partnerstvu sa Vladom, lokalnom...

Gojko Božović, pisac i izdavač

Promena društvenog ugovora

Vlade su širom sveta iskoristile strah od virusa da bi legitimizovale strah kao socijalno i političko sredstvo. Otuda se može reći kako je pandemija nametnula novi društveni ugovor utemeljen na strahu

Dubina promene našeg sveta i nas u njemu zavisiće od dužine trajanja pandemije. Što pandemija bude trajala, to će promena biti veća, a posledice dugoročnije. I dosadašnji tok pandemije učinio je vidljivim neke promene. Najpre, pandemija je ogolila i produbila postojeće društvene, političke i ekonomske probleme u različitim društvima. Potom je pandemija globalizovala čitav svet, dopirući do njegovih krajnjih tačaka i povezujući sve ljude ne više samo u nezadovoljstvu, kako je bilo pre nego što se koronavirus pojavio, nego i u strahu.

Ali ako je globalizovala čitav svet, pandemija je, u isto vreme, podrila neke od ključnih tokova globalizacije, osujetivši mogućnost masovnih putovanja, turističkih, samosvrhovitih ili pak poslovnih istraživanja sveta, ograničiviši ili u nekim slučajevima potpuno prekinuvši saobraćaj. Pandemija je usložnila ili posve onemogućila kretanje, bez čega nema globalizacije, pooštrila vizne režime, a testove učinila važnijim dokumentom od pasoša i ličnog identiteta. Države su podigle granice i u mnogim stvarima se vratile na fabrička podešavanja, odlučujući se na sopstvenu kontrolu teritorije i svoje snage u otklanjaju problema. Problemi su globalizovani, solidarnost uopšte nije.

Teško je bilo zamisliti da će se evropsko čovečanstvo, na primer, dobrovoljno zatvarati u kuće i stanove, tražeći u tom povlačenju i karantinu jedini preostali spas. Mada nove tehnologije i novi mediji čuvaju dimenziju virtuelne povezanosti, pandemija koronavirusa je samo razotkrila već postojeću pandemiju usamljenosti. Drugi više nisu samo pakao, kako se govorilo u modernim egzistencijalističkim strepnjama, drugi su postali zaraza, opasnost, sam virus. Time se na presudan način potkopava naša socijalna i kulturna dimenzija.

Iako nove tehnologije daju privid povezanosti, pandemija koronavirusa je razotkrila već postojeću pandemiju usamljenosti. Drugi više nisu samo pakao, drugi su postali zaraza, opasnost, sam virus.

Mnogo puta ponovljena poruka o socijalnoj distanci sukobljava se sa antropološkom potrebom za drugim i sa socijalnom potrebom da čovek u zajednici s drugima razrešava pitanja koja se tiču svih. Pandemija je utoliko pogodovala osnaživanju kulta države i njene moći, a to je pogotovu vidljivo u autoritarnim i populističkim režimima. Vlade su širom sveta iskoristile strah od virusa da bi legitimizovale strah kao socijalno i političko sredstvo. Otuda se može reći kako je pandemija nametnula novi društveni ugovor utemeljen na strahu.

Za kratko vreme neke promene su postale očigledne: nema putovanja, nema konferencija, nema kulturnog i socijalnog života, nema sastanaka. Kancelarije su izgubile na značaju, dok je rad od kuće postao važna mogućnost, kao što su i online konferencije u velikoj meri zamenile fizičke sastanke. Sve veći deo privatnih i poslovnih aktivnosti premešta se u online prostor, što je u nekim stvarima praktično, ali u nekim uopšte nije dovoljno ni moguće. Okolnosti su se promenile, a ljudi su ostali isti. Pandemija je svakako trauma i epohalni događaj, kada god da se okonča. S njenim posledicama živećemo dugo pošto ona bude završena.

Više...

Ukleti mart

Ferragosto, praznik Presvete Bogorodice, u Italiji je poseban dan i tada, 15. avgusta, clavi ga cela zemlja. Za Italijane ferragosto ne predstavlja samo taj...

Bojan Elek, Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Kriminalci moraju ostati iza rešetaka

Ono što nedostaje da bi javnost poverovala da je u pitanju zaista obračun a ne još jedna medijska manipulacija, jeste razotkrivanje veza između ove...

Marko Nicović, advokat, bivši načelnik policije Grada Beograda

Podržavaoci i sudije

Kriminalci pod plaštom "navijača" su veliki problem, ali su ojačali pod zaštitom dela estabišmenta. O tome posredno govori činjenica da u poslednjih osam godina...

Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke, advokat

Ključ je u sudovima

Veoma je važna saradnja izvršne i pravosudne vlasti u segmentu prikupljanja dovoljno čvrstih dokaza sa kojim će tužilaštva ići pred sudove. To je najteži...

Vesti

Poznati svetski modni dizajner Filip Plejn u poseti domaćoj firmi Luss Textile

Poznati svetski modni dizajner Filip Plejn, osnivač kompanije Philipp Plein International Group, posetio je domaću firmu Luss Textile u...

Tamara Klarić i Bogdan Stevanović: Ujedinjeni oko humane ideje

Cilj ove prestižne nagrade jeste prepoznavanje i isticanje kompanija, malih i srednjih preduzeća i pojedinaca koji su tokom prethodne godine podržali inicijative za opšte...

Program Kreativna Evropa šansa za dobre projekte iz Srbije

Šta je potrebno za dobru aplikaciju, kako znati da je ideja dovoljno razrađena, koji su najveći izazovi u realizaciji...

Podrška startap ekosistemu za konkurentniju privredu

Više od 20, od ukupno 40 poslovnih inkubatora i inicijativa bilo je uključeno u dvogodišnje aktivnosti projekta „Podrška Evropske...

Prvi let ka novoj destinaciji u švajcarskoj Er Srbija počela da leti za Ženevu

Er Srbija je danas, 1. marta, letom JU 470 avionom erbas A319, uspostavila direktne letove na novoj liniji između...

Tamara Klarić i Bogdan Stevanović: Ujedinjeni oko humane ideje

Cilj ove prestižne nagrade jeste prepoznavanje i isticanje kompanija, malih i srednjih preduzeća i pojedinaca koji su tokom prethodne godine podržali inicijative za opšte...

Program Kreativna Evropa šansa za dobre projekte iz Srbije

Šta je potrebno za dobru aplikaciju, kako znati da je ideja dovoljno razrađena, koji su najveći izazovi u realizaciji...

Podrška startap ekosistemu za konkurentniju privredu

Više od 20, od ukupno 40 poslovnih inkubatora i inicijativa bilo je uključeno u dvogodišnje aktivnosti projekta „Podrška Evropske...

Prvi let ka novoj destinaciji u švajcarskoj Er Srbija počela da leti za Ženevu

Er Srbija je danas, 1. marta, letom JU 470 avionom erbas A319, uspostavila direktne letove na novoj liniji između...

Potpisivanje ugovora za projekte za osnovne potrebe stanovništva

U utorak, 23. februara i u četvrtak, 25. februara 2021. godine Nj. e. g. Takahiko KACUMATA, ambasador Japana u...

Tamara Klarić i Bogdan Stevanović: Ujedinjeni oko humane ideje

Cilj ove prestižne nagrade jeste prepoznavanje i isticanje kompanija, malih i srednjih preduzeća i pojedinaca koji su tokom prethodne godine podržali inicijative za opšte...

Program Kreativna Evropa šansa za dobre projekte iz Srbije

Šta je potrebno za dobru aplikaciju, kako znati da je ideja dovoljno razrađena, koji su najveći izazovi u realizaciji...

Podrška startap ekosistemu za konkurentniju privredu

Više od 20, od ukupno 40 poslovnih inkubatora i inicijativa bilo je uključeno u dvogodišnje aktivnosti projekta „Podrška Evropske...

Prvi let ka novoj destinaciji u švajcarskoj Er Srbija počela da leti za Ženevu

Er Srbija je danas, 1. marta, letom JU 470 avionom erbas A319, uspostavila direktne letove na novoj liniji između...

Potpisivanje ugovora za projekte za osnovne potrebe stanovništva

U utorak, 23. februara i u četvrtak, 25. februara 2021. godine Nj. e. g. Takahiko KACUMATA, ambasador Japana u...