Sajmovi knjiga i pre pandemije su se suočili s pitanjem: šta raditi danas i kako postojati dalje u promenjenim društvenim, kulturnim, medijskim i tehnološkim okolnostima
Duboke i mnogobrojne krize koje su zahvatile svet u poslednjih petnaestak godina doživele su jedan od mogućih vrhunaca upravo u pandemiji koronavirusa.
Pre pandemije moglo se govoriti da je nezadovoljstvo osećanje koje prožima svet. Pandemija je učinila da objedinjujuće osećanje postane strah. Nezadovoljstvo, pri tome, nije nestalo, ni potisnuto, ono je tu i tinja ispod radara javne pažnje.
Globalno marginalizovana kultura, ostajući bez mnoštva javnih događaja koji su joj potrebni poput kiseonika, postala je u vreme pandemije koronavirusa još više marginalizovana. Svedena na male prostore javnog uticaja, savremena kultura je u toku pandemije izgubila vidljivost zbog otkazivanja prepoznatljivih kulturnih događaja. Dve godine su, međutim, dovoljno dug period da se neke kulturne potrebe počnu zadovoljavati na druge načine, pa čak i drugačijim sadržajima, pogotovu onim zabavne vrste ili nekim od glasnika digitalnih svetova.
Sajmovi knjiga, kao i književni festivali, uostalom, nisu mogli da se održavaju u vreme pandemije. Ali valja biti otvoren. Sajmovi knjiga i pre pandemije su se suočili s pitanjem: šta raditi danas i kako postojati dalje u promenjenim društvenim, kulturnim, medijskim i tehnološkim okolnostima?
Da bi bio još privlačniji za publiku, Sajam knjiga u Beogradu mora postati mesto premijere knjiga, mesto susreta i razgovora i najveći književni festival u ovom delu sveta.
Veliki izazov zabave je najopasnija pretnja po živu i delatnu budućnost kulture, pa tako i književnosti i izdavaštva. I kultura i književnost će postojati, ali nije isto da li će biti društveno vidljive ili će to biti male oaze posvećenika koji samo međusobno komuniciraju. Digitalni mediji postaju jaka konkurencija štampanim medijima, što jednako pogađa i novine i knjige. Razvijena digitalna stvarnost dovodi u pitanje sam koncept sajmova knjiga. Ako sve knjige možemo videti na internetu, šta će onda biti sajamske premijere? Ako se autorska prava kupuju i prodaju tokom godine u stalnoj komunikaciji izdavača i literarnih agencija, sajmovi knjiga više ne mogu biti berza autorskih prava.
Beogradski sajam knjiga je više hipermarket knjiga nego klasični sajam. U tome je i njegova draž i njegov problem. Draž zato što, kao poslednje mesto u Srbiji na kome se mogu videti sve knjige koje u ovom trenutku postoje na tržištu, čuva živi kontakt pisaca i čitalaca. Problem zato što su svaki hipermarket ima svoju logiku, a to po pravilu nije logika kulture. Figura prodavca godinama je već potisnula figuru pisca na Sajmu knjiga u Beogradu, a štandovi koji su nekada bili mesto susreta i razgovora sada su postali isključivo prodajni objekti.
Da bi bio još privlačniji za publiku, što će biti ključno pitanje Sajma posle pandemije, da bi bio glavni sajam knjiga između Istanbula i Lajpciga, Sajam knjiga u Beogradu mora postati mesto premijere knjiga, mesto susreta i razgovora i najveći književni festival u ovom delu sveta. Kao izdavač i čitalac, verujem da bi tada i prodaja knjiga bila bolja.
