Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, očekuje frontalni sukob sa delom Zapada i smatra ga neizbežnim, te je stoga ne ulazak, već povratak sprske opozicije u Narodnu skupštinu, deo njegove političke strategije, da se u taj potres uđe što je jedinstvenije moguće.
Bratoubilački rat na istoku Evrope između Rusije i Ukrajine, stvara potpuno novu političku situaciju i u Srbiji, kao i u najvećem delu sveta.
U tom smislu, Narodna skupština neće biti mesto za stvaranje drugog mišljenja, nego za nacionalno okupljanje, barem to će biti Vučićeva namera.
Kolika je gledanost prenosa skupštinskih sednica na Javnom servisu RTS-a, nije samo po sebi od suštinske važnosti.
Vučić je već najavio svoje prisustvo na zasedanju parlamenta koje će biti posvećeno Kosovu. To znači da se jedna važna politička pozornica ponovo seli u Narodnu skupštinu, a sa njom i gledaoci, odnosno građani.
Ton rasprave i njena oštrina zavisiće od discipline poslaničke većine koju čini Vučićeva i partija Ivice Dačića i njihovih manjih saveznika, kao i od spremnosti poslanika opozicije da se prilagode činjenici da govore ne drže pred svojim pristalicama na skupovima na otvorenom.
To što je opozicija dobila tri ili četiri potpredsednika Skupštine od ukupno sedmoro, kao i mesta predsednika pojedinih važnih odbora, znak je dobre volje vladajuće partije, kakva nije postojala u prethodnih 10 godina od dolaska Vučića na vlast
Budući da se opozicija delujući od kraja 2018. pa do leta 2022. van parlamenta, na ulici, nije pokazala dovoljno uspešnom i nije osvojila dovoljnu podršku da ozbilno ugrozi Vučićevu vlast, sada će više ceniti to što ima. A to je govornica sa mnogo jačim dometom od opozicionih uličnih skupova, kao i pripadajuće poslaničke privilegije.
To što je opozicija dobila tri ili četiri potpredsednika Skupštine od ukupno sedmoro, kao i mesta predsednika pojedinih važnih odbora, znak je dobre volje vladajuće partije, kakva nije postojala u prethodnih 10 godina od dolaska Vučića na vlast.
On je spreman za drugu fazu svoje vladavine. Budući da se ustoličio kao neprikosnoveni vladar, moći će da “priušti” sebi i vladu u kojoj bi bili i sadašnji opozicioni predstavnici. Ovo je naročito važno za moguće rasplete u budućnosti, u slučaju da mu zatreba podela odgovornosti sa svim partijama u slučaju teških odluka u vezi Kosova, Republike Srpske i sankcija Rusiji. Ili, ukoliko mu zatreba neupitno čvrsta pregovaračka pozicija o povlačenju sa vlasti.
U ovom trenutku ne postoji ni jedna politička opcija ili lider u Srbiji, za koga bi bilo nezamislivo da postane ministar u Vučićevoj vladi.
