Uz koncentraciju ekonomskih poluga vlasti u rukama Srpske napredne stranke, jednako su važni i propagandna okupacija najuticajnijih medija, kao i protivustavna uzurpacija ustavnih i zakonskih ovlašćenja od strane Vučića i njegove partije. Samo nekoliko meseci slobodnog pravosuđa, sudstva i tužilaštava, potpuno bi ogolilo ovog “ekonomskog tigra od papira”
Srbija je, na žalost, od 1945. i nasilnog ukidanja političkog pluralizma, u kontinuitetu, “partijska država” bila sve do ponovnog uvođenja višestranačja, 1990. godine, ali i posle toga, svaka stranka koja je bila vladajuća, pokušavala je, za vreme svoga mandata na vlasti, da sve ekonomske poluge koncetriše u svojim rukama. Maksima “Država – to sam ja / to smo mi” odnosila se, kada je reč o ekonomskoj sferi, na svaku vlast u Srbiji od 1945, pa, evo, do 2021. godine. Ova činjenica jeste važna, ali ne presudna za to što Srbija, od 2017. godine i prelaska Aleksandra Vučića na – ustavno ceremonijalnu, a u njegovom političkom izvođenju, autokratski dominantnu – funkciju predsednika Republike, nema normalne, demokratske, fer I ravnopravne uslove za sve učesnike u izbornoj trci. Uz koncentraciju ekonomskih poluga vlasti u rukama Srpske napredne stranke, jednako su važni i propagandna okupacija najuticajnijih medija, kao i protivustavna uzurpacija ustavnih i zakonskih ovlašćenja od strane Vučića i njegove partije.
Tragikomično je da Srpska napredna stranka, procentualno, u odnosu na broj stanovnika ima više članova nego Komunistička partija Kine, a numerički gledano, u realnim brojkama, više nego demohrišćani Angele Merkel u Nemačkoj koja je po broju stanovnika 11 puta veća od Srbije. Usput, SNS nema nikakvu ideologiju, toj je “keč ol” partija ljudi koji se u nju učlanjuju radi ostvarenja svojih malih ličnih interesa. Oni ulaze u tu stranku da bi zaposlili sebe ili članove svoje porodice, da bi ostvarili neki svoj mali ekonomski interes, jer su prepoznali da bez “zelenog svetla” te partije teško da možete poslovati, raditi ili nešto zaraditi.
Zašto se toliko laze i obećava Beograđanima? Zato što SNS u Beogradu ima apsolutnu vlast sa manje od jedne četvrtine podrške ukupnog broja građana
Beogradskim biračima će obećano više nego svim drugim u Srbiji. Mi to već vidimo, iako izbori još nisu ni na vidiku. SNS u Beogradu već vodi svoju funkcionersku kampanju, iako je izbornim zakonima Srbije dozvoljeno vođenje propagandne partijske kampanje samo od trenutka kada izbori budu raspisani, pa do dana održavanja tih izbora. A mi već gledamo da se Beograđanima, ako poklone svoje poverenje SNS-u, “nudi” izgradnja metroa, kanalizacije u naseljima na levoj obali Dunava, još nekoliko naselja tipa “Beograd na vodi”, izgradnju još jednog “Nacionalnog stadiona”, maksimalne socijalne beneficije penzionerima i svih osetljivim kategorijama stanovništva, veće plate i penzije, izgradnja raznih gondola, pa čak I skijaških centara na teritoriji grada Beograda. Zašto se toliko laze I obećava Beograđanima? Zato što je na prethodne izbore u Beogradu izlazilo manje od polovine birača, a za liste SNS, od tih koji su izašli, glasalo četrdesetak odsto, što znači da SNS u Beogradu ima apsolutnu vlast sa manje od jedne četvrtine podrške ukupnog broja građana!
Teško je reći da li bi SNS mogla građanima da obeća još više od onog što je već učinila. Mislim da bi, samo nekoliko meseci, slobodnog pravosuđa, sudstva i tužilaštava, potpuno ogolilo ovog “ekonomskog tigra od papira” i srušilo beogradska “Potemkinova sela”.
Ako govorimo o zaduženju zemlje, ovde se za sve pita jedan čovek, ovde, umesto Vlade, kako to piše u Ustavu, vlada predsednik Republike (koji, po Ustavu, ima samo osam protokolarnih nadležnosti!), a samo on zaista zna koliko je ukupno zaduženje Srbije za skoro deceniju njegove vlasti. Tako da jedni izbori više ili manje ne znače puno u smislu tog dodatnog zaduženja.
