Za manje od dva meseca, Zapad je koncentrisanom diplomatskom paljbom uspeo da najsloženiji i najduži konflikt Zapadnog Balkana uvede u završnicu kako bi dve strane konflikta oko Kosova priveo dogovornom rešenju
Serija decembarskih incidenata na Kosovu, koliko god kontrolisana od njihovih organizatora, nosila je potencijal šireg konflikta i navodila da se piše o pretnji još jednog rata na granicama Evropske unije.
Krajem januara takva predviđanja padaju u vodu. Beograd i Priština su na pragu da prihvate evropski plan koji, uz snažnu podršku Sjedinjenih Država, nudi platformu za normalizaciju odnosa posle najmanje dve decenije sukoba koji je blokirao evropske perspektive Srbije i Kosova i ugrožavao Zapadni Balkan.
Plan, u najkraćem, predviđa da Srbija prestane da blokira ulazak Kosova u međunarodne organizacije, podrazumeva se i u Ujedinjene nacije, a da Kosovo odustane od zaheva za međusobno priznavanje i da posle jedne decenije ispuni obavezu o formiranju Zajednice srpskih opština na severu Kosova sadržanu u Briselskom sporazumu.
Od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008, Beograd odbija da se s tim saglasi i svoju spoljnu i unutrašnju politiku vodi u skladu sa sloganom “Kosovo je Srbija”. Sada bi moglo da dođe do istorijskog obrta.
Pred Srbijom je šansa da se oslobodi teškog kosovskog bremena, da se odlučnije posvetiti Zapadu kao svom davno proklamovanom geostrateškom opredeljenju i da se distancira od uticaja Rusije koja upravo Kosovo koristi kao ključnu polugu širenja svog uticaja po Srbiji
Aleksandar Vučić, vodeći u ešalonu političara koji su se protivili i stolici Kosova u UN, je posle susreta sa diplomatskom kvintom Zapada izjavio da je Srbija spremna da razmotri koncept evropskog plana.
Predsednik svoju nagoveštenu saglasnost da de fakto prihvati nezavisnost Kosova, bez obaveze uspostavljanja diplomatskih odnosa, brani posledicama koje su mu predočene. Ukoliko odbije ponuđeno rešenje, Srbija bi mogla da se suoči sa prekidom procesa evropskih integracija, zaustavljanjem i povlačenjem investicija, sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koje bi zemlji nanele velike štete.
“Nema napretka ukoliko ne sarađujemo… Bili bi ekonomski i politički izgubljeni”, poručio je Vučić tražeči podršku za prihvatanje sporazuma od iste one javnosti koja je naučena da nezavisnost “svete srpske zmlje” proglašava za nacionalnu izdaju.
Put do rastrežnjenja neće biti lak, “Biće teško, zato sam uplašen”, priznaje Vučić. Biće teško i zemlji koja je decenijama učena da Srbiji nema života bez Kosova, ali pred Srbijom je šansa da se oslobodi teškog kosovskog bremena, da se odlučnije posvetiti Zapadu kao svom davno proklamovanom geostrateškom opredeljenju i da se distancira od uticaja Rusije koja upravo Kosovo koristi kao ključnu polugu širenja svog uticaja po Srbiji i koja i u vremenima ukrajinskog rata ne odustaje od namere da destabilizuje Zapadni Balkan.
