Nastavak ratnih dejstava u Ukrajini u dužoj perspektivi može ugroziti oporavak Zapadnog Balkana. Otuda je politička deeskalacija u Evropi osnova za vraćanje privrede Srbije stopama ekspanzivnog rasta i održivog razvoja.
Iako je aktuelna kriza posledica tragičnih događaja u Ukrajini, stvaraju se nove ekonomske okolnosti u Evropi, koje sa sobom nose rizike, ali i prilike.
Naime, aktuelna situacija preti da preraste u globalni sukob interesa, prvenstveno u ekonomskom smislu. Međunarodni monetarni fond je u svom poslednjem izveštaju primetio da dolazi do svojevrsne ekonomske deglobalizacije, odnosno okretanja vodećih privreda saradnji u okviru regionalnih ekonomskih grupacija, čime se na neki način stvara izbor (eng. trade-off) između pouzdanije snabdevenosti i ekonomske efikasnosti. Još tokom pandemije je došlo do opterećenosti, zastoja, pa i prekida u lancima snabdevanja, a aktuelna politička kriza ukazuje da ne moraju uzrok tome biti samo prirodni faktori. Otuda se ponovo aktivira tema skraćivanja lanaca snabdevanja velikh evropskih kompanija, bliže svojim matičnim zemljama, ali sa druge strane i mnoge države sada razmišljaju o smanjivanju ekonomske zavisnosti od udaljenih, potencijalno suparničkih tržišta.
Srbija i region Zapadnog Balkana godinama beleže nedovoljnu iskorišćenost privrednog potencijala i pokazuju izrazitu osetljivost na eksterne rizike. Iako se u psolednje vreme beleže izvesni pomaci u regionalnoj saradnji na putu uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, glavni ekonomski cilj regionalnih vlada ostaje uključivanje na zajedničko EU tržište na što povoljniji i što inkluzivniji način.
Politička kriza u Istočnoj Evropi je pokrenula talas izbeglica i preseljenika, koji perspektivnije mesto za rad i život traže u mnogim državama „starog kontinenta“, uljučujući i Srbiju, što bi bilo pozitivno za naše tržište rada
U tom smislu se nagoveštava i veće interesovanje stranih direktnih investitora da deo svojih poslovnih operacija iz udaljenih tržišta prebace u region. Tu se izdvajaju agrobiznis, auto-industrija i informacione tehnologije kao delatnosti od interesa, koje mogu da daju snažniji podsticaj rastu i razvoju Srbije i regiona.
Sa druge strane, politička kriza u Istočnoj Evropi je pokrenula talas izbeglica i preseljenika, koji perspektivnije mesto za rad i život traže u mnogim državama „starog kontinenta“, često preferirajući Srbiju kao zemlju slične kulture, dobre klime, i pristupačnijih uslova za život. U pitanju su relativno mlade, visoko obrazovane osobe, uglavnom zaposlene u oblasti informacionih tehnologija, konsultantskih usluga i trgovine. Imajući u vidu njihovu sposobnost brze integracije u lokalnu sredinu, privreda Srbije bi mogla imati dosta koristi u pogledu jačanja ponude na tržištu rada, ali i generalno demografske strukture, s obzirom da evropske zemlje uglavnom održavaju broj stanovnika kroz pozitivan migrantski bilans.
Ipak, na kraju treba naglasiti da nastavak ratnih dejstava u Ukrajini u dužoj perspektivi može ugroziti oporavak Zapadnog Balkana, a posebno zemalja u razvoju širom sveta. Iz tog razloga, politička deeskalacija u Evropi je osnova za vraćanje privrede Srbije stopama ekspanzivnog rasta i održivog razvoja.
