Mapa sajta

Više...

Goran Bašić, direktor Instituta za društvene nauke

Borba za inkluzivnost je kolektivni maraton

Kompanije mogu da urade dosta toga na...

Nada Knežević, direktorka Predstavništva PKS u Austriji

Snaga je u kontaktima, poverenju i požrtvovanom radu

Čvrsto uspostavljene veze između privrednika, ali i...

Miodrag Zec, ekonomista

Živimo u svetu opasnih neravnoteža

Od naoko jednostavnih pitanja, po kakvoj kamatnoj...

Iva Petrović, izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse

Učimo od najboljih

Olakšavanjem transfera tehnoloških rešenja nordijskih kompanija Srbija...

Srbija otvara ambasadu u Bahreinu i konzulate u Zimbabveu i Severnoj Makedoniji

Vlada Srbije donela je odluku o otvaranju ambasade Srbije u Kraljevini Bahrein, kao i odluku o otvaranju konzulata u...

Saradnja Srbije i Italije u procesu dekarbonizacije, zelena agenda zajednički cilj

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo su u Beogradu razgovarali o...

Održana konferencija “Otvoreni Balkan: Put ka stabilizaciji, saradnji i prosperitetu regiona”

U Skupštini Srbije održana je konferencija "Otvoreni Balkan – Put ka stabilizaciji, saradnji i prosperitetu regiona" na kojoj su...

Saradnja sa Švedskom na smanjenju industrijskih emisija

Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović potpisala bilateralni sporazum sa ambasadorkom Kraljevine Švedske u Srbiji...

Usvojen Zakon o budžetu za 2022. godinu

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas sa 203 glasa "za", uz jedan uzdržan glas, Zakon o budžetu za 2022....

Vladimir Novaković, predsednik UO NALED-a i generalni direktor Molson Coors Indija

Nastavak saradnje sa Vladom

Zajednički imenitelj top tri reforme koje će NALED zagovarati iskristalisao se više nego ikad tokom Covid krize. To je digitalizacija procedura, smanjenje sive ekonomije i unapređenje poreskog sistema i razvoj zdravstva

Posle nekoliko paketa pomoći privredi, vreme je za razmišljanje o sledećim koracima koji bi pomogli srpskoj ekonomiji. O tome smo razgovarali sa Vladimirom Novakovićem, predsednikom UO NALED-a i generalnim direktorom Molson Coors Indija.

„Prvim paketom, koji je iznosio više od pet milijardi evra, privredi je data preko potrebna infuzija, bez koje ne bi izdržala udar do sada nepoznate krize. Mere su stigle relativno brzo, administrativno su bile lako dostupne, ali zbog brzine njihovog donošenja nije se ulazilo u bolje targetiranje najugroženijih. Kako se virus nije povlačio, krajem jula je usvojen novi paket, od oko 66 milijardi dinara, pri čemu mere mogu da koriste i preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća osnovana nakon 16. marta. Sada stižu i prve mere za najugroženije sektore, za koje se pokazalo da im opredeljena podrška nije bila dovoljna“, kaže Novaković.

Šta vidite kao zadatke za novi kabinet?

Na našoj godišnjoj skupštini, članovi NALED-a koji dolaze iz redova privrede, javnog i civilnog sektora, izglasali su koje su to najbitnije reforme koje ćemo kandidovati novoj Vladi. Zajednički imenitelj top tri reforme koje će NALED zagovarati iskristalisao se više nego ikad tokom Covid krize, a to je potreba za digitalizacijom procedura. Tako je prvi prioritet za koji je glasalo 77% odsto naših članova unapređenje elektronske uprave i e-poslovanja. Sledi smanjenje sive ekonomije i unapređenje poreskog sistema za šta je glasalo 76% članova, pa razvoj zdravstva sa 65% glasova. Zagovaraćemo i uspostavljanje i razvoj različitih elektronskih sistema, kao što je eProstor za usvajanje prostornih i urbanističkih planova, eAgrar za elektronsku prijavu poljoprivrednih gazdinstava i dodelu subvencija, eRegistar neporeskih nameta, eZdravstvo kroz unapređenje sistema IZIS.

Predložićemo proširenje sistema za onlajn prijavu sezonaca i na druge delatnosti pored poljoprivrede, jer se sistem odlično pokazao.

NALED se do sada pokazao kao pouzdan partner Vladi Srbije, i nadamo se uspešnoj saradnji i u narednom mandatu

Za koje sektore se u ovom trenutku može reći da su našli modalitet da se nose sa krizom, a koji će, dugoročno biti i dalje ugroženi?

Pokazalo se da su neki sektori i u krizi imali sasvim dobar, ako ne i veći promet, poput trgovine, hemijske industrije, odnosno proizvođača sredstava za dezinfekciju i higijenu. Sa druge strane, male firme, poput zanatskih, bile su najslabije, prevoz putnika, turističke agencije i sektor turizma u nekim segmentima.

U javnosti se razvila značajna stručna rasprava o tome ima li smisla pomagati turizmu s obzirom na njegov doprinos GDP. Kakav je vaš stav?

Udeo turizma u BDP-u Srbije je ipak manji nego u Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Albaniji koje izlaze na more i gde prihod od turizma čini oko 25% BDP-a. Međutim, ova grana nije zanemarljiva ni kod nas, imajući u vidu da je prošlogodišnji prihod iznosio oko 1,4 milijarde evra. U prvom naletu krize, u sektoru turizma je oboren promet, ali je sada situacija u nekim segmentima bolja. Na primer, zbog zatvaranja granica građani i više nego u redovnoj situaciji posećuju domaće banje, planine, etno sela, jezera. Sa druge strane, hotelijeri u većim gradovima gotovo da nemaju posla, jer nema takozvanih city break tura.

Privrednici, čini se imaju dosta problema da naplate svoja potraživanja. Kolike su razmere ovog problema danas i šta vi smatrate mogućim rešenjem?

Ranija istraživanja su pokazala da kompanije u Srbiji potraživanja naplate u proseku za godinu i sedam meseci. Korona virus će, sasvim je izvesno, loše uticati na ovu statistiku, jer u prvom momentu sudovi i drugi državni organi nisu radili, pa je tada bilo nemoguće pokrenuti postupak naplate. Smatramo da bi država mogla da ublaži problem, ako bi redovno izmirivala dospele obaveze prema privredi. Sa druge strane, očekujemo da digitalizacija prinudne naplate ublaži problem. Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju omogućavaju da se od 1. septembra sve prodaje imovine u izvršnom postupku obave preko portala eAukcija.

Zalagaćemo se za zakonsko regulisanje fleksibilnih oblika zapošljavanja, za podršku SME u biznis transformaciji i uvođenju bezgotovinskog i onlajn plaćanja i trgovine

Najavili ste da ćete novoj Vladi predložiti donošenje ili izmene koje se odnose na tri zakona, a tiču se radnika čiji je rad relativno marginalizovan i retko u fokusu vlade. Šta predlažete?

Čim se formira nova Vlada, dostavićemo i predog za donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti , o socijalnom preduzetništvu i o zanatstvu. NALED je već, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i resorima rada i privrede, radio na nacrtima svakog od ovih propisa. Zanatlije dugo nemaju definisan status, a ni žene sa sela nisu u boljem položaju. Njihovi proizvodi imaju turističko ekonomski potencijal, koji bi mogli da ostvare uz adekvatnu podršku. Zakon o socijalnom preduzetništvu, na primer, stvara pretpostavke za javne radove u kulturi i društvenim delatnostima, koji bi bili prelazno rešenje za mnoge koji zbog korone ostaju bez posla.

Među zakonima za čije donošenje se zaležete je i novi zakon o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu i poslovima za pomoć u kući. Koliko se uspešnom pokazala verzija ovog zakona za radnike u poljoprivredi i šta su naučene lekcije?

U poljoprivredi se godišnje angažuje oko 80.000 sezonskih radnika. Od toga, prosek prijavljenih za dane angažovanja bio je oko 3.500 godišnje. Od kad je uvedena mogućnost prijave putem aplikacije, od januara 2019, prijavljeno je 37.000 sezonaca. Korist su imali svi – poslodavci su po jednostavnoj proceduri omogućili svojim radnicima da ostvare pravo na penziju i zaštitu od povreda na radu za dane angažovanja, a država je od njihovih poreza i doprinosa prihodovala oko 3,3 miliona evra.

Ovaj ogroman i zapažen uspeh nas je podstakao da razmišljamo i dalje u tom smeru. Zato ćemo, nadam se, sa novom Vladom, raditi na proširenju obuhvata i na druge oblike angažovanja – kućne i pomoćne poslove, kao i na privremene i povremene poslove u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva i turizma.

Svakako ne na poslednjem mestu, u javnosti se mnogo govori o potrebi da Srbija promeni model rasta tako da on bude zasnovan na rastu domaćih preduzeća. Kakav je vaš stav o tome?

Oporavak ekonomske slike Srbije zavisiće najpre od naše sposobnosti da očuvamo privredu i radna mesta. Za sada je saldo pozitivan, jer u prvih šest meseci prednjači broj otvorenih firmi u odnosu na ugašene i to za njih 6.313. Dalji rast zavisiće najpre od sposobnosti da podstičemo preduzetništvo, novo zapošljavanje i inovacije. Tom cilju doprinosi poresko oslobođenje početnika u poslovanju, mera koja je usvojena na inicijativu NALED-a. Kako bi dalje motivisali preduzetnike, NALED je zajedno sa Vladom i GIZ-om, organizovao takmičenje lokalnih samouprava „Šampioni preduzetništva“ u 2020. Uskoro ćemo predstaviti rezultate za prvu polovinu godine, kao i rang listu gradova i opština koje su najuspešnije podsticale preduzetništvo za vreme Covid krize.

Pročitajte još...

Potpisana Deklaracija podrške javno-privatnom dijalogu

Deklaracija podrške javno-privatnom dijalogu potpisana je na završnoj konferenciji „Javno-privatni dijalog za razvoj“ od strane najmanje 50 predstavnika privatnog i javnog sektora u Srbiji, među kojima...

Pokrenuta Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje – podrška za 25.000 malih biznisa i institucije

Ministar finansija Siniša Mali i predstavnici Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a, i kompanija VISA i Mastercard potpisali su danas u Ministarstvu finansija sporazum o...

Zvanično pokrenut Mesec inovacija

Da li je potrebna posebna regulativa da bi dronovi vršili isporuku hrane? Da li i kako roboti mogu preuzeti poslove u skladištima supermarketa? I...

Otvorena prva tкačкa кolonija u Novom Pazaru

Porodicu najprepoznatljivijih ćilima iz Srbije upisanih na nacionalnu listu, pored pirotskog i staparskog upotpunjuje i sjeničko-pešterski. U cilju pune afirmacije najznačajnijeg segmenta tekstilnog stvaralaštva...

Startuje karavan Mali biznis u malom prstu za preduzetnike i mikro privrednike

Preduzetnici i vlasnici mikro preduzeća iz Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kruševca i Valjeva koji žele da modernizuju poslovanje od danas imaju kome da se...

Zelene inovacije i odgovornost svih – ključni za cirkularnu ekonomiju

Na putu ka cirkularnoj ekonomiji neophodne su zelene inovacije i odgovornost svih aktera u društvu – institucija, lokalnih samouprava, privatnog sektora i građana. Potrebna...

Proglašene prve StarTech zvezde – 29 timova i kompanija dobilo milion dolara za inovacije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, generalni direktor kompanije Filip Moris za jugoistočnu Evropu Aleksandar Jakovljević i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović uručili su danas...

Cirkularna ekonomija i životna sredina – razvojna šansa gradova i opština u Srbiji

Druga sednica Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u 2021. godini održana je u sredu, 29. septembra, u prostorijama Naučno-tehnološkog parka u...