Mapa sajta

Više...

NALED: Izdvajanja za ekologiju podići za 500 miliona evra godišnje

Povećanje stope sakupljanja i reciklaže stakla, baterija...

Uvođenje platforme eAgrar ključ za razvoj poljoprivrede

Razvoj eAgrar platforme olakšaće registraciju za oko...

Nikada nije bilo jednostavno

Daleko pre nego što se zemlja suočila...

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS)

Marko Čadež: Moramo biti proaktivni

Privredna komora Srbije je vladi predložila čitav...

Vesti

Sloboda udruživanja sudija važan garant nezavisnosti pravosuđa

Konferencija o slobodi udruživanja sudija u Evropi održana je danas u Beogradu u organizaciji Saveta Evrope i Društva sudija...

EIB i Erste Banka potpisale kreditnu liniju od 30 miliona evra

- EIB će uložiti 30 miliona evra kako bi se ubrzao oporavak preduzeća u Srbiji koja posluju u sektorima...

Ministri poljoprivrede EU dogovorili “zelenija” pravila

Ministri poljoprivrede zemalja Evropske unije dogovorili su zajedničku poziciju o novim pravilima za Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP), koja će...

UNICEF i UNDP: Smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji – Izazov za inovacije

UNDP Srbija, u saradnji sa UNICEF-om i SZO, objavio je konkurs Izazov za inovacije za predloge inovativnih proizvode i...

Neće biti ograničavanja kretanja u Srbiji zbog koronavirusa

Ne postoji plan da se građanima Srbije zabrani kretanje zbog novog talasa koronavirusa, izjavila je predsednica Vlade Republike Srbije,...

Vladimir Novaković, predsednik UO NALED-a i generalni direktor Molson Coors Indija

Nastavak saradnje sa Vladom

Zajednički imenitelj top tri reforme koje će NALED zagovarati iskristalisao se više nego ikad tokom Covid krize. To je digitalizacija procedura, smanjenje sive ekonomije i unapređenje poreskog sistema i razvoj zdravstva

Posle nekoliko paketa pomoći privredi, vreme je za razmišljanje o sledećim koracima koji bi pomogli srpskoj ekonomiji. O tome smo razgovarali sa Vladimirom Novakovićem, predsednikom UO NALED-a i generalnim direktorom Molson Coors Indija.

„Prvim paketom, koji je iznosio više od pet milijardi evra, privredi je data preko potrebna infuzija, bez koje ne bi izdržala udar do sada nepoznate krize. Mere su stigle relativno brzo, administrativno su bile lako dostupne, ali zbog brzine njihovog donošenja nije se ulazilo u bolje targetiranje najugroženijih. Kako se virus nije povlačio, krajem jula je usvojen novi paket, od oko 66 milijardi dinara, pri čemu mere mogu da koriste i preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća osnovana nakon 16. marta. Sada stižu i prve mere za najugroženije sektore, za koje se pokazalo da im opredeljena podrška nije bila dovoljna“, kaže Novaković.

Šta vidite kao zadatke za novi kabinet?

Na našoj godišnjoj skupštini, članovi NALED-a koji dolaze iz redova privrede, javnog i civilnog sektora, izglasali su koje su to najbitnije reforme koje ćemo kandidovati novoj Vladi. Zajednički imenitelj top tri reforme koje će NALED zagovarati iskristalisao se više nego ikad tokom Covid krize, a to je potreba za digitalizacijom procedura. Tako je prvi prioritet za koji je glasalo 77% odsto naših članova unapređenje elektronske uprave i e-poslovanja. Sledi smanjenje sive ekonomije i unapređenje poreskog sistema za šta je glasalo 76% članova, pa razvoj zdravstva sa 65% glasova. Zagovaraćemo i uspostavljanje i razvoj različitih elektronskih sistema, kao što je eProstor za usvajanje prostornih i urbanističkih planova, eAgrar za elektronsku prijavu poljoprivrednih gazdinstava i dodelu subvencija, eRegistar neporeskih nameta, eZdravstvo kroz unapređenje sistema IZIS.

Predložićemo proširenje sistema za onlajn prijavu sezonaca i na druge delatnosti pored poljoprivrede, jer se sistem odlično pokazao.

NALED se do sada pokazao kao pouzdan partner Vladi Srbije, i nadamo se uspešnoj saradnji i u narednom mandatu

Za koje sektore se u ovom trenutku može reći da su našli modalitet da se nose sa krizom, a koji će, dugoročno biti i dalje ugroženi?

Pokazalo se da su neki sektori i u krizi imali sasvim dobar, ako ne i veći promet, poput trgovine, hemijske industrije, odnosno proizvođača sredstava za dezinfekciju i higijenu. Sa druge strane, male firme, poput zanatskih, bile su najslabije, prevoz putnika, turističke agencije i sektor turizma u nekim segmentima.

U javnosti se razvila značajna stručna rasprava o tome ima li smisla pomagati turizmu s obzirom na njegov doprinos GDP. Kakav je vaš stav?

Udeo turizma u BDP-u Srbije je ipak manji nego u Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Albaniji koje izlaze na more i gde prihod od turizma čini oko 25% BDP-a. Međutim, ova grana nije zanemarljiva ni kod nas, imajući u vidu da je prošlogodišnji prihod iznosio oko 1,4 milijarde evra. U prvom naletu krize, u sektoru turizma je oboren promet, ali je sada situacija u nekim segmentima bolja. Na primer, zbog zatvaranja granica građani i više nego u redovnoj situaciji posećuju domaće banje, planine, etno sela, jezera. Sa druge strane, hotelijeri u većim gradovima gotovo da nemaju posla, jer nema takozvanih city break tura.

Privrednici, čini se imaju dosta problema da naplate svoja potraživanja. Kolike su razmere ovog problema danas i šta vi smatrate mogućim rešenjem?

Ranija istraživanja su pokazala da kompanije u Srbiji potraživanja naplate u proseku za godinu i sedam meseci. Korona virus će, sasvim je izvesno, loše uticati na ovu statistiku, jer u prvom momentu sudovi i drugi državni organi nisu radili, pa je tada bilo nemoguće pokrenuti postupak naplate. Smatramo da bi država mogla da ublaži problem, ako bi redovno izmirivala dospele obaveze prema privredi. Sa druge strane, očekujemo da digitalizacija prinudne naplate ublaži problem. Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju omogućavaju da se od 1. septembra sve prodaje imovine u izvršnom postupku obave preko portala eAukcija.

Zalagaćemo se za zakonsko regulisanje fleksibilnih oblika zapošljavanja, za podršku SME u biznis transformaciji i uvođenju bezgotovinskog i onlajn plaćanja i trgovine

Najavili ste da ćete novoj Vladi predložiti donošenje ili izmene koje se odnose na tri zakona, a tiču se radnika čiji je rad relativno marginalizovan i retko u fokusu vlade. Šta predlažete?

Čim se formira nova Vlada, dostavićemo i predog za donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti , o socijalnom preduzetništvu i o zanatstvu. NALED je već, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i resorima rada i privrede, radio na nacrtima svakog od ovih propisa. Zanatlije dugo nemaju definisan status, a ni žene sa sela nisu u boljem položaju. Njihovi proizvodi imaju turističko ekonomski potencijal, koji bi mogli da ostvare uz adekvatnu podršku. Zakon o socijalnom preduzetništvu, na primer, stvara pretpostavke za javne radove u kulturi i društvenim delatnostima, koji bi bili prelazno rešenje za mnoge koji zbog korone ostaju bez posla.

Među zakonima za čije donošenje se zaležete je i novi zakon o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu i poslovima za pomoć u kući. Koliko se uspešnom pokazala verzija ovog zakona za radnike u poljoprivredi i šta su naučene lekcije?

U poljoprivredi se godišnje angažuje oko 80.000 sezonskih radnika. Od toga, prosek prijavljenih za dane angažovanja bio je oko 3.500 godišnje. Od kad je uvedena mogućnost prijave putem aplikacije, od januara 2019, prijavljeno je 37.000 sezonaca. Korist su imali svi – poslodavci su po jednostavnoj proceduri omogućili svojim radnicima da ostvare pravo na penziju i zaštitu od povreda na radu za dane angažovanja, a država je od njihovih poreza i doprinosa prihodovala oko 3,3 miliona evra.

Ovaj ogroman i zapažen uspeh nas je podstakao da razmišljamo i dalje u tom smeru. Zato ćemo, nadam se, sa novom Vladom, raditi na proširenju obuhvata i na druge oblike angažovanja – kućne i pomoćne poslove, kao i na privremene i povremene poslove u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva i turizma.

Svakako ne na poslednjem mestu, u javnosti se mnogo govori o potrebi da Srbija promeni model rasta tako da on bude zasnovan na rastu domaćih preduzeća. Kakav je vaš stav o tome?

Oporavak ekonomske slike Srbije zavisiće najpre od naše sposobnosti da očuvamo privredu i radna mesta. Za sada je saldo pozitivan, jer u prvih šest meseci prednjači broj otvorenih firmi u odnosu na ugašene i to za njih 6.313. Dalji rast zavisiće najpre od sposobnosti da podstičemo preduzetništvo, novo zapošljavanje i inovacije. Tom cilju doprinosi poresko oslobođenje početnika u poslovanju, mera koja je usvojena na inicijativu NALED-a. Kako bi dalje motivisali preduzetnike, NALED je zajedno sa Vladom i GIZ-om, organizovao takmičenje lokalnih samouprava „Šampioni preduzetništva“ u 2020. Uskoro ćemo predstaviti rezultate za prvu polovinu godine, kao i rang listu gradova i opština koje su najuspešnije podsticale preduzetništvo za vreme Covid krize.