Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji

Dobri odnosi bez obzira na sve

U meri u kojoj bi Borut Pahor...

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Prevazići ćemo sebe

Slovenački poslovni klub će bivati još snažniji...

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije

Idemo postojano ka svom cilju

Popravljanje eksterne pozicije zemlje usled snažnijih izvoznih...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona,...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....

Kralj Frederik Deseti otvorio prvi deo podvodnog tunela koji povezuje Dansku sa Nemačkom

Danski kralj Frederik Deseti otvorio je prvi deo budućeg 18 kilometara dugog železničko-drumskog tunela ispod Baltičkog mora, koji će...

Hiljade tona zamrznute vode otkriveno na vrhu vulkana na Marsu

Američki naučnici su otkrili hiljade tona zamrznute vode na vrhu vulkana na Marsu, objavljeno je u novoj studiji u...

Najnovije istraživanje pokazalo da sve više ljudi izbegava da prati vesti

Sve više ljudi odbija da prati vesti, opisujući ih kao depresivne, nemilosrdne i dosadne, sugeriše globalna studija koju je...

Prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu povereno francuskim kompanijama Suez i Vinci

Projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu u Beogradu biće poveren konzorcijumu "Suez International SAS" i...

Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED-a

Sačuvajmo planetu

NALED nudi ekspertsku podršku za postizanje najoptimalnijih rešenja, sprovodi različite inicijative i projekte u oblasti zaštite životne sredine, korišćenje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, kao i unapređenju zdravstva

O korišćenju prirodnih resursa, zaštiti životne sredine, izgradnji dugoročno održivih zajednica, klimetskim promenama, ciljevima održivog razvoja, društveno odgovornim kompanijama, merama, strategijama i projektima koje će nam pomoći da sačuvamo planetu, govori gospodin Slobodan Krstović

Ako pođemo od definicije da je održivi razvoj razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, nameće se pitanje šta mi ostavljamo u nasleđe budućim generacijama. Kako smo se pokazali?

Trudimo se da im ne ostavimo manje resursa nego što mi danas imamo. Ne mislim samo na resurse koje trajno gubimo, već i na obnovljive na koje se trenutno vrši veliki pritisak pod uticajem zagađenja, klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Nismo dovoljno učinili i u prilog tome govori činjenica da smo početkom avgusta ušli u „ekološki dug“, tj. da smo za prvih sedam meseci potrošili ono što priroda može da obnovi za godinu dana.

NALED nudi ekspertsku podršku kroz saradnju privrede, akademskih institucija i donosioca odluka na nacionalnom i lokalnom nivou za postizanje najoptimalnijih rešenja koja su primenjiva. U okviru naših radnih tela koristimo ekspertizu naših članova, stavljamo je u kontekst trenutnih dešavanja i tendencija održivog razvoja i nudimo balansirano i primenjivo rešenje donosiocima odluka.

Proteklih godina je znatno povećano interesovanje za probleme u vezi sa životnom sredinom. Ima li značajnog iskoraka u njihovom rešavanju?

Dug je proces pred nama, te se zato možda čini da nije napravljen veći iskorak, ali moramo biti strpljivi kako bi ostvarili sve zacrtane ciljeve. Određeni napredak je npr. vidljiv u izgradnji regionalnih centara za upravljanje otpadom i u izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže gde su finansijska sredstva obezbeđena iz različitih izvora finanasiranja.

Samo u oblasti zaštite životne sredine za dostizanje standarda i izgradnju infrastrukture, potrebno je više od deset milijardi evra

Jako je važno dizati kapacitete na lokalnom novou ne samo za upravljanje ovim elementarnim sistemima, već i na sistemski način obučiti kadrove da se bave i ostalim aktuelnim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine, cirkularne ekonomije, dostizanja klimatske neutralnosti itd.

Srbija je jedna od potpisnica Agende 2030 UN, univerzalne strategije po kojoj se od nas očekuje da mobilišemo sve resurse kako bi cilјevi bili ostvareni do 2030. godine. Koliko smo daleko od toga?

Napredak u ispunjavanju tako široko postavljenih ciljeva za održivi razvoj uvek najviše zavisi od političke volje, ali i od finansijske podrške konkretnim rešenjima i ulaganju u obrazovanje i podizanje svesti građana. U oblasti zaštite životne sredine fokus se stavlja na cirkularnu ekonomiju i dekarbonizaciju. Usvojen je Zakon o klimatskim promenama, u toku je izrada strategije zaštite životne sredine, a po prvi put imamo i Program za razvoj cirkularne ekonomije.

Nama je sada realan cilj da težimo ulasku u EU do 2030. godine, da do tada ispunimo deo ciljeva i da i nakon toga obezbedimo kontinuitet u reformskom procesu. Samo u oblasti zaštite životne sredine za dostizanje standarda i izgradnju neophodne infrastrukture, potrebno je, procenjuje se, više od deset milijardi evra od čega, primera radi, samo za rešavanje pitanja otpadnih voda treba 5,4 milijarde evra.

Pored Agende 2030 UN postoji i Agenda 2050 o održivom razvoju. Zašto su klimatske promene jedan od najvećih izazova današnjice?

Evropska unija ulaže napore da ostvari zamisli Evropskog zelenog dogovora koji nalaže da bude klimatski neutralni kontinent do 2050. Uvođenje raznih klimatskih politika u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom često njeno tržište dovodi u rizik i zato se razvijaju različiti mehanizmi čija je svrha da se motivišu i trgovinski partneri EU, dakle i Srbija, da preduzmu korake ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Upravo ta zavisnost predstavlja najveći izazov, a sa druge strane, potrebe su sve veće, jer smo krajem prošle godine dostigli osam milijardi stanovnika na planeti.

Klimatske promene predstavljaju globalni problem koji se ne može izolovano posmatrati, ni rešavati, već je neophodna međunarodna saradnja u borbi protiv klimatskih promena, tj usklađenost međunarodnih aktivnosti što predstavlja izazov sam po sebi.

Kako se kompanije u Srbiji odnose prema ciljevima održivog razvoja?

U Srbiji postoje kompanije koje predstavljaju primer drugima i zalažu se za ostvarenje ciljeva održivog razvoja. Neki čak i pre zakonske obaveze uvode novine u svoje poslovanje, u vidu zelene tehnologije, prelaze na prihvatljivije inpute i sirovine, koriste nusproizvode iz druge proizvodnje i na integrisan sistemski pristup se bave pitanjima zagađenja koje emituju. Sve više kompanija prihvata odgovornost za štetu koju nanosi životnoj sredini, i koriste preventivne mere kako bi podržali održivost sistema. Uvek se trudimo da istaknemo najbolje lokalne samouprave i kompanije, ali i da ukažemo da se pod velom održivog razvoja, proizvodima u uslugama dodeljuje atribut „zeleno“, a zapravo je u pitanju „greenwashing“.

Sve više kompanija prihvata odgovornost za štetu koju nanosi životnoj sredini i koristi preventivne mere kako bi podržali održivost sistema

Kroz naše aktivnosti u narednom periodu radićemo direktno sa kompanijama na ozelenjavanju procesa i proizvoda i na podizanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebu ESG kriterijuma. Ovaj koncept već postaje stvarnost gde se zapravo tržišna pozicija i percepcija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumimakako već i prema uticaju na životnu sredinu (E-environment), socijalnom aspektu ( S-social) i upravljačkoj kulturi (G-governance).

Koje korake, kao država i društvo, treba da preduzmemo da bismo napravili značajan pomak ka održivom razvoju?

Kako bi se izgradila dugoročno održiva zajednica potrebna je potpuna saradnja Vlade, privrede, organizacija civilnog društva i građana. Nije samo politički manifest da se svim građanima obezbedi pristup pijaćoj vodi, zdravstvu, obrazovanju, usavršavanju, da se smanji siromaštvo i iskoreni život ispod margine. To su realni problemi u Srbiji koje je neophodno sistemski rešavati kako bi svi imali jednake šanse za razvoj i napredak, jer samo tako obezbeđujemo ljudske kapacitete da se zaista i bavimo održivim razvojem. Edukacija je jako važna, kao i informisanost i stalno učenje. Evo, na primer, većina bi rekla da je Srbija zemlja bogata vodama i da nema nikakve potrebe da brinemo o vodi kao resursu, a zapravo se dosta oslanjamo na tranzitne vode i siromašni smo svojim domaćim autohtonim vodama.

Koje od 17 ciljeva održivog razvoja vidite kao najvažnije ili najprioritetnije za Srbiju?

Teško je birati segmente i ciljeve odvojeno od njihove celine, jer ukoliko nedostaje jedan, sistem ne funkcioniše i nema održivog razvoja. Ukoliko bi bilo potrebno izdvojiti oblast, to bi možda bio socijalni segment ili životna sredina, u zavisnosti od stepena razvoja društva. Globalno od 17 ciljeva, izdvojio bih pristup pijaćoj vodi. Razočaravajuće je da trenutno četvrtina stanovništva na svetu nema pristup pijaćoj vodi što je jedna od osnovnih potreba. S druge strane, često se ističe da je prvi cilj – iskorenjenje siromaštva i najznačjanji, jer je povezan sa ostvarenjem drugih ciljeva – obezbeđivanjem hrane, vode, obrazovanja, zdravstva i ekonomske održivosti.

Što se Srbije tiče, meni su u fokusu održivi gradovi i zajednice. Kao što imamo ESG kriterijume po kojima, između ostalog, ocenjujemo poželjnost neke kompanije kao poslodavca, tako će i lokalne zajednice i ono što oni nude, pored privlačenja investicija, biti mesta poželjna za život i rad. Upravo one sredine koje su energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi, inkluzivne i tolerantne će biti stecišta za život i rad ljudi.

Pročitajte još...

Od zaplenjenog duvana dobijeno je 7 tona najkvalitetnijeg organskog đubriva

Više od 5 tona ilegalnog rezanog duvana, čak 3,5 tone duvana u listu, 26.000 boksova cigareta, 12.000 boksova motanih cigareta, 2 tone duvana za...

Vez štampujit upisan u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Tehnika dekorativnog veza štampujit koju neguje vlaška zajednica u istočnoj Srbiji, jedan je od šest elemenata "živog nasleđa" Srbije koji su nedavno upisani u...

NALED: Uskoro počinje jedan od prvih projekata otvorenih inovacija u Srbiji

Predstavnici naučno-istraživačkih organizacija imaće uskoro priliku da učestvuju u jednom od prvih projekata "otvorenih inovacija" u Srbiji, pod nazivom "PMInnovia", koji je pokrenula kompanija...

Konferencija Budućnost biotehnologije okupila u Beogradu više od 500 učesnika iz preko 30 zemalja

Međunarodna konferencija "Budućnost biotehnologije" (Biotech Future Forum), koju je organizovala Vlada Republike Srbije u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju...

Konferencija CORE days: Ekonomije regiona u protekle tri godine porasle za oko 10 odsto

Za još brži ekonomski rast regiona neophodno je unaprediti poslovno okruženje u celoj regiji, iako svi pokazatelji ukazuju na to da su ekonomije regiona...

Ambasada Francuske dodelila nagrade pobednicima konkursa Ekoopština

Pobednicima konkursa "Ekoopština", nacionalnog takmičenja lokalnih samouprava u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, dodeljene su nagrade u Ambasadi Francuske, koja je organizovala...

NIS

Naša održiva zajednica

U organizaciji Kompanije „Novosti“ u Beogradu je održvana panel diskusija „Naša održiva zajednica“ o značaju održivog razvoja, kao i o važnosti pružanja doprinosa ostvarenju...

Jelena Tadić, izvršna direktorka, PPP Investment

Javno-privatna partnerstva oblikuju svetliju budućnost za sve

PPP Investment se dugi niz godina bavi razvojem projekata javno-privatnog partnerstva (JPP) u Srbiji, pružajući opštinama podršku u vidu kvalitetnih i pravoremenih rešenja u...