Radoš Gazdić, direktor RAS

U tri krizne godine iza nas Srbija je imala rekordne prilive SDI, u proseku više od 3,7 milijardi evra godišnje.  Ipak, imajući u vidu izazove sa kojima će se i ove godine suočiti svetska ekonomija kao i zemlje iz kojih u Srbiju najviše pristiže stranih direktnih investicija biće zaista teško da se i ove godine održi ovakav nivo ulaganja

Godina pred nama je izazovna u mnogim segmentima. Na krizu izazvanu pandemijom Covid 19 i prekinute globalne lance snabdevanja,  nadovezale su se energetska kriza i inflacija, što je dalje uticalo na mnoge elemente života, naročito na ekonomiju. Uprkos tome, „u prethodnim godinama Srbija se odlično nosila sa brojnim izazovima koji su došli kao posledica dešavanja u svetskoj ekonomiji. Brojnim merama Vlade pružena je podrška privredi, a taj trend je nastavljen i dalje“ kaže Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS).

Nakon proglašenja pandemije, bojazan uzrokovana najavama na globalnom nivou u vezi sa smanjenjem investicionih aktivnosti Srbiju je zaobišla. Kompanije poput Barry Calebaut, NIDEC, BMTS, Continental, ZF, Brose, Toyo Tires su započele neku od faza realizacije svojih investicionih projekata upravo tokom poslednje tri godine, odnosno za vreme pandemije i aktuelne energetske krize, navodi naš sagovornik..

„Dosadašnja praksa nas je naučila da ozbiljne kompanije pristupaju veoma oprezno i studiozno mogućem ulaganju čak i u bezbrižnim vremenima. Poverenje koje je Srbija stekla do sada kao pouzdana investiciona destinacija, uslovi poslovanja, kvalitetna i visokoobrazovana radna snaga, a i sve aktuelniji near shoring, samo su neke od činjenica koje nam idu u prilog kada je reč o privlačenju SDI“, zaključuje Gazidić.

Sa kakvim bilansom smo završili 2022 i šta očekujete od 2023?

Trend rasta priliva po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) započet 2012. godine nastavljen je do danas. Prema nezvaničnim podacima Narodne banke Srbije (NBS) protekla 2022. godina će doneti novi rekord u privlačenju SDI – više od 4,3 milijarde evra. Imajući u vidu da je prethodna godina bila još jedna u nizu pandemijskih te da je obeležena i energetskom krizom i ratom u neposrednoj blizini, ovaj podatak još više dobija na značaju. Zanimljivo je da su upravo ove krizne godine Srbiji donele rekordne prilive SDI, u proseku više od 3,7 milijardi evra godišnje za poslednje tri godine.  

Takođe, u 2022. godini odobreno je 45 ugovora o dodeli sredstava podsticaja čijom realizacijom će biti investirano nešto više od 1,1 milijarde evra ulaganja i otvoreno 5.531 novo radno mesto. Ipak, imajući u vidu izazove sa kojima će se i ove godine suočiti svetska ekonomija kao i zemlje iz kojih u Srbiju najviše pristiže stranih direktnih investicija biće zaista teško da se i ove godine održi nivo ulaganja. Svakako RAS će nastaviti da svim zainteresovani investitorima pruža neophodnu podršku.

Upravo smo u godinama koje su iza nas i bile su ekonomski izazovne imali nekoliko veoma važnih japanskih investicija. Koliko su one značajne na duži rok za srpsku ekonomiju?

Ono što je značajno za sve ozbiljne kompanije, a posebno za kompanije koje dolaze iz Japana jeste da one dugo razmatraju potencijalne investicione destinacije. Međutim, kad se jednom odluče da negde investiraju one to čine na dug rok, tačnije dođu da bi ostale. Srbija je imala sreće i kvaliteta da je postala dom sad već nekolicini izuzetno značajnih japanskih kompanija.

Srbija je imala sreće i kvaliteta da je postala dom sad već nekolicini izuzetno značajnih japanskih kompanija. Lista je impozantna i nadamo se da će se širiti. Njihovo prisustvo ovde je privilegija i potvrda Srbije, ali i obaveza da nastavimo u istom ritmu i sebe dalje unapređujemo

Počev od JTI, takoreći pionira investiranja u Srbiju, pa preko kompanije Yazaki, Kansai grupe, Hi-Lex, Mayekawa, NTT Data, Itochu i Mitsubishi korporacija, do odnedavno prisutnih NIDEC korporacije i Toyo Tires. Lista je impozantna i nadamo se da će se širiti. Njihovo prisustvo ovde je privilegija i potvrda Srbije, ali i obaveza da nastavimo u istom ritmu i sebe dalje unapređujemo.

Možemo li konačno govoriti da su japanski investitori danas bliži ideji o razmatranju Srbije i Zapadnog Balkana kao mesta za investiranje?

Svakako. Evidentno je da su japanske kompanije polako počele da budu prisutne u sve većem broju delatnosti u Srbiji, a da postojeće već uveliko šire svoje kapacitete. Takođe, njihova inicijalna ulaganja su visoka, a planovi obećavaju dalji rast. S naše strane se trudimo da budemo adekvatan partner u zajedničkom uspehu.

Koliko saradnja sa japanskim agencijama prisutnim u Srbiji kao sto su JICA i JETRO utiče na produbljivanje japansko srpske privredne saradnje?

Saradnja sa JICA i JETRO se, na naše veliko zadovoljstvo, već može meriti decenijama. Njihova aktivnost i pomoć promociji Srbije je zaista izvanredna. Čak i u vremenima pandemije, uspevali smo da organizujemo tzv. virtuelne događaje kojima je prisustvovalo više desetina, čak stotina učesnika i zainteresovanih japanskih kompanija. Takođe, RAS i JICA su prošle godine započele peti u nizu projekat saradnje na promociji mentoringa za MMSPP (mikro, mala, srednja preduzećai preduzetnike) u zemljama regiona. Ovakva vrsta saradnje i sada već prijateljstva je zaista nešto na šta smo posebno ponosni.

Šta je po vašem mišljenju ključno u radu RAS i Vlade Srbije da bi se stekao kredibilitet kod japanskih investitora?

Japanske kompanije su veoma konzervativne u donošenju odluka pri odabiru zemlje u koju će investirati. To znači da ne ulažu u zemlje u kojima  poslovanje nije predvidivo i u kojima ne vide dugoročnu perspektivu. Verujemo da Srbija baš to može da ponudi. Svakako da nam je od velike pomoći da je već određen broj japanskih kompanija u Srbiji i da su verujem zadovoljne podrškom koju su na svom putu dobile od strane Vlade i RAS-a i da je time stvoreno obostrano poverenje. Tome treba pridodati i da diplomatski odnosi Srbije i Japana postoje već 140 godina što je takođe značajno.