Više od devet hiljada hiljada kilometara izmedju Beograda i Tokija sigurno je jedan od ključnih razloga što je trgovinska razmena dve privrede, iako rastuća, i dalje skromna, ali udaljenost dva tržišta kompanijama iz Japana, ispostavilo se, više nije prepreka da prepoznaju Srbiju kao svoj novi, evropski poslovni, proizvodni i tehnološki hub. Posle Nemačke u kojoj je najviše japanskih kompanija u Evropi i Poljske i Češke u koje su početkom dvehiljatitih japanski investitori rado investirali.
Posle dvadesetak kompanija prisutnih na ovdašnjem tržištu još iz vremena bivše Jugoslavije, poput recimo Mitsubishi-ja , u Srbiju je 2006. godine stigla i prva japanska investicija
Japan Tobacco International ( JTI ) kupio je duvansku industriju Senta i do sada, prema saopštenim kompanijskim podacima, investirao u proizvodnju i preradu duvana više od 300 miliona evra (ukupna, početna i ulaganja tokom poslovanja) sa planom da počev od 2023. u narednih pet godina investira još oko 50 miliona dolara. Za ulaganjima u duvansku industriju, stigle su investicije Panasonik grupe – u proizvodnju energetski efikasnih elektronskih komponentni za rasvetna tela u Svilajncu i kompanije YAZAKI – u proizvodnju kablovskih setova u Šapcu. Kansai je uložio u hemijsku industriju – kupio slovenačku kompaniju Zvezda Helios u Gornjom Milanovcu, a HI- LEX italijansku firmu u Sremskoj Mitrovici koja prozvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila. Mayekawa je investirao u domaću firmu u Smederevu sa kojom je kompanija već saradjivala i koja proizvodi rashladne kompresore i toplotne pumpe, a Aquafarm SEE – krenula je sa ulaganjem u poljoprivrednu proizvodnju u Srbobranu. Itochu korporacija je preko svoje ćerku firme ušla u vlasništvo domaće kompanije Master fruits (Firma Master Frigo ima joint venture saradnju sa japanskim investicionim fondom Itochu koja je vlasnik američke kompanije Dole Packaging).
Prekretnica u bilateralnim ekonomskih odnosima dve zemlje bila je prva poseta jednog japanskog zvaničnika Srbiji nakon tri decenije – dolazak tadašnjeg japanskog premijera Šinzo Abea 2018. godine, sa kojim je Beograd posetilo 16 velikih japanskih, globalno priznatih kompanija. Početkom sledeće godine stupio je na snagu i Sporazum o slobodnoj trgovini Evropske unije i Japana, što nije nebitan momenat za saradnju sa zemljom na granicama EU, opredeljenju za evropske integracije.
Novo poglavlje ekonomske saradnje vrlo brzo krunisano je odlukom dve japanske multinacionalne kompanije Toyo tires i Nidec da investiraju u Srbiji a njihova ulaganja su više nego udvostručila japanski investicioni učinak u Srbiji.
Japanska Tackeda, uz nemački Merck Sharp and Dohme, švajcarski Rosche i Swiss Rockets, američki Pfizer i kinesku BGI Group, biće jedan od svetskih partnera BIO4 campusa centra, jednog od značajnih bioekonomskih centara u Evropi čija je gradnja nedavno počela u Beogradu
Prema zvaničnim podacima podacima NBS, Japan je u Srbiju od 2013. godine, zaključno sa trećim kvartalom prošle godine investirao 465 miliona evra, od čega u poslednjih četiri – pet godina više do 90 odsto, a u poslednje dve godine dve trećine ( više od 300 miliona evra) ukupnih ulaganja koja su stigla iz Japana.
Toyo Tires sredinom decembra 2022. otvorila je u Indjiji fabriku automobilskih guma premijum klase za najpoznatije svetske proizvođače automobila i tržišta Evrope, Bliskog istoka, Afrike i Severne Amerike, prvu grinfild investiciju korporacije u Evropi.
Kao deo velikog plana da u Evropi investira čak 1,5 milijardi evra ( kako je najavljeno, najveći deo toga u Srbiji), jedan od najvećih svetskih proizvođača elektromotora, korporacija Nidec u osvajanje evropskog tržišta sa starog kontinenta, krenula je iz Novog Sada, gde je prošlog proleća otvorila dve fabrike: Nidec Electric Motors, koja proizvodi elektromotore za servo volane i pogonske motore za hibridna vozila i Nidec Elesys Europe, koja proizvodi invertore i elektronske kontrolne jedinice za automobile.
Osim uloženog kapitala, novih radnih mesta i izvoza iz Srbije, savremenih tehnologija, visokih standarda i transfera znanja koje donosi srpskoj privredi, poseban kvalitet ove investicije je Nidecov istraživačko razvojni centar u kome će se unapredjivati postojeće i krerati nove proizvode, i strateško partnerstvo sa domaćom naukom – novosadskim univerzitetom.
U 2022 godini, poslednjoj godini za koje postoje podaci za svih 12 meseci, robna trgovinska razmena dve zemlje iznosila iznosila je tek 313,8 miliona evra, od čega izvoz iz Srbije 94,5 a uvoz iz Japana 219,3 miliona evra
Obostrano je uverenje da će ove dve investicije predvoditi talas novih japanskih investitora zainteresovanih za bolje pozicioniranje na evropskom tržištu i Srbiju kao novu investicionu destinaciju. Prema nekim najavama u narednoj periodu, očekuje se, recimo, dolazak šest Nidecovih dobavljača, od kojih pet iz Japana.
Pozitivna iskustva investitora u duvansku, elektro, hemijsku i prehrambenu industriju i projekti koje japanske kompanije Itochu Corporation i Mitsubishi Hitachi Power Systems realizuju u Srbiji (deponija Vinča i projekat odstumporavanja TENT-a) pobudila su interesovanja i drugih japanskih kompanija. Najviše zainteresovanih je za saradnju i ulaganja u inovativnu infrastrukturu, energetiku i zaštitu životne sredine, ali i za biotehnologije i ICT sektor.
Značaj saradnje
Saradnja sa japanskom, inače trećom svetkom ekonomijom, koja je u svetskom vrhu po vrednosti ukupnog proizvoda, tehnološkoj razvijenosti i industrijskom potencijalu i japanskim kompanijama koje su sinonim za najuspešnije poslovne modele, vrhunski kvalitet i tehnološku inovativnost, perfektnu organizaciju, racionalnu proizvodnju i poslovnu disciplinu, za srpsku privredu i srpske kompanije je veoma značajna. Svaki novi poslovni aranžman sa japanskim kompanijama, svaki izvozni posao na japansko tržište biće dokaz da je dostigla nivo pouzdanosti i poverenja zahtevnog tržišta kakvo je japansko i zahtevnih partnera kakve su japanske kompanije. Svaka japanska investicija u Srbiji dokaz je napretka u unapređenju poslovne i investicione klime i potvrda da Srbija postaje mesto vredno ulaganja japanskih kompanija.
Japanska Tackeda, uz nemački Merck Sharp and Dohme, švajcarski Rosche i Swiss Rockets, američki Pfizer i kinesku BGI Group, biće jedan od svetskih partnera BIO4 campusa centra, jednog od značajnih bioekonomskih centara u Evropi čija je gradnja nedavno počela u Beogradu.
Ako je suditi po prošlogodišnjoj poseti srpske ministarke energetike Dubravke Djedović Handanović Japanu i temama koje su dominirale razgovorima najviših srpskih državnih zvaničnika sa Ambasadom Japana u Beogradu, japanskim državnim i poslovnim asocijacijama, najsnažniji pečat ekonomskim odnosima dve zemlje u narednom periodu daće saradnja u oblasti energetike.
Srpski projekti zelene energetske tranzicije i izgradnje energetske infrastrukture vredni 15 milijardi evra, među kojima je projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica, prilika su za japanske investitore i transfer japanskih tehnologija – od tehnologije za korišćenje hidropotencijala do vodonične tehnologije u kojima Japan važi za svetskog lidera.
Srbija je zainteresovana i da privuče investicije i podigne kapacitete za ekploataciju i preradu retkih ili kritičnih mineralnih sirovina (litijum, bakar, nikl, borati, prirodni grafit, antimon, magnezit…) kojima ovaj region raspolaže i bez kojih nema ni uspešne zelene tranzicije ni novih visokotehnoloških i energetski efikasnih proizvoda, kao što su, recimo, baterije za električna vozila ili baterije za skladištenje energije, solarni paneli…
Prema zvaničnim podacima podacima NBS, Japan je u Srbiju od 2013. godine, zaključno sa trećim kvartalom prošle godine investirao 465 miliona evra
Jačanje ekonomskih veza kroz investicionu saradnju i transfer tehnologija vremenom bi mogao da podstakne i poveća obim trgovinske razmene i srpski izvoz na udaljeno, veoma zahtevno, probirlјivo i zaštićeno japansko tržište. Iako je medjusobna trgovina u poslednjih deset godina povećana 2,5 puta a izvoz iz Srbije čak 15 puta i iako oko 2500 srpskih kompanija trguje sa Japanom (najviše uvoznika) učinak je daleko ispod potencijala. U 2022 godini, poslednjoj godini za koje postoje podaci za svih 12 meseci, robna trgovinska razmena dve zemlje iznosila iznosila je tek 313,8 miliona evra, od čega izvoz iz Srbije 94,5 a uvoz iz Japana 219,3 miliona evra. Dosadašnji kontakti privrednika i analize poslovnih asocijacija ukazuju na šanse za veći plasman srpskih poljoprivredno- prehrambenih proizvoda posebno srpskog bobičastog voća, cenjenog u Japanu (smrznute maline, preradjevine od voća), ali i organskih proizvoda, vina, mineralne vode, žestokih pića i lekovitih čajeva.
Mogućnosti za bolje upoznavanje i povezivanje naših privrednika otvoriće učešće srpskih kompanija na EXPO 2025 u Osaki i japanskih na specijalizovanoj svetskoj izložbi Expo 2027 u Beogradu. Podsticaj i podrška novim poslovnim aranžmanima biće i aktivnosti nedavno osnovanog Srpsko-japanskog poslovnog kluba u Tokiju , koji će, uz Japansku poslovnu alijansu u Beogradu, privredne komore i druge poslovne asocijace, raditi na produbljivanju ekonomske saradnje dve zemlje