Nj. e. Akira Imamura, ambasador Japana u Srbiji

93 žuta autobusa koje je Japan poklonio Gradu Beogradu 2003. godine, a koji se odmila zovu „japanac“, postali su dobro poznati Beograđanima za 20 godina korišćenja zahvaljujući brizi i održavanju koje su dobili. Zbog toga je ambasada Japana u Beogradu dodelila ambasadorsku pohvalu za 2022. servisnom inženjeru iz Odeljenja za održavanje javnog prevoza sa sedištem u Novom Beogradu. „Šteta je što ovi „japanci”, koji su postali simbol prijateljstva dve zemlje, idu u penziju, ali bi bilo lepo kada bismo u saradnji sa Gradom Beogradom organizovali događaj da se zahvalimo njima za njihov dugogodišnji rad” ~ Akira Imamura

A dok se ovi atraktivni žuti autobusi, koji su dve decenije predstavljali jedan od najvidljivijih simbola prijateljstva Japana i Srbije, povlače iz upotrebe, novi ambasador Japana u Srbiji razgovara o planovima za nastavak bilateralne saradnje sa Srbijom. Ambasador Imamura podseća da su u poslednjih 20 godina u Srbiju stizale i brojne japanske kompanije, pošto su japanske investitore privukli blizina tržištu EU, kao i „odlični ljudski resursi“. Osim kompanija za auto-delove koje snabdevaju automobilsku industriju na Zapadu, za saradnju sa Srbijom zainteresovane su i japanske kompanije koje posluju u IT, farmaceutskom i energetskom sektoru… Priči o autobusima gradskog prevoza nije nužno došao kraj, kako ambasador Imamura objašnjava u ovom intervjuu za magazin CorD. „Siguran sam da će Beograd više raditi na pružanju održivih i ekološki prihvatljivih javnih usluga, uključujući i prevoz, a postoje i japanske kompanije koje su spremne da daju svoj doprinos.“

Vaša ekselencijo, došli ste prošlog leta da biste započeli mandat ambasadora Japana u gradu koji ste prvi put upoznali 2004. godine. Kako vam izgleda današnji Beograd i kako se prilagođavate životu u Srbiji?

Beograd sam nakratko posetio na službenom putu 2004. godine. U poređenju sa tim vremenom, današnja Srbija je danas ostvarila značajan privredni razvoj. Promena koju sam najjače osetio jeste povećanje broja nebodera i tržnih centara. Posebno me je iznenadio obim rekonstrukcije obale reke Save. Broj stranih kompanija, uključujući i japanske firme, takođe se povećava. Srećan sam što ovo vidim kao dokaz da je mir u Srbiji stabilan i da se investicioni ambijent uveliko poboljšao.

Supruga i ja smo već šest meseci u Srbiji i navikli smo se na život u njoj. Čuli smo da je tema Ekspo 2027 u Beogradu „Power of Play, Play Music, Play Sports“, što mislim da je savršena tema za Srbiju. Pre neki dan smo takođe uživali u tradicionalnoj srpskoj muzici u kafani. Posećujemo mnoga mesta u Srbiji kako bismo bolje razumeli istoriju i kulturu. U manastiru Studenica videli smo kulturni uspon srednjovekovne Srbije i upoznali istoriju dinastije Karađorđević u Topoli.

Ljudi u Srbiji su prijateljski raspoloženi. Imam dosta prilika da upoznam ljude iz raznih oblasti i možemo vrlo otvoreno da razmenjujemo mišljenja. Konkretno, mislim da u Srbiji ima mnogo sposobnih ljudi koji tečno govore engleski, što olakšava komunikaciju.

Rekli ste da ćete se fokusirati na implementaciju japanske Inicijative za saradnju na Zapadnom Balkanu, koju je 2018. pokrenuo pokojni premijer Šinzo Abe. Na kojim konkretnim projektima ćete insistirati?

Pokojni premijer Abe pokrenuo je Inicijativu za saradnju na Zapadnom Balkanu tokom posete Srbiji 2018. Sastoji se od dva stuba: podrška reformama na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, ka pristupanju EU; i unapređenje regionalne saradnje. Šest godina nakon pokretanja, ova inicijativa je postala još efikasnija kako se region razvija.

Govoreći o prvom stubu, podršci reformama ka pristupanju EU, Japan želi jaku i ujedinjenu Evropu, jer je EU naš strateški partner. Ulazak Srbije u EU važan je za stabilnost i prosperitet Evrope u celini i međunarodne zajednice. Da bi podržao ovaj proces, Japan već godinama implementira Mentorski program za mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu, koji ima za cilj poboljšanje upravljanja MSP koristeći Kaizen metode i druge pristupe.

Posećujemo mnoga mesta u Srbiji kako bismo bolje razumeli istoriju i kulturu. Kulturni uspon srednjovekovne Srbije videli smo u manastiru Studenica i upoznali istoriju dinastije Karađorđević u Topoli

Ulaganja japanskih kompanija takođe doprinose ekonomskom razvoju i političkoj stabilnosti Srbije, a Japan ih podržava jer značajno doprinosi stvaranju neophodnih uslova za pristupanje Srbije EU. Na političkom planu, u novembru prošle godine pomogli smo u održavanju seminara za predstavnike srpskih medija o reformi medija, što je jedan od izazova s kojima se Srbija suočava. 

Drugi stub Inicijative za saradnju na Zapadnom Balkanu podrazumeva ulaganje različitih napora da se unapredi regionalna saradnja. U drugoj polovini ove godine u Srbiju će biti poslat japanski stručnjak za jačanje saradnje među zemljama regiona kroz promociju turizma. Projektom se želi pomoći promocija turizma na Zapadnom Balkanu pružanjem saveta o turističkim strategijama, obukom osoblja, promocijom znanja i razmenom iskustava u regionu, kao i implementacijom pilot projekata. Razvoj turizma je takođe u skladu s inicijativom Otvoreni Balkan koju zagovara predsednik Vučić, jer promoviše međusobno razumevanje u regionu i podstiče razmenu ljudi.

Napomenuli ste da će političke i ekonomske posete na visokom nivou doprineti jačanju bilateralnih odnosa u narednom periodu. Možete li nam reći o nekim konkretnim planovima?

Poslednjih godina sve su češće posete visokih zvaničnika između dve zemlje: Poseta premijera Abea Beogradu 2018. godine, u pratnji predstavnika japanske poslovne zajednice, dovela je do proširenja bilateralnih odnosa, uključujući povećanje novih japanskih investicija. Sa srpske strane, premijerka Brnabić je dva puta posetila Japan: da prisustvuje ceremoniji ustoličenja Njegovog veličanstva cara (2020) i da prisustvuje državnoj sahrani premijera Abea (2022). Usledila je prošlogodišnja poseta gospođe Đedović Handanović, ministrke rudarstva i energetike Srbije.

Budući da je ministar spoljnih poslova Kono posetio Srbiju 2019. godine, verujemo da bi i ove godine bilo moguće da srpski ministar spoljnih poslova poseti Japan. Međuparlamentarne razmene su takođe važne. Aktuelna ministarka spoljnih poslova Japana Joko Kamikava posetila je Beograd 2019. godine kao član japanske parlamentarne delegacije na Kongresu IPU održanom u Beogradu. Kada se formira poslanička grupa prijateljstva s Japanom u Narodnoj skupštini Srbije, nakon izbora održanih prošlog decembra, želeli bismo da unapredimo razmenu s njenim japanskim kolegom. 

Više japanskih kompanija posluje u Srbiji, ona se smatra interesantnom zbog blizine jedinstvenog evropskog tržišta. Da li su njihova iskustva navela druge kompanije da vam se jave za savet i raspitaju se da li da investiraju u Srbiji?

Nedavni porast investicija japanskih kompanija u Srbiji nije samo zbog geografskih karakteristika, odnosno blizine Srbije tržištu EU, već i zbog činjenice da japanske kompanije visoko cene politiku Vlade Srbije da aktivno promoviše strane investicije, kao i zbog izvrsnih ljudskih resursa u zemlji, s visokim jezičkim veštinama.

Mnogi ljudi ističu da japanske investicije neće samo preneti tehnologiju, već će doneti i korporativnu etiku, korporativnu kulturu i koncept korporativne društvene odgovornosti, uključujući zaštitu životne sredine.

Neki primeri velikih investicija japanskih kompanija poslednjih godina su fabrika Toyo Tires u Inđiji, otvorena u decembru 2022, i Nidecova fabrika u Novom Sadu, otvorena u maju 2023. Oni pokazuju da ulaganja u automobilsku industriju nastavljaju da rastu. Jednim delom ovo se dešava zbog zahteva nemačke auto industrije prema svojim dobavljačima da proizvode auto-delove širom Evrope kako bi izbegli rizike u lancu snabdevanja izazvane pandemijom Covid-19 i drugim faktorima. Uspeh ovih japanskih kompanija u Srbiji privukao je interesovanje i drugih kompanije iz moje zemlje i očekujem da slede dalje investicije.

Koje oblasti srpske privrede najviše interesuju japanske kompanije kada je reč o investiranju?

Kao što sam upravo pomenuo, interesovanje za oblasti u vezi s auto-industrijom je istaknuto, ali i druge oblasti – kao što je sektor obnovljive energije – takođe obećavaju. Japanske i francuske kompanije u Vinči zajednički ulažu u beogradski projekat Energija iz otpada, kojim se želi postići proizvodnja električne energije korišćenjem otpada iz beogradskih domaćinstava. Cilj je da se pokrije 10% potreba za toplotom i 5% potreba za električnom energijom grada Beograda. Potencijal postoji i u biotehnološkom i IT sektoru, na koji je fokusirana Vlada Srbije. Takeda Pharmaceuticals je već potpisala Memorandum o razumevanju s Vladom Srbije za istraživanje dijagnostičke tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji za retke bolesti, u okviru projekta Bio4 Campus.

Mnogi ističu da japanska ulaganja neće samo preneti tehnologiju, već će doneti i korporativnu etiku, korporativnu kulturu i koncept korporativne društvene odgovornosti, uključujući zaštitu životne sredine. Time će doprineti razvoju ljudskih resursa neophodnih za održivi razvoj Srbije i pristupanje EU. Mislim da je i predsednik Vučić potpuno svestan važnosti kvalitetnog ulaganja. Naša ambasada, u saradnji sa Vladom Srbije, želi da podrži unapređenje investicionog ambijenta i promoviše dalja ulaganja japanskih kompanija.

Očigledno veliku pažnju posvećujete podršci medijima, preko Japanske agencije za međunarodnu saradnju, JICA. Podržavate rad RTK u Prištini, posebno kanala koji emituje program na srpskom jeziku, a nedavno ste organizovali i skup s predstavnicima medija u Beogradu na kome se razgovaralo o izveštavanju o izborima. Imate li utisak da su mnogi izazovi s kojima se novinari suočavaju isti u obe zemlje?

Japan podržava Srbiju u njenim raznolikim reformama ka pristupanju EU, a kao deo te podrške, u Beogradu je prošlog novembra održan seminar o slobodi medija tokom predizbornih kampanja. Izabrali smo temu slobode medija jer je to jedan od kamena temeljaca demokratije, u uverenju da će iskustvo Japana biti od koristi reformama u Srbiji.

Govoreći o japanskoj demokratiji, bili smo svedoci njenog razvoja 1920-ih, ali je poremećena 1930-ih zbog uspona militarizma i platili smo ogromnu cenu ratom. Japan je naučio iz naše sopstvene greške i postigao zrelu i stabilnu posleratnu demokratiju u kojoj mediji igraju ključnu ulogu; mediji su čak nazvani četvrtom granom vlasti.

Međutim, kako je na ovom seminaru primetio viši savetnik JICA Keiči Hašimoto, bivši novinar, japanski mediji nisu uvek bili savršeni u pogledu medijskog izveštavanja o izborima. Bilo je slučajeva politički pristrasnog izveštavanja u predizbornim periodima, što je kasnije postalo problem. Kao što je rečeno na seminaru, važno je da mediji svake zemlje budu nepristrasni u pogledu političkih stavova i da objektivno izveštavaju o činjenicama.

JICA sprovodi projekat podrške javnom servisu, Radio televiziji Kosovo (RTK), osnivanjem filijala u Prizrenu i Mitrovici, razvijanjem internih standarda za fer i nepristrasnu produkciju programa, uključujući emitovanje na srpskom jeziku, kao i korišćenjem arhivskog sistema za skupljanje video-materijala koji se može koristiti za proizvodnju programa.

Autobusi gradskog prevoza koje je donirao Japan i koji su poslednjih 20 godina služili kao jedan od najprepoznatljivijih simbola prijateljstva dva naroda, uskoro će nestati sa beogradskih ulica, kada odu u zasluženu penziju. Da li ste spremni da se oprostite od njih?

Devedeset tri žuta autobusa koje je Japan poklonio gradu Beogradu 2003. godine, a koji se odmila zovu „japanac“, dobro su poznati među Beograđanima za 20 godina upotrebe zahvaljujući pažljivom korišćenju i održavanju. Japanska ambasada je 2022. godine dodelila ambasadorsku pohvalu servisnom inženjeru u Odeljenju za održavanje u garaži na Novom Beogradu. Šteta što autobusi „japanac”, kao simboli prijateljstva naše dve zemlje, odlaze u penziju, ali bilo bi lepo kada bismo u saradnji s vladom Grada Beograda organizovali događaj na kojem bismo se zahvalili na dugogodišnjem radu.

Srbija planira da učestvuje na sajmu Osaka-Kansai Ekspo 2025. godine, za koji se očekuje da će privući 28 miliona posetilaca. To će Srbiji pružiti odličnu priliku da promoviše svoju atraktivnost

Siguran sam da će Beograd više raditi na pružanju održivih i ekološki prihvatljivih javnih usluga, uključujući i prevoz, a postoje i japanske kompanije koje su spremne da daju doprinos. Za tri godine Beograd će privući ljude iz celog sveta na Ekspo 2027, a mi bismo želeli da podržimo Beograd u predstavljanju napora za održivi razvoj.

Primetili ste da je japanska pop-kultura popularna među mladima u Srbiji, dok Japanci znaju za srpskog Piksija i Novaka Đokovića. Da li planirate da proširite oblasti međusobnog prepoznavanja i šta biste želeli da predstavite u Srbiji iz Japana i obrnuto?

Upoznao sam mnoge obožavaoce Japana u Srbiji i drago mi je što vidim popularnost japanske pop-kulture, kao što su anime i manga, posebno među mladima. Svesni smo da su mnogi od njih zainteresovani za učenje japanskog jezika. Za njih je sajt za e-učenje Minato savršen alat za učenje japanskog jezika. Molim da ga pregledate.

S druge strane, takođe osećam da i tradicionalna i savremena japanska kultura još uvek nisu u potpunosti shvaćene u Srbiji. Što se tiče tradicionalne kulture, nadamo se da će kulturne aktivnosti koje su popularne u Japanu, kao što su čajne ceremonije i aranžiranje cveća ikebana, postati bliže srpskom narodu. U oblasti savremene kulture želimo da predstavimo više japanskih filmova i književnosti. Ambasada Japana organizuje kulturna dešavanja tokom cele godine u raznim delovima Srbije, pa bih želeo da podstaknem ljude da posete naše događaje.

Srbija je u Japanu poznata kao zemlja koja je dobra u sportu. Japanske borilačke veštine, kao što su karate i džudo, takođe su popularne u Srbiji. Smatram da je duh japanskih borilačkih veština, koji treba da pokaže poštovanje čak i prema protivnicima, naširoko podeljen u ovoj zemlji. Pored borilačkih veština, nadamo se povećanju sportske razmene preko sportskih organizacija u našim zemljama.

Kada je u pitanju kultura ishrane u Japanu, mogu se kupiti srpska jela mućkalica i paprikaš za kuvanje u kesi. Ambasada Srbije u Tokiju dala je savete o njihovoj proizvodnji. U Srbiji postoji veliki broj banjskih objekata koji su slični japanskim „onsenima“, ali u Japanu nisu toliko poznati. S druge strane, Srbija planira učešće na sajmu Osaka-Kansai Ekspo 2025. godine, za koji se očekuje da će privući 28 miliona posetilaca. To će Srbiji pružiti odličnu priliku da promoviše svoju atraktivnost. Takođe se nadam da će srpski narod iskoristiti ovu priliku da češće posećuje Japan i doživi pravi Japan. Mladi ljudi mogu da krenu na „hodočašće“ da vide svoje omiljene anime i mangu (tj. da posete lokacije scena u mangi i anime) i nešto o čemu su čuli ili čitali u vezi s Japanom. Želeo bih da uložim sve napore da dalje razvijamo prijateljske odnose između naše dve zemlje dok se približavamo 150-godišnjici prijateljstva između Japana i Srbije 2032.