U protekle tri i po godine, uspostavili smo potrebnu infrastrukturu i razvili brojne elektronske usluge radeći na transformaciji javne uprave u efikasan servis građana i privrede. Zahvaljujući tome smo u ključnim momentima praktično preko noći implementirali nove platforme i elektronske usluge kako bi se postigla optimalna koordinacija sistema zdravstvene zaštite, prosvete i ostalih ključnih sistema u uslovima pandemije
Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, dobitnik je NALED- ovog godišnjeg specijalnog priznanja za izuzetan doprinos modernizaciji javne administracije u Srbiji, što je uticalo na značajno unapređenje efikasnosti procedura koje građani i privreda imaju pred državom. Razvoj digitalnog sistema za vakcinaciju prepoznat je kao primer najbolje prakse u imunizaciji stanovništva i našu zemlju svrstao među vodeće u svetu kada je reč o primeni digitalnih alata kao odgovora na aktuelnu krizu.
Kancelarija za IT i eUpravu je odmah na početku pandemije uspostavila elektronsku uslugu prijave za PCR testiranje, a potom i za vakcinaciju na Portalu eUprava. Kako ste to uspeli?
Iz ugla digitalizacije, vrlo je bitno što smo u protekle tri ipo godine uspostavili potrebnu infrastrukturu i razvili brojne elektronske usluge radeći na transformaciji javne uprave u efikasan servis građana i privrede. Zahvaljujući tome smo u ključnim momentima praktično preko noći implementirali nove platforme i elektronske usluge. Uspostavljanje inovativnih rešenja i elektronskih usluga imalo je za cilj da se postigne optimalna koordinacija sistema zdravstvene zaštite, prosvete i ostalih ključnih sistema u uslovima pandemije, pravovremena i tačna informisanost građana, kao i kontinuirano pružanje usluga građanima i privredi. Time se Srbija pozicionirala kao jedna od pet zemalja u svetu sa najvećim brojem inovacija tokom COVID-19 krize.
Svesni potrebe da brzo i efikasno odgovorimo na potrebu imunizacije stanovništva, od 11. januara 2021. gidine građanima smo omogućili da popunjavanjem jednostavnog upitnika na Portalu eUprava iskažu interesovanje za vakcinisanje protiv virusa COVID-19.
Nosilac ste NALED-ovog godišnjeg priznanja i zbog uspostavljanja elektronske dostave rešenja katastra u eSandučiće. Kako funkcioniše ovaj servis i koliko smo daleko od toga da i druga važna dokumenta dobijamo u eSandučiće?
Elektronska dostava rešenja katastra u eSanduče znači veliku promenu za oko 500.000 građana koji svake godine učestvuju u prometu nekretnina i koji više ne moraju da idu na šaltere RGZ. Celokupna procedura, od podnošenja zahteva za upis kod beležnika, preko elektronskog podnošenja poreske prijave, sada je zaokružena i elektronskim dobijanjem rešenja katastra pa i na ovom uspešnom primeru možemo da razvijamo eDostavu i kod drugih usluga.
Specijalno priznanje doživljavam kao objektivnu potvrdu da su ostvareni rezultati zaista značajno doprineli modernizaciji javne uprave u Srbiji. Program za razvoj eUprave, uspostavljanje Portala LPA (lokalnih poreskih administracija), omogućavanje dostave rešenja u eSanduče na Portalu eUprava, izgradnja i puštanje u rad Državnog data centra u Kragujevcu, omogućavanje bezgotovinskog plaćanja na šalterima opština, gradova i institucija uticali, su značajno na unapređenje efikasnosti svih postupaka koje građani i privreda imaju sa državom.
Posebno je istaknut razvoj informacionog sistema za vakcinaciju, kao i organizovanje samog procesa vakcinacije koji je i u svetu prepoznat kao jedan od najboljih primera dobre prakse i odgovora na krizu izazvanu virusom korona.
Sa uvođenjem eDostave povezan je i drugi projekat na kojem Kancelarija sarađuje sa NALED-om i EBRD-om, a to je projekat eGrađanin gde radite na popularizaciji korišćenja elektronskih usluga na Portalu eUprava širom Srbije. Zašto je to važno?
Zajedno sa NALED-om i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, kroz promociju elektronske dostave dokumenata u eSanduče na Portalu eUprava, obučili smo više od 700 administrativnih službenika za rad na Portalu. Cilj nam je da našim građanima, privrednicima i onima koji se možda teže snalaze u digitalnom okruženju, pomognemo da premoste tu prvu prepreku i pridruže se grupi od preko milion korisnika usluga elektronske uprave koji su već postali eGrađani.
Već na kraju 2022. godine neće postojati papirni obrazac zahteva za dozvole, potvrde, rešenja i ostala dokumenta za koji nema svoju elektronsku verziju koja i elektronski može da se podnese
U godini izbijanja pandemije ste uspeli da otvorite i prvi Državni data centar u Kragujevcu. Šta to znači za našu zemlju i privredu?
Vlada Srbije je izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu utvrdila kao projekat od značaja za Republiku Srbiju. To je infrastrukturni objekat od regionalnog značaja u kojem se smeštaju podaci i oprema državne uprave i lokalne samouprave, a gde mesta ima i za komercijalne korisnike. Među prvim komercijalnim korisnicima su Američki IBM i Kineski Huawei, ali i brojne domaće kompanije i institucije koje su potpisale komercijalne ugovore.
Državni data centar u Kragujevcu ima kapacitet od skoro 1.100 rek ormana i pet puta je veći od Državnog data centra u Beogradu. Ima dva objekta površine oko 14.000 kvadratnih metara. Data centar ispunjava najviše standarde predviđene za ovakav tip objekta – standard koji propisuje opšte aspekte objekta i infrastrukture koji se zahtevaju u cilju podrške radu telekomunikacija u centrima podataka (SPRS EN 50600), standard koji obezbeđuje dostupnost (TIER 4) i standard koji obezbeđuje potpunu redundantnost, odnosno potpuno dupliranje procesa u okviru data centra (2N).
Koje su prve preporuke Sive knjige NALED-a koje vidite kao kandidate za brzo rešavanje i šta su Vaši prioriteti na putu dalje digitalizacije?
Veliki broj preporuka Sive knjige u sebi sadrži rešenja za digitalizaciju administrativnih procedura i zato ih sve uzimamo kao važne. Ono što će nam veoma pomoći u njihovom sprovođenju jeste projekat ePapir, u okviru kojeg će do polovine godine na Portalu eUprava biti promovisan Registar administrativnih postupaka. Cilj Portala je uspostavljanje jedinstvene tačke informisanja o pravima i obavezama privrednih subjekata u odnosu na državu, jednostavna navigacija kroz procedure i unapređenje pravne sigurnosti i izvesnosti u postupanju javne uprave. Registar predviđa popis svih 2.600 postupaka koje privreda vodi sa državom, i to sa svim informacijama vezanim za postupak – od nadležnog organa, do procedure, rokova, obrazaca zahteva, potrebne dokumentacije, sve do elektronskog apliciranja i dobijanja potrebnih dozvola za onaj deo postupaka za koji je završena digitalizacija.
Do kraja 2021. godine biće digitalizovano 100 novih administrativnih postupaka za privredu, pored svih onih koji koje su već dostupnina web lokacijama državnih organa – kod Poreske uprave, Uprave carina, Ministarstva finansija, RGZ-a, APR-a, CROSO-a, kao i na Portalu eUprava u životnom događaju Pokretanje biznisa. Do potpune digitalizacije svih 2.600 postupaka, imamo prilično ambiciozan plan koji predviđa digitalizaciju prvog koraka – podnošenja zahteva elektronskim putem. Tako, već na kraju 2022. godine neće postojati papirni obrazac zahteva za dozvole, potvrde, rešenja i ostala dokumenta za koji ne postoji njegova elektronska verzija, koja i elektronski može da se podnese.
Ako bi trebalo da rangirate važnost usluga koje su pokrenute u saradnji vaše Kancelarije, NALED-a i donatora, šta biste istakli kao uslugu koja je bila najkorisnija za privredu?
Saradnja sa NALED-om je uvek bila odlična. Njihovo iskustvo sa jedinicima lokalnih samouprava, kao i sa privredom nam, dosta pomaže da dobijemo jasniju sliku onoga što je potrebno da unapredimo. Oni su nam veoma bitan partner, od samog osnivanja Kancelarije za IT i eUpravu pružali su nam podršku i bili neumoran pokretač transformacije i digitalizacije javne uprave, bez kojih bi bili daleko od postignutih rezultata. Očekujem još intezivniju saradnju sa NALED-om, jer nam veliki projekti i uspesi tek predstoje, točak digitalizacije je pokrenut, sada više nema stajanja.