Članice SSCC veoma su zadovoljne što su digitalizacija i e uprava dobili veliki značaj u okviru strukturnih reformskih mera Vlade Republike Srbije i očekuju slične pomake kada je u pitanju zelena agenda
Većina zemalja, uključujući i Srbiju, trenutno se suočava s problemom inflacije, što dovodi do usporavanja privrednog rasta. Ipak članice Švajcarsko srpske komore uglavnom su optimistične oko svog poslovanja u Srbiji. O tome govori i istraživanje pod nazivom „Upitnik o poslovnoj klimi u Srbiji u 2023. godini“ koje je Švajcarsko-srpska trgovinska komora sprovela među svojim članicama tokom aprila 2023. Većina anketiranih kompanija (71,43%) ocenila je poslovnu klimu u Srbiji kao zadovoljavajuću. Kada je reč o poređenju poslovnih uslova ove godine u odnosu na prethodnu, 53,57% ispitanika smatra da će se uslovi zadržati nepromenjeni u odnosu na 2022. godinu, navodi Majo Mićović, predsednik Švajcarsko srpske komore (SSCC).
Rezultati ovog istraživanja takođe ukazuju na to da većina kompanija očekuje dalje promene u sledećim oblastima poslovne klime: efikasnost javnih institucija i administracija, sprovođenje zakona, kao i obezbeđenje pravne sigurnosti i stabilnosti.
Po mišljenju stručne javnosti pa i MMF Srbija bi morala da posveti više pažnje strukturnim reformama. Sa tačke gledišta vaše komore u kojim oblastima su regulatorne reforme dobro napredovale a gde vidite prostor za dalji napredak?
U okviru strukturnih reformskih mera, Vlada Republike Srbije prepoznala je značaj digitalizacije i razvoja elektronske uprave, što je doprinelo značajnom razvoju u ovoj oblasti u toku proteklih nekoliko godina. Rezultati gorepomenute SSCC ankete pokazuju da su naše firme-članice zadovoljne razvojem e-bankinga (85.71% anketiranih kompanija), e-uprave (78.57% anketiranih kompanija) kao i e-nabavki (71.43% anketiranih kompanija). U okviru digitalizacije, veštačka inteligencija, cyber security i biotehnologije zauzimaju prioritetna mesta.
Članice SCC želele bi da vide progres u oblasti efikasnosti javnih institucija i administracije, sprovođenju zakona, kao i u pogledu obezbeđenja pravne sigurnosti i stabilnosti
Ali, pored digitalne transformacije privrede, potrebno je sprovesti i zelenu transformaciju privrede, te očekujem da će Zelena Agenda Republike Srbije omogućiti lokalnim preduzećima da razviju održive modele poslovanja, kao i da primene inovativna rešenja, a u cilju rasta njihove konkurentnosti, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.
Zelena tranzicija zahteva ne samo korišćenje novih tehnologija, već i dodatne obuke zaposlenih i unapređenje kapaciteta preduzeća za istraživanje i razvoj. Iz ovih razloga je neophodno obezbediti zajednički i koordinisani rad svih učesnika u sprovođenju zelene transformacije privrede, među kojima bih istakao značaj redovnog dijaloga države i privrede.
SSCC ima svoju radnu grupu za digitalizaciju. Koje su teme u vašem fokusu i kako gledate na razvoj procesa digitalizacije u Srbiji?
Prva SSCC radna grupa o digitalizaciji održana je u junu u prostorija firme ’’Roche d.o.o.’’. Teme koje su bile u fokusu razgovora su sledeće: cyber-security kao značajan segment poslovanja svake kompanije i organizacije; upotreba veštačke inteligencije u svakodnevnom poslovanju (Chat GTP) i potreba za daljim unapređenjem zakonodavnog okvira o veštačkoj inteligenciji; neophodnost daljeg ulaganja u naučno-istraživački rad i uvođenje novih tehnologija, naročito u oblasti poljoprivrede i zdravstva; kao i potreba za daljim ulaganjima u digitalnu transformaciju preduzeća.
Novi sastanci radne grupe o digitalizaciji SSCC planirani su u septembru i oktobru kako bismo prikupili više informacija o iskustvima i izazovima s kojima se naše članice suočavaju u digitalizaciji
Naredni sastanci radne grupe o digitalizaciji su planirani za septembar i oktobar što će nam omogućiti da prikupimo još informacija o iskustvima i izazovima sa kojima se suočavaju naše članice u oblasti digitalizacije.
Švajcarska je među vodećim investitorima u Srbiji u oblasti informacionih tehnologija. Uspešne švajcarske kompanije pridaju veliki značaj unapređenju bezbednosti informacionih sistema i tehnologija. Sudeći po vašim kontaktima sa kompanijama, na kom nivou postoji svest o tome na našem prostoru?
Cyber napadi su sve kompleksniji i učestaliji i svest kompanija o neophodnosti zaštite osetljivih podataka iz godine u godinu raste.
Praksa je pokazala da je najveći broj sajber napada omogućen ljudskom greškom i nepažnjom. Zbog toga je neophodno podizati svest kod zaposlenih na raznim pozicijama, kako ne bi došlo do ljudskih propusta koji mogu ugroziti celokupan informacioni sistem čak iako su korišćene najsavremenije tehnologije za zaštitu.
Kompanija Sky Express, za čije sam poslovanje odgovoran, je ove godine u prilici da ponudi jedinstvenu platformu za edukaciju zaposlenih na različitim pozicijama o bezbednom ponašanju u digitalnom okruženju.
Platforma se razlikuje od ostalih na tržištu jer je nastala kao rezultat saradnje stručnjaka iz sajber bezbednosti, profesionalnih edukatora i psihologa specijalizovanih u oblasti analitike ponašanja. Jednostavna je za upotrebu, na srpskom je jeziku i prilagođena je svakom korisniku pojedinačno, sve u cilju podsticanja bezbednog ponašanja korisnika u digitalnom svetu. Realizuje se dugoročno, u kontinuitetu, i postaje deo dnevne rutine tokom rada.
Rizike od sajber napada možemo minimizovati samo ako je ceo tim u kompaniji edukovan na adekvatan način.
Obzirom da je sajber bezbednost izuzetno specifična grana IT industrije, uputio bih kompanije i organizacije da se obrate tehnološkim ekspertima koji bi im pomogli da sačuvaju jednu od najvrednijih resursa u svojoj kompaniji – digitalne podatke. Sajber bezbednost ne bi trebalo shvatiti kao opciju, već kao neizostavni deo plana digitalne transformacije svake kompanije i organizacije.
Neizostavna tema je cyber security. Šta će po vašem mišljenju biti najveći izazovi u ovoj oblasti u 2024 godini?
Već godinama, najveći izazov u oblasti cyber security-a predstavlja nedostatak obučenog i iskusnog kadra. Sudeći po analizama i pokazateljima, takav trend će se nastaviti i u 2024. godini, sa tendencijom porasta potražnje.
Očekujem da Zelena Agenda Republike Srbije pruži mogućnosti lokalnim preduzećima da razviju održive modele poslovanja i primene inovativna rešenja radi povećanja njihove konkurentnosti.
Vremenom se iskristalisao i odgovor na taj izazov, reprezentovan ponudom specijalizovanih cyber security servisa (MSSP – Managed Security Services Provider), zasnovanih na adekvatnim alatima i najboljim stručnjacima i inženjerima iz oblasti bezbednosti. Na taj način, angažovanjem specijalizovanih cyber security servisa, korisnici značajno umanjuju, ili čak u potpunosti otklanjaju rizik od pretnji.
Prostim poređenjem finansijskih i materijalnih resursa koji bi bili neophodni za uspostavljanje internog programa bezbednosti, sa dodatkom problema nedostatka ljudskih resursa, sa cenom koštanja specijalizovanih cyber security servisa dolazimo i do izuzetnog povoljnog odnosa cene i benefita koje ti servisi donose, i to od samog početka korišćenja servisa. Na ovaj način kompanije obezbeđuju kontinuitet poslovanja, kao i poslovanje u skladu sa regulativama.
DIJALOG Potrebno je osigurati da svi učesnici u sprovođenju zelene transformacije privrede zajedno i koordinisano rade, pri čemu je posebno važan redovan dijalog između države i privrede. | BEZBEDNOST Sajber bezbednost ne treba posmatrati kao opciju, već kao neophodan deo svakog plana digitalne transformacije svake kompanije i organizacije. | ULAGANJA Potrebno je nastaviti ulaganje u naučno-istraživački rad i implementaciju novih tehnologija, posebno u poljoprivredi i zdravstvu. |
---|