Lideri širom sveta okupili su se 54. put na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu kako bi obnovili poverenje i podstakli globalnu solidarnost.
U toku postojeće ekonomske i geopolitičke turbulencije osnovna tema sastanka bila je upravo – obnova poverenja.
“Tema je direktan odgovor na eroziju poverenja, koja je očigledna u društvima i među zemljama“, rekao je Mirek Dušek, izvršni direktor WEF-a, pred početak sastanka Svetskog ekonomskog foruma.
Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab poručio je na zvaničnom otvaranju da moramo ponovo da izgradimo poverenje u našu budućnost i sposobnost da prevaziđemo izazove, ali i da izgradimo poverenje jedni u druge.
Švab je istakao da je naš svet sve više međusobno povezan, ali da je paradoksalno i više podeljen nego ikad.
„Tehnološke inovacije nude bezgranične mogućnosti, ali i rizike bez presedana koji dovode do neizvesnosti, straha i pesimizma, teraju nas na kratkoročna upravljanja krizom na uštrb dugoročnih strateških i održivih rešenja, a takav pristup podriva i našu veru u budućnost“, naglasio je Švab.
Kada je reč o rizicima sa kojima se suočava čovečanstvo, tri ključna navedena su u Davosu, prema Izveštaju o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma za 2024. godinu.
Prvi rizik jeste poverenje u institucije i nesigurnost u inovacije. Zatim, dok ulazimo u rekordnu izbornu godinu širom sveta, dezinformacije se smatraju najvećim kratkoročnim rizikom, a socijalna polarizacija je na trećem mestu jer, kako raste nepoverenje u informacije, kao i u medije i vlade kao izvore, to će produbiti polarizovane stavove, zaključuje izveštaj.
“Kada se sruše globalni normativi, sruši se i poverenje. Lično sam šokiran sistematskim podrivanjem principa i standarda koje smo nekada uzimali zdravo za gotovo”, izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, i dodao:
“Ogorčen sam što toliko zemalja i kompanija sledi isključivo svoje uske interese, bez ikakvog razmatranja naše zajedničke budućnosti ili opšteg dobra. I siguran sam da, ako ne preduzmemo akciju, možemo očekivati mnogo, mnogo gore. Dakle, budimo jasni – obnova poverenja nije samo sloga ili PR kampanja. Ona zahteva duboke reforme globalnog upravljanja kako bismo upravljali geopolitičkim tenzijama tokom nove ere multipolarnosti”.
Kada je reč o ekonomiji, postojao je osećaj opreznog optimizma u pogledu globalne ekonomije, ali i značajne zabrinutosti zbog potencijalnih zamki.
Mnogi učesnici su istakli povećanu neizvesnost zbog geopolitičkih tenzija, inflatornih pritisaka i stroge monetarne politike. Međutim, više od polovine anketiranih ekonomista predvidelo je slabiju globalnu ekonomiju u 2024. godini.
Ipak, neki sektori kao što su trgovina i digitalna ekonomija su viđeni kao oblasti potencijalnog rasta i otpornosti. Takođe, lideri su naglasili važnost međunarodne saradnje u rešavanju globalnih izazova i snalaženju u neizvesnom ekonomskom okruženju.
S druge strane, diskusije o specifičnim geopolitičkim pitanjima bile su raznolike i složene. Glavne teme bile su:
1. Rat u Ukrajini i njegove globalne posledice
Sukob u Ukrajini bio je deo mnogih panela na sastanku, utičući na rasprave o ekonomskim poremećajima, bezbednosti snabdevanja hranom i izbegličkoj krizi.
Izražena je zabrinutost zbog potencijala da rat eskalira i dodatno destabilizuje globalni poredak. Lideri su pozvali na diplomatska rešenja i deeskalaciju kako bi se ublažile humanitarne i ekonomske posledice.
2. Rastuće međunarodne tenzije i multipolarnost
Povećane tenzije između velikih sila priznate su kao značajan faktor rizika. Pojava multipolarnog sveta sa promenljivim savezima i dinamikom moći predstavljala je i izazove za globalno upravljanje.
Učesnici su naglasili potrebu za dijalogom i ultilateralizmom za rešavanje zajedničkih izazova i podsticanje stabilnosti.
3. Krhke države i regionalni sukobi
Razmatran je položaj zemalja koje se suočavaju sa političkom nestabilnošću, unutrašnjim sukobima i humanitarnim krizama. Naglašena je potreba za međunarodnom saradnjom i ciljanom podrškom za rešavanje osnovnih uzroka ovih sukoba.
Posebna pažnja posvećena je situacijama na Bliskom istoku, u Africi i jugoistočnoj Aziji.
4. Pretnje sajber bezbednosti i dezinformacijama
Naglašena je rastuća pretnja sajber napada i kampanja dezinformacija po nacionalnu bezbednost i demokratske procese.
Takođe, podvučena je potreba za međunarodnom saradnjom i koordiniranim naporima za borbu protiv sajber kriminala i promovisanje odgovornog ponašanja na internetu.
Potencijalna zloupotreba veštačke inteligencije i novih tehnologija u zlonamerne svrhe takođe je istaknuta u smislu zabrinutosti.
5. Hrana i klimatske promene
Geopolitičke tenzije i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja hranom viđeni su kao glavne pretnje bezbednosti hrane u ranjivim regionima.
Priznata je hitna potreba za koordinisanom akcijom u borbi protiv klimatskih promena i izgradnji otpornosti na ekstremne vremenske prilike.
Održive poljoprivredne prakse i ulaganja u inovacije razmatrani su kao potencijalna rešenja.
Veštačka inteligencija (AI) zauzela je visoko mesto na listi tema u Davosu, a potencijal AI u različitim sektorima, od zdravstva i obrazovanja do ublažavanja klimatskih promena, bio je široko priznat.
Takođe su iznesene etičke nedoumice u vezi sa pristrasnošću AI, automatizacijom gubitka radnih mesta i potencijalnom zloupotrebom, a naglašena je potreba za odgovornim razvojem AI i okvirima upravljanja.
Predstavljeni su prodori u čistim energetskim tehnologijama kao što su proizvodnja obnovljive energije. Razgovaralo se i o ulozi tehnologije u prilagođavanju klimatskim promenama i izgradnji otpornosti, a istaknuta je zabrinutost zbog potencijalnih uticaja određenih tehnologija na životnu sredinu.
Istražen je potencijal blockchain tehnologije za decentralizaciju, sigurne transakcije i inovativne primene kao što je tokenizacija. Takođe su razmotreni izazovi vezani za potrošnju energije i regulatornu nesigurnost.
Predstavljeni su napredak u robotici za zdravstvo, proizvodnju i logistiku. Razgovaralo se o potencijalnom uticaju automatizacije na radnu snagu i potrebi za inicijativama za prekvalifikaciju i usavršavanje.
Prodori u genetskom inženjeringu i tehnologiji uređivanja gena izazvali su i nade i etičke nedoumice. Naglašena je potreba za odgovornom upotrebom i javno-privatnom saradnjom u napredovanju biotehnologija.
Istražen je potencijal metaverzuma za impresivna iskustva, virtuelne svetove i udaljenu saradnju. Takođe su iznesene nedoumice u vezi sa privatnošću podataka, bezbednošću i potencijalnom štetom po mentalno zdravlje.
Ovo je samo nekoliko primera širokog spektra tehnoloških dostignuća o kojima se razgovaralo u Davosu 2024. godine. Događaj je poslužio kao platforma za predstavljanje inovacija, isticanje potencijalnih prednosti i priznavanje etičkih i društvenih razmatranja.
Više od 2.800 učesnika prisustvovalo je petodnevnom događaju, uključujući više od 60 šefova država i vlada. Među njima su bili američki državni sekretar Entoni Blinken, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, izraelski predsednik Isak Hercog, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, argentinski predsednik Havijer Mileji, generalni sekretar UN Antonio Gutereš i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
U Davosu su govorili i francuski predsednik Emanuel Makron, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, te kineski premijer Li Kiang.
Srbiju je predstavljao predsednik Aleksandar Vučić.
Foto: flickr/worldeconomicforum