Danas smo u svetu gde povezana budućnost postaje realnost omogućavajući nam tako da otvorimo nova vrata učenju i obrazovanju, ekonomskom prosperitetu i efikasnijem, humanijem i održivijem načinu života.
S obzirom da trenutno 70% globalnog BDP-a generišu gradovi i da 53% ukupnog svetskog stanovništva živi u gradovima, uloga gradova u omogućavanju održivije budućnosti je sada važnija nego ikada. Gradovi postaju vitalni za rešavanje velikih društvenih, ekoloških, ekonomskih i upravljačkih izazova. Pametan grad kombinuje fizički i digitalni svet kako bi svojim građanima pružio održivu, prosperitetnu i inkluzivnu budućnost. To je ideja uključivanja, a ne podele, saradnja između građana i javnog i privatnog sektora za održivu transformaciju i rast. Drugim rečima, ulaganjem u ljudski i društveni kapital, kao i u modernu komunikacionu infrastrukturu i pametnim i participativnim upravljanjem resursima podstiče se održivi ekonomski razvoj i visok kvalitet života što je osnov razvoja pametnog grada.
Pametan grad treba da omogući platformu koja će olakšati gradskoj upravi da odgovori izazovima sa kojima se danas sreće grad. Nije samo reč o primeni nove tehnologiji, već o socijalnoj, industrijskoj ili poslovnoj, tehnološkoj i upravljačkoj transformaciji koja ugrađuje tehnologiju u „gradski život“ i omogućavava postavljanje privlačnije vizije koja prati novi i efikasniji put u budućnost. Dok gradske vlasti mogu i trebaju da upravljaju velikim delom ove transformacije, uloga države je ključna za dugoročni uspeh.
Razvoj pametnog grada može se sagledati sa više strana. S jedne strane, imamo globalne trendove koji kreiraju nove izazove – i mogućnosti – za gradske lidere širom sveta:
1. Urbanizacija: Prema Ujedinjenim nacijama, do 2050. godine više od 2/3 svetske populacije će živeti u gradovima
2. Sve veća potražnja za energijom i resursima: S obzirom da gradovi, iako zauzimaju samo 2% površine Zemlje, učestvuju sa 75% svetske potrošnje energije i emisije štetnih gasova.
3. Gradovi sve više žele da uspostave snažan identitet: Gradovi žele da osiguraju najbolje uslove i kvalitet života svojih građana što za posledicu ima ekonomski rast, veći priliv talenata, nova radna mesta, a samim tim i rast BDP-a.
4. Povećanje konektivnosti: Postoji rastuća potreba i pritisak javnosti za uvođenje naprednih, visoko efikasnih sistema upravljanja gradom zbog optimalnog iskorišćavanje gradskih resursa
S druge strane imamo kompleksnost zainteresovanih strana koji su u velikoj meri pokretači razvoja pametnog grada. Svi gradovi imaju nešto zajedničko kada razmišljaju o razvoju pametnog grada gde stubove održivosti sagledavaju u ekonomskoj, socijalnoj i održivosti životne sredine.
Uspeh pametnog grada zavisi od ekonomskih, geografskih i socijalnih karakteristika okruženja ali ipak postoji još jedan faktor koji ga određuje: dobro upravljanje. Kriza izazvana pandemijom virusa Covid 19 samo je potvrdila prednosti pametnih gradova, jer su gradovi sa uspostavljenom digitalnom platformom, mogli mnogo brže da prikupe i analiziraju podataka, kao i da da se prilagode novonastalim promenama.
Pametni gradovi egzistiraju na preseku digitalne tehnologije, disraptivnih inovacija i urbanog okruženja. Time postaju dinamično mesto za rad i život, kao i nepresušan izvor novih ideja. Misija kompanije AIGO je da kroz razmenu znanja i iskustva podpomogne prodoru inovativnih tehnologija ključnih za održiv razvoj pametnog grada postajući tako katalizator promena u okruženju u kojem poslujemo i živimo.
