Mapa sajta

Komentar

Čemu nas je naučila kriza

Kako smo u ovo vreme 2019. zamišljali ovu 2020 godinu. Pre svega,kao jednu, u odnosu na prethodnu,daleko bolju godinu. No, ona nas je toliko iznenadila da ju je gotovo tesko oceniti.

Prvi zaključak bi mogao da bude da je potpuno dovela u pitanje naše poverenje u budućnost i još pre, našu mogućnost predviđanja. I konačno i mnogo ozbiljnije, dovela je u pitanje našu ideju o ljudskoj samouverenosti i čoveku kao gospodaru prirode. Čovek je ovladao tehnikom, komunikacijom, pokrenuo digitalnu revoluciju i posrnuo u sukobu sa prirodom. Kako bi rekao Noam Čomski: klimatska kriza, pretnja nuklearnim ratom i porast autoritarnosti, trenutno predstavljaju najveći rizik za održivost čovečanstva.

Svedoci smo duboke krize demokratije u celom svetu, demokratije koja nam je bila jedina nada da ćemo se izboriti sa krizama i da ćemo uspeti da zaustavimo njihovo širenje. Jer jedino sveobuhvatna demokratija koja uključuje informisane građane i koja podrazumeva njihovo učešće u razvijanju programa za savladavanje kriza, može u tome da nam pomogne. Mnogi naučnici su skloni da veruju da pandemija koju živimo nije nezavisna kriza ,već pre proces klimatskih odnosno ekoloških promena. Naime, pandemija je samo krajnja forma našeg neodgovornog odnosa prema prirodi, prema ekologiji. Neumerena želja kapitalizma za novcem, za ekonomskim uspehom koji se meri prekomernim sticanjem bogatstva, koštaće milione života i napraviti velike pukotine u svetskoj ekonomiji, produbljujući i dalje socijalne razlike.

No čemu nas je možda naučila ova velika kriza koju živimo.

Suočila nas je, pre svega , sa potrebom za kreiranjem novih formi solidarnosti i izoštrila našu potrebu da uvedemo kontrolu nad svakom vrstom moći. Suočila nas je sa neophodnošću da razmišljamo o stvaranju nove vrste odnosa medju ljudima. Mi trenutno živimo osetljive, krhke i nesigurne živote, praćene stalnom pretnjom. Nova normalnost, koja treba da usledi posle pretpostavljenog kraja pandemije, mora da bude drugačija od one koju smo do sad živeli.

Izgleda da nam je bila neophodna jedna ovakva katastrofa, da bi smo bili kadri da mislimo o društvu u kojem živimo i u kakvom društvu zapravo želimo da živimo: da kao prvo, postavimo sebi pitanje o prirodi solidarnosti kao načinu prezivljavanja. Uspostavljeni oblici ljudskih odnosa i suživota ne mogu se više uzimati kao nešto što je zauvek dato. Ono sto smo do sad doživljavali kao“ dnevnu rutinu pretvoriće se u nostalgiju“.

Mislim da na neki način, živimo Jedinstven istorijski trenutak. Budućnost od nas zahteva da ozbiljno razmislimo o novom načinu života i da izmislimo nove „ rituale“ ponašanja, druženja i suživota. Način života koji smo poznavali neće se vratiti ni po prestanku pandemije. Čini mi se da politička elita, ni levica ni desnica, ne razumeju realnost koju živimo i odbijaju da prihvate pune konsekvence sadašnje slike sveta. Samo-organizacija ljudskog života neprestano je izložena dezintegraciji. Posledice pandemije i prateće ekonomske krize, postaviće ubrzo bitna pitanja: da li će biti dovoljno hrane, kako se dolazi do posla, kako se školuju deca. Mi smo tek na početku klimatske krize.

Sa svakim danom izolacije i borbe sa pandemijom, prirodno raste strah da ćemo još mozda niz godina živeti u izolaciji i da ćemo, kako kaze Žižek, živeti u svetu u kojem sanjamo, gledamo Netfliks i gubimo smisao za vreme.

Ostaje nada da ćemo u novoj godini, naći put da izadjemo iz ove opšte krize i da ozbiljno postavimo pitanja i promislimo smisao nasih života kao i njegove humanizacije. Niko ne može da vodi smisleni život sam po sebi; ljudi su odgovorni jedni za druge. Nova godina koja je pred nama, mogla bi da bude godina promišljanja i konstruisanja te nove odgovornosti.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Od Lavrova do Makrona

Iako Srpska napredna stranka ima potpisan Sporazum o saradnji sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom, iako je predsednik SNS i premijer Miloš Vučević, izjavio da SNS...

Prof. dr Goran Radosavljević, Prodekan za nauku i direktor Instituta FEFA

Potreban nam je četiri puta brži rast od sadašnjeg

Smanjenje korupcije, reforme u sektoru energetike i temeljne promene u sistemu srednjeg obrazovanja predstavljaju ključeve za brži privredni rast  Pre dva meseca Srbija je dobila...

Luka Baturan, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Arbitrarno određene poreske olakšice degradiraju sistem

Najveći posao koji Srbiji predstoji, a tiče se poreskih propisa, jeste radikalna reforma poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sadašnji sistem...

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija

Umesto zidova i mašina, ulažimo u ljude i njihovo znanje

Za državu u kojoj se smanjuje broj stanovnika, uputno je da sve preostale snage „penje“ na lestvici industrijske vrednosti. To, međutim, znači daleko veće...

Vesti

Srbija i Japan započinju pregovore o Sporazumu o investicijama

Ministarka inostranih poslova Japana Joko Kamikava i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić dogovorili su se oko početka pregovora...

Ambasador SAD Kristofer Hil posetio prvu toplanu koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil posetio je toplanu Pemci 1 u Kladovu, koja je uz podršku...

Er Srbija dobila prvu ženu kapetana u ATR floti

Er Srbija je saopštila da je dobila prvu ženu kapetana u svojoj floti aviona ATR. "Tridesetdvogodišnja Vanja Marčeta je prva...

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...