Član Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), čovek sa desetak važnih funkcija u svetskom sportu, govori o izazovima s kojima se suočavao u 2020. godini • Retestiranjima u Svetskoj antidoping agenciji (VADA) otkrivamo i one koji su varali i pre 12 godina • Vakcina nije obavezna za Olimpijske igre u Tokiju
Srbija nije zemlja koja ima veliki uticaj u svetu, ali jedan Srbin spada među najuticajnije ličnosti u svetskom sportu. Reč je o Nenadu Laloviću (62), članu Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), koji se nalazi na još desetak značajnih funkcija u sportu. Za početak, recimo da je i predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja (UVV) i član upravnih odbora Svetske anti-doping agencije, Asocijacije sportova letnjih olimpijskih igara (ASOIF) i Asocijacije svih sportskih asocijacija (GAISF).
-Samo u Svetskoj antidoping agenciji imam tri funkcije. Nije lako sve to uskladiti, ali to shvatam kao priznanje. Najviše obaveza imam u rvanju, kao prvi čovek svetske organizacije – kaže rođeni Beograđanin Nenad Lalović kome je baza poslednjih godina Švajcarska, mada je češće u avionu, osim u ovo vreme pandemije virusa korona.
Pretpostavljamo da nije teško izdvojiti događaj koji je Vama obeležio 2020. godinu – odlaganje Olimpijskih igara u Tokiju?
Ako ostavimo po strani pandemiju, koja je promenila izgled čitave planete, odlaganje Igara je bilo nešto što bih izdvojio. Odluka o odlaganju bila je teška, ali i optimistična. Neki nas optužuju da smo oklevali sa odlaganjem, što nije tačno. Nismo oklevali, već smo sagledavali sve posledice bilo kakvog rešenja. Mnogo je lakše otkazati Igre nego ih pomeriti za godinu dana. Otkazivanje bi bilo čista predaja. Predsednik MOK-a Tomas Bah je tražio rešenje, pregovarao je direktno sa premijerom Japana i gradonačelnikom Tokija, sa Organizacionim komitetom.
Zajednički su došli do rešenja. Normalno, kao član Izvršnog odbora MOK-a bio sam na izvoru svih zbivanja, znao sam u svakom trenutku šta se događa i verovao sam da ćemo naći pravo rešenje. Zadovoljni smo što će Igara biti, mada smo svesni da to dosta komplikuje život međunarodnim federacijama, a organizatoru najviše. Ni nama u MOK-u nije bilo lako. Trebalo je sagledati sve posledice: neki savezi imaju problem sa finansiranjem ako se Igre ne održe, zatim odnos sa vlasnicima TV prava, poremećen sistem kvalifikacija… Do danas se za Tokio kvalifikovalo jedva nešto iznad 50 odsto takmičara. Svi smo uvereni da će se preostale kvalifikacije održati na fer i sportski način. Bilo kakvo administrativno kvalifikovanje ne dolazi u obzir, jer to nije u sportskom i olimpijskom duhu.
Čovek koji je vratio Kuvajt u olimpijsku porodicu
Profesor žurnalistike iz Kalifornije Alan Abrahamson, jedan od najboljih poznavalaca prilika u olimpijskom pokretu, pre tri godine svrstao je Nenada Lalovića u red najozbiljnijih kandidata za dolazak na čelo MOK-a kada s te funkcije ode Tomas Bah.
Lalović se nametnuo na više polja u sportu. Postao je prva ličnost iz Srbije (Jugoslavije) koja je izabrana u Izvršni odbor MOK-a, a pre toga je postao član MOK-a (nalik skupštini, u kojoj je od 1988. do 2005. bio nekadašnji generalni sekretar FIBA Bora Stanković).
Pored svih funkcija, pomenutih na početku ovog intervjua, Lalović je i član Komisije olimpijske solidarnosti, jedne od ključnih komisija MOK-a, jer se kroz nju finansiraju sportisti i nacionalni olimpijski komiteti. Zatim je član Olimpijskog samita MOK-a (održava se jednom godišnje), šef Komisije za nadzor AIBA (Svetske bokserska organizacija), član Krizne grupe za promene kvalifikacionog sistema po sportovima za Igre u Tokiju, bio je šef Krizne grupe za vraćanje Kuvajta u olimpijsku porodicu (Kuvajt je opet član MOK-a), član Upravnog odbora Komiteta mediteranskih igara…
Pre Lalovića i Stankovića, članovi MOK-a sa prostora Jugoslavije bili su osnivač Srpskog olimpijskog kluba Svetomir Đukić, zatim Franjo Bučar, Stanko Bloudek, Boris Bakrač i Slobodan Filipović.
Nije tajna da mnogi sportovi žive od raspodele novca od TV prava sa Olimpijskih igara, pa je samim tim ova pandemija dovela mnoge u tešku situaciju?
MOK je, na osnovu analize, preusmerio deo sredstava na međunarodne sportske federacija, onima kojima je bilo najpotrebnije. To je zapravo avans od prihoda koje će te federacije ostvariti na osnovu TV prava. Pomogli smo u određenoj meri i Organizacionom komitetu Olimpijskih igara. Danas vidimo u medijima da su Igre zbog svega toga poskupele za 2,8 milijardi dolara. Naravno, sa najvećim izazovom se susreo Japan koji se uprkos svim teškoćama fenomenalno reorganizovao.
Da li su nove okolnosti dovele do nekih promena u načinu osiguranja Olimpijskih igara?
Osiguranje važi samo za Igre koje se eventualno ne bi održale. U ovom slučaju osiguranje ne može da interveniše, jer će Igara biti. Ista je situacija i sa međunarodnim federacijama. MOK-u uopšte nije bio cilj da se naplaćuje od osiguranja zato što nema Igara, već smo sve snage usmerili ka tome da sportistima stvorimo uslove da mogu da ispune svoje snove i da se takmiče na najvećoj smotri sporta.
Vodite svetsko rvanje, a zna se da su borilački sportovi – zbog neposrednog kontakta takmičara – najviše pogođeni pandemijom?
Ovo je poseban udarac za sve dvoranske sportove. Posle 15. marta, u rvanju nismo imali nikakva kapitalna takmičenja. Završili smo poslednje takmičenje u Otavi, gde smo imali kvalifikacije i prvenstvo Severne i Južne Amerike. Takmičenje je već bilo počelo kada je objavljena pandemija i onda smo, uz specijalnu dozvolu vlasti Otave, nastavili i završili takmičenje.
Nismo imali nijednog zaraženog, ali smo imali silne probleme. Mnoge ekipe nisu mogle da se vrate jer su avioni bili prizemljeni. Neki su putovali mesec dana do kuće. Neke sportiste su smestili u njihove ambasade, nekima smo mi pomogli, iznajmili stanove i vraćali ih na razne načine. Za neke je to bila velika odiseja…
Danas mi se čini da su svi svesni zaraze i pandemije, da se saživljavaju sa njom. Život ide dalje. Moraju da se nađu rešenja kako da se nastavi normalno, uz sve sanitarne mere koje sprečavaju prenos bolesti. U dvoranama je to teže, ali svedoci smo da se igraju košarka, rukomet i drugi ekipni sportovi koji imaju više kontakata u jednom trenutku nego rvanje. Već smo navikli da neki igrači ne igraju jer su pozitivni, mečevi se odlažu, ali se ipak igraju. Mi smo odlagali takmičenja na po dva meseca, jer nismo hteli da ugasimo nadu sportistima da će se u dogledno vreme takmičiti. I to je potrajalo do oktobra, a onda smo počeli smo sa turnirima u Moskvi, Varšavi i Zagrebu.
U društvu prinčeva i princeza
Nenad Lalović je jedan od 15 članova Izvršnog odbora MOK-a i jedan od 102 člana MOK-a. Pitamo ga kako MOK izgleda iznutra?
-U Izvršnom odboru su predsednik Tomas Bah, četvoro potpredsednika i deset članova. U odboru su i pet dama: Anita Defranc, koja je i potpredsednik odbora, zatim Nikol Hoverc, Kirsti Koventri, Naval el Mutakvel i Mikaela Javorski. Sve što se predstavlja na sesiji MOK-a, prvo se diskutuje i predlaže na izvršnom odboru. Zatim na sesiji glasaju članovi MOK-a. Članovi MOK-a su mnoge javne ličnosti iz raznih krajeva sveta. Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun je predsednik Etičke komisije MOK-a. Imamo razne vladare, do nivoa kralja, pošto kraljevi ne mogu da budu birani. Tu je princ Albert od Monaka, luksemburški nadvojvoda Anri, princeza Nora od Lihtenštajna, britanska princeza Ana, kuvajtski šeik Ahmed Al-Sabah, katarski princ Tamim Al Tani, danski princ Frederik, jordanski princ Faisal bin Husein, belgijski baron Pjer-Olivije Bekers. Tu su i poznati filantropi, režiseri i još neke javne ličnosti…
Početkom decembra iz MOK-a je stigla vest da Tomas Bah neće imati protivkandidata za novi četvorogodišnji mandat (prvi mandat osam godina). Kako to tumačite?
U MOK-u ne postoji neka velika ambicioznost za poziciju predsednika, makar je ja nisam prepoznao. Evo i zašto… U olimpijskom pokretu je ustaljena praksa da se bira najbolji među nama. Za sada mi znamo da smo izabrali najboljeg, a to je mesto vrlo delikatno, zahtevno i naporno.
Ne znam da li je neki predsednik pre Baha u osmogodišnjem mandatu imao toliko izazova. Pomenuću, uz sve političke krize, Severnu i Južnu Koreju – rešenje zajedničkog tima u Pjončangu, pa ruski problem dopinga, zatim zika vurus u Rio de Žaneiru, gde se na kraju niko nije zarazio… Zatim, tu su bili i problemi vezani za atletiku, Fifu, kao i redovni pritisak nekih medija da se iznova traže skandali u MOK-u. Virus kovid-19 i da ne pominjem. Od dolaska Baha došlo je do mnogo veće transparentnosti u funkcionisanju, mnogo većeg uticaja sportista u odlučivanju, mnogo većeg učešća žena u upravljanju… U boksu, recimo, sve kvalifikacije i olimpijski turnir organizuje MOK, a ne Svetska bokserska organizacija (AIBA), zato što je ona suspendovana. Rešavamo i probleme dopinga u dizanju tegova, koji nisu vezani posebno za neku zemlju, već za čitavu kulturu tog sporta. Sve su to izazovi za koje Bah nudi rešenja. Mi danas razmišljamo da li će neko u julu da ide za Japan, a Bah već sada redovno odlazi u Japan. I ne putuje privatnim avionom kao što neki misle.
Kao člana Upravnog odbora Svetske antidoping agencije (VADA), pitamo Vas koliko je pandemija kovida promenila način testiranja na doping?
Samim tim što ima manje takmičenja, imamo mnogo manje testiranja na borilištima. I dalje se sprovode ciljna testiranja van takmičenja. Nije ni lako ni bezbedno testirati sportiste u ovim uslovima. Dogodilo se da je predstavnik jedne nacionalne antidoping agencije zarazio čitavu ekipu kad je došao da takmičarima uzima uzorke. Vada je našla način da se pojača zaštita od virusa prilikom uzimanja uzoraka.
Suština Vade je da čistim sportistima obezbedi iste uslove i da ih zaštiti od onih koji pokušavaju da kradu. Veoma oštrim sankcijama šaljemo jasnu poruku da se varanje ne isplati. Vidite, sa ovim retestiranjima od Pekinga 2008. godine, danas padaju sportisti koji su razotkriveni novim tehnologijama analize njihovih uzoraka, nakon 12 godina. Retroaktivno im se oduzimaju medalje. MOK je uložio značajna sredstva i u skladišta za čuvanje uzoraka sa Olimpijskih igara, tako da je uvek moguć ritest sportiste u roku od deset godina.
Pojava vakcina protiv kovida otvorila je niz pitanja koja se tiču Olimpijskih igara narednog leta. Bah je rekao da vakcina neće biti obavezna za Tokio, ali šta ako aviokopmanije koje lete za Japan ne budu htele da prime putnike koji nisu vakcinisani?
Video sam da Udruženje svetskih avioprevoznika razmišlja o tome da uvede obaveznu vakcinu za letove, ali smatram da to neće biti prepreka za Tokio. MOK je odlučio i Bah je to objavio da vakcina nije obavezna, a ni Japanci to ne traže. Međutim, tu se radi o poštovanju ljudskih prava. Postoji mali procenat ljudi koji smatraju da vakcina nije dobra, da sad ne ulazim u diskusiju o tome šta ko misli o vakcinisanju… Smatram da je MOK dobro postupio, a ako avioprevoznici donesu odluku da je kod njih vakcina obavezna, mi protiv toga ne možemo ništa. Igre će se u svakom slučaju održati i neće trpeti zbog vakcine. Ne verujem da će neki sportista, koji se godinama spremao, da propusti Igre zbog vakcine. Nauka u ovoj oblasti je u proteklih devet meseci napredovala više nego u proteklih devet godina, tako da verujem da će do sledećeg leta sve eventualne prepreke biti savladane.