Kratkoročne mere zaštite standarda poput zamrzavanja cena ključnih prehrambenih proizvoda, intervencije iz robnih rezervi ili smanjivanje PDV na neke ključne proizvode i usluge su kratkog daha, stvaraju dodatne poremećaje na tržištu i ugrožavaju stabilnost budžeta
Inflacija godinama nije bila tema u SAD,Evropskoj Uniji i drugim razvijenim zemljama. Centralne banke su uzalud pokušavale da ekspanzivnom monetarnom politikom dostignu željeni rast cena od oko 2%.Sve se promenilo kada rast cena krajem 2021. dostigao 7% u SAD, 5% u EU. Pokazalo se da pandemija nije završena, da su međunarodni lanci snabdevanje i dalje pokidani, da je došlo do velikog rasta cena sirovina i hrane,da dramatičan skok cena energenata, vrši dopunski pritisak na cene proizvodnih inputa i troškove života.
Procenjuje se da će u 2022. i 2023. doći do postepenog smirivanja cena u meri u kojoj će se prevazilaziti navedeni eksterni,odnosno “uvezeni”faktori inflacije, a monetarna i fiskalna politika ponovo preuzme svoje stabilizacione funkcije. Ipak, treba upozoriti da suviše brza monetarna restrikcija može da ugrozi ekonomski rast i zaposlenost. Sem toga, na nacionalnom i globalnom nivou predstoji višegodišnje prestrukturiranje privrede u skladu sa “zelenom agendom” i digitalizacijom. A za to je potrebno vreme i ogromna finansijska sredstva. Zato bi se u narednom periodu pre moglo očekivati da će se inflacija postepeno smanjivati ali da do priželjkivanih “2% rasta godišnje”ipak treba sačekati.
Mogle bi se navesti inflacije koje su bile manje posledice internih poremećaja i grešaka makroekonomske politike već su bile izazvane eksternim, pre svega neočekivanim ekonomskim ili političkim faktorima.
Glavni uzrok inflacije 70tih godina bilo je iznenadno učetvorostručenje cena nafte na svetskom tržištu, praćeno velikim skokom cena sirovina i hrane. Bilo je potrebno vreme da se izvrši globalno prilagođavanje novonastalim okolnostima i i cene stabilizuju na novom nivou. Drugi primer je hiperinflacija u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata kao posledica visokih reparacija. U nedostatku realnih izvora finansiranja pribeglo se ubrzanom štampanju novca što je u kratkom roku dovelo do dramatičnog skoka cena. Poznata je i hiperinflacija u SR Jugoslaviji početkom devedesetih kada je, usled strogih međunarodnih sankcija, došlo do velikog pada ekonomske aktivnosti i nestašica na tržištu što se bezuspešno pokušavalo prevazići štampanjem sve manje vrednog novca.
Za trajnu stabilnost cena treba istovremeno držati pod kontrolom visinu javnog duga i tekući deficit platnog bilansa
Posle više cenovno stabilnih godina,Srbija je 2021. završila sa inflacijom od blizu 8% uglavnom zbog ranije navedenih eksternih faktora na koje monetarna politika nije mogla značajnije da utiče. Međutim,Srbija je ranjiva na inflaciju i zbog “internih” problema na koje monetarna politika opet može samo ograničeno da deluje, pre svega, politikom kamatnih stopa i deviznog kursa. Za trajnu stabilnost cena treba istovremeno držati pod kontrolom visinu javnog duga i tekući deficit platnog bilansa.
Kratkoročne mere zaštite standarda poput zamrzavanja cena ključnih prehrambenih proizvoda, intervencije iz robnih rezervi ili smanjivanje PDV na neke ključne proizvode i usluge su kratkog daha, stvaraju dodatne poremećaje na tržištu i ugrožavaju stabilnost budžeta. Glavni uslov porasta životnog standarda na realnim osnovama, pored makro ekonomske stabilnosti, je dinamičan ekonomski rast a to znači:nastavak priliva stranih direktnih investicija u tehnološko intenzivnije sektore, mnogo veća podrška domaćim investicijama, mogućnosti zapošljavanja na dobro plaćenim poslovima,sistematsko smanjivanje korupcije i ravnopravni uslovi poslovanja svih učesnika na tržištu, ukratko celovita reformska i razvojna politika.
Na žalost, mnogi građani u Srbiji ne poseduju neku imovinu niti štednju i žive sa niskim platama i penzijama. Za njih je ključno da se obezbedi stabilnost cena hrane, komunalnih usluga, struje i grejanja i da se za socijalno ugrožene za tu svrhu obezbede dodatne subvencije.
Za one sa većim dohocima uvek je dobro da “ne drže sva jaja u istoj korpi” i da ne veruju previše u mogućnosti brzih dobitaka na finansijskim tržištima. Dugoročnije ulaganje u proverene investicione fondove ili zlato obezbeđuje veću sigurnost. S obzirom na sadašnji ogroman interes za ulaganjem u nekretnine najbolji izbor je kredit sa što dužim rokom otplate sa fiksnim kamatnim stopama koje u budućnosti ne mogu biti niže od sadašnjih već samo više.
