Mapa sajta

Milan Marković, General Manager, „Smurfit Kappa“ Beograd

U Dunav se vraća prečišćena voda

„Smurfit Kappa“ Beograd je osnovana 1921. i bila je prva fabrika papira u Srbiji, a danas su prvi po uvođenju novih tehnologija i rešenja...

Bogdan Gavrilović, generalni direktor, WTO Serbia

Transport i logistika bez granica

World Transport Overseas je jedna od najbže rastućih logističkih kompanija u Istočnoj Evropi sa filijalama u Bugarskoj, Kini, Hrvatskoj, Grčkoj, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji,...

Vesna Jovanović, direktorka, EurologSystem

Povezivanje Italije i Srbije železnicom

EurologSystem, koji će 2025. obeležiti dve decenije uspešnog poslovanja, godišnje preveze, u proseku, 500.000 tona robe, prvenstveno poljoprivrednih sirovina i prehrambenih proizvoda U cilju dalje...

Branko Milikić, direktor poslovnog razvoja, Halcom Srbija

Inovacije u digitalnom bankarstvu

Halcom je lider u oblasti digitalnog bankarstva i bankarskih rešenja. Već 30 godina omogućavaju sigurnu i efikasnu digitalizaciju finansijskih procesa za banke, kompanije i...

Dragana Ašić Ratkovac, Business Manager Consulting i Poreski savetnik, Unija Consulting d.o.o. Beograd

Kako vidimo poreski svet i šta je važno

U današnjem svetu, uspeh kompanija zavisi i od sposobnosti da se prilagode stalnim promenama u poreskim zakonima. Moje iskustvo govori da se regulative brzo...

Prof. dr Jurij Bajec, specijalni savetnik u Ekonomskom institutu i redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Mere obuzdavanja inflacije su pogrešne

Kratkoročne mere zaštite standarda poput zamrzavanja cena ključnih prehrambenih proizvoda, intervencije iz robnih rezervi ili smanjivanje PDV na neke ključne proizvode i usluge su kratkog daha, stvaraju dodatne poremećaje na tržištu i ugrožavaju stabilnost budžeta

Inflacija godinama nije bila tema u SAD,Evropskoj Uniji i drugim razvijenim zemljama. Centralne banke su uzalud pokušavale da ekspanzivnom monetarnom politikom dostignu željeni rast cena od oko 2%.Sve se promenilo kada rast cena krajem 2021. dostigao 7% u SAD, 5% u EU. Pokazalo se da pandemija nije završena, da su međunarodni lanci snabdevanje i dalje pokidani, da je došlo do velikog rasta cena sirovina i hrane,da dramatičan skok cena energenata, vrši dopunski pritisak na cene proizvodnih inputa i troškove života.

Procenjuje se da će u 2022. i 2023. doći do postepenog smirivanja cena u meri u kojoj će se prevazilaziti navedeni eksterni,odnosno “uvezeni”faktori inflacije, a monetarna i fiskalna politika ponovo preuzme svoje stabilizacione funkcije. Ipak, treba upozoriti da suviše brza monetarna restrikcija može da ugrozi ekonomski rast i zaposlenost. Sem toga, na nacionalnom i globalnom nivou predstoji višegodišnje prestrukturiranje privrede u skladu sa “zelenom agendom” i digitalizacijom. A za to je potrebno vreme i ogromna finansijska sredstva. Zato bi se u narednom periodu pre moglo očekivati da će se inflacija postepeno smanjivati ali da do priželjkivanih “2% rasta godišnje”ipak treba sačekati.

Mogle bi se navesti inflacije koje su bile manje posledice internih poremećaja i grešaka makroekonomske politike već su bile izazvane eksternim, pre svega neočekivanim ekonomskim ili političkim faktorima.

Glavni uzrok inflacije 70tih godina bilo je iznenadno učetvorostručenje cena nafte na svetskom tržištu, praćeno velikim skokom cena sirovina i hrane. Bilo je potrebno vreme da se izvrši globalno prilagođavanje novonastalim okolnostima i i cene stabilizuju na novom nivou. Drugi primer je hiperinflacija u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata kao posledica visokih reparacija. U nedostatku realnih izvora finansiranja pribeglo se ubrzanom štampanju novca što je u kratkom roku dovelo do dramatičnog skoka cena. Poznata je i hiperinflacija u SR Jugoslaviji početkom devedesetih kada je, usled strogih međunarodnih sankcija, došlo do velikog pada ekonomske aktivnosti i nestašica na tržištu što se bezuspešno pokušavalo prevazići štampanjem sve manje vrednog novca.

Za trajnu stabilnost cena treba istovremeno držati pod kontrolom visinu javnog duga i tekući deficit platnog bilansa

Posle više cenovno stabilnih godina,Srbija je 2021. završila sa inflacijom od blizu 8% uglavnom zbog ranije navedenih eksternih faktora na koje monetarna politika nije mogla značajnije da utiče. Međutim,Srbija je ranjiva na inflaciju i zbog “internih” problema na koje monetarna politika opet može samo ograničeno da deluje, pre svega, politikom kamatnih stopa i deviznog kursa. Za trajnu stabilnost cena treba istovremeno držati pod kontrolom visinu javnog duga i tekući deficit platnog bilansa.

Kratkoročne mere zaštite standarda poput zamrzavanja cena ključnih prehrambenih proizvoda, intervencije iz robnih rezervi ili smanjivanje PDV na neke ključne proizvode i usluge su kratkog daha, stvaraju dodatne poremećaje na tržištu i ugrožavaju stabilnost budžeta. Glavni uslov porasta životnog standarda na realnim osnovama, pored makro ekonomske stabilnosti, je dinamičan ekonomski rast a to znači:nastavak priliva stranih direktnih investicija u tehnološko intenzivnije sektore, mnogo veća podrška domaćim investicijama, mogućnosti zapošljavanja na dobro plaćenim poslovima,sistematsko smanjivanje korupcije i ravnopravni uslovi poslovanja svih učesnika na tržištu, ukratko celovita reformska i razvojna politika.

Na žalost, mnogi građani u Srbiji ne poseduju neku imovinu niti štednju i žive sa niskim platama i penzijama. Za njih je ključno da se obezbedi stabilnost cena hrane, komunalnih usluga, struje i grejanja i da se za socijalno ugrožene za tu svrhu obezbede dodatne subvencije.

Za one sa većim dohocima uvek je dobro da “ne drže sva jaja u istoj korpi” i da ne veruju previše u mogućnosti brzih dobitaka na finansijskim tržištima. Dugoročnije ulaganje u proverene investicione fondove ili zlato obezbeđuje veću sigurnost. S obzirom na sadašnji ogroman interes za ulaganjem u nekretnine najbolji izbor je kredit sa što dužim rokom otplate sa fiksnim kamatnim stopama koje u budućnosti ne mogu biti niže od sadašnjih već samo više.

Više...

Komentar Zorana Panovića

Plan rasta

Krajem aprila Evropski parlament dao je zeleno svetlo za usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, a Savet Evropske unije usvojio je početkom maja ovaj...

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu

Srbija je podigla nivo saradnje sa Kinom na najviši nivo u Evropi

I Nemačka i Francuska priželjkuju blisku saradnju sa Kinom, pa bilo kakvo prebacivanje Srbiji bliskih odnosa sa Kinom predstavlja primer dvostrukih standarda Boravio sam u...

Prof. dr Slobodan Zečević, redovni profesor, naučni savetnik, Institut za evropske studije

Delikatna klackalica

Francuska i Nemačka imaju različite poglede na saradnju sa Kinom, ali njihovi interni razlozi za takve poglede ne moraju se autmatski odnositi i na...

Vuk Vuksanović, viši istraživač, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Rusija će biti izazov, ali Kina ostaje dilema XXI veka

Američko-kineski geopolitički i bezbednosni rivalitet oblikovaće međunarodni sistem, u kojem će drugim zemljama, uključujući i Srbiju, pitanje kako se pozicionirati predstavljati veliki izazov Poslednja runda...

Vesti

Više od 150 kompanija na forumu FRANCUSKA – ZAPADNI BALKAN

U Beogradu otvoren dvodnevni forum FRANCUSKA - ZAPADNI BALKAN: „Proizvodnja, lanac snabdevanja i ESG prakse” u organizaciji Francusko-srpske privredne komore, a u...

Island 16. put zaredom najmirnija država na svetu, Slovenija među prvih deset

Globalni indeks mira objavio je svoju tradicionalnu listu najmirnijih zemalja sveta za 2024, na kojoj šesnaestu godinu zaredom Island...

Žiofre: Zajedno želimo snažniju Evropsku uniju sa Srbijom koja je članica, jer Evropa jeste naša kuća

Srpsko kulturno nasleđe je evropsko nasleđe i samo zajedno možemo da sačuvamo naš zajednički evropski kulturni identitet, poručeno je...

Savet stranih investotora i EBRD organizovali konferenciju o finansijskim uslugama  

Savet stranih investitora Srbije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je drugu konferenciju o...

Ceo svet u našoj prestonici – Šta ćemo videti na EXPO2027Belgrade?

Tema Specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu koja se održava 2027. oživeće tokom 92 dana kroz veoma sadržajan program, zone...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim...

U Beogradu osnovana Regionalna kreativna mreža

Na inicijativu Nacionalne platforme "Srbija stvara" i centra Ložionica, u Beogradu je održano prvo okupljanje kreativnih centara, organizacija i...

Čile će postaviti najveću astronomsku kameru na svetu na ivici pustinje Atakama

Na vrhu planine Sero Paćon u regionu Kokimbo, na ivici pustinje Atakama, započelo je postavljanje komponenti za izgradnju opservatorije...

Evropska unija najviše uvozi bicikala iz Tajvana i Kambodže

Zemlje Evropske unije su u 2023. godini izvezle bicikala u vrednosti od 1,03 milijarde evra (električnih i neelektričnih), što...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...

Glasači iz Nemačke najbrojniji na biralištima, Malta ima najmanje birača na izborima za Evropski parlament

Izbori za Evropski parlament 2024. zakazani su za 6. i trajaće do 9. juna, a agencija Evrostat je tim...

U Beogradu osnovana Regionalna kreativna mreža

Na inicijativu Nacionalne platforme "Srbija stvara" i centra Ložionica, u Beogradu je održano prvo okupljanje kreativnih centara, organizacija i...

Čile će postaviti najveću astronomsku kameru na svetu na ivici pustinje Atakama

Na vrhu planine Sero Paćon u regionu Kokimbo, na ivici pustinje Atakama, započelo je postavljanje komponenti za izgradnju opservatorije...

Evropska unija najviše uvozi bicikala iz Tajvana i Kambodže

Zemlje Evropske unije su u 2023. godini izvezle bicikala u vrednosti od 1,03 milijarde evra (električnih i neelektričnih), što...
spot_img