U ozbiljnim krizama svi pogledi su uprti u lidere i od njih se očekuje da daju smernice, da realno iskažu ono što svi osećaju, da artikulišu dalji pravac i pronađu delotvorne načine za što bezbolnije prevazilaženje straha i opšte neizvesnosti.
Svet danas stoji licem u lice sa još jednom nepoznanicom kojoj otpor mogu pružiti jedino nauka i znanje. Mnogi među nama osećaju dodatni pritisak – donose ga bespomoćnost i mnoštvo novih briga u vezi sa pandemijom izazvanom virusom Kovid 19 : finansijski strahovi, bojazan za starije roditelje, briga o deci, razočarenje zbog otkazanih putovanja…
Na izazove koje je donela korona, ne reaguju svi isto, neko je otporniji neko manje otporan, neko će imati veliki problem da prihvati bezbedonosne mere, postaće agresivan, a neko će biti anksiozan. Većina ljudi će se lako adaptirati, a jedan procenat imaće potrebu da reaguje negacijom aktuelne situacije.
Važno je imati na umu širu sliku. „Ovo je sve privremeno. Ovo će proći. Možda je teško… mnogo je zastrašujućih stvari usput između tačke A i tačke B, ali tačka B postoji i svakog dana smo sve bliže tom trenutku“.
Život će se u budućnosti očigledno značajno promenti, ali je srećna okolnost je da su ljudi veoma fleksibilni i kada sve ovo prođe mnogo toga će i zaboraviti
Život će se u budućnosti očigledno značajno promenti, ali je srećna okolnost je da su ljudi veoma fleksibilni i kada sve ovo prođe mnogo toga će i zaboraviti. Važno je primeniti bihevioralni imunitet : redukovati broj ljudi sa kojima komuniciramo, provoditi vreme na bezbednim mestima, voditi računa o fizičkoj distanci…Ovo je teško jer je u suprotnosti sa našom nacionalnom kulturom.
Vreme pandemije pokrenulo je po malo zaboravljene vrednosti : humanost i solidarnost.Pomozite onima koji su slabiji od vas. Prosocijalne aktivnosti su dobre za društvo, ali i za pojedinca.
Takođe je važno struktuirati dan, osmisliti aktivnosti, jer je leto pred nama.Iskustvo ukazuje da se najviše depresivnih poremećaja javlja u vreme praznika i godišnjih odmora, kada ljudi nemaju struktuirano vreme.
Ograničiti broj informacija koje usvajamo preko društvenih mreža, a poruke lidera moraju biti tačne, pravovremene, dosledne i empatične. Građani ne smeju biti krivi zbog novonastalih okolnosti. U ozbiljnim krizama svi pogledi su uprti u lidere i od njih se očekuje da daju smernice, da realno iskažu ono što svi osećaju, da artikulišu dalji pravac i pronađu delotvorne načine za što bezbolnije prevazilaženje straha i opšte neizvesnosti. U nejasnoj situaciji, stanju emocionalnih i finansijskih lomova ljudi najpre posmatraju reakcije lidera, kao najznačajniji odgovor, i u skladu sa njim formiraju sopstvene emocionalne i psihološke standarde.
Prilikom razmatranja rizične situacije, trezveno razmišljanje u ogromnoj meri može da pomogne – katastrofično razmišljanje vodi u paniku i bespomoćnost, a nerealni optimizam može da navede na ignorisanje opasnosti.
