Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Uspešne reforme privlače nove investitore

Slovenačke kompanije su oduvek pokazivale interes za investiranjem u Srbiji, u nekom periodu više, a u nekom manje, a privredna saradnja između dve zemlje je skoro uvek bila dobra. Slovenačke kompanije se, generalno, dobro osećaju u Srbiji. Ako imaju priliku, odnosno ako se steknu povoljni uslovi za investiranje, one će uvek radije investirati u Srbiju nego u neku drugu zemlju pogotovo u onu koja nije u blizini.

Uspešne reforme privlače nove investitore Danijela Fisakov

Za 2016. godinu je srpska vlada najavila mnogo koraka za koje se slovenački privrednici nadaju da će doprineti da poslovno okruženje u Srbiji bude još privlačnije za strane investicije pa je za očekivati da će slovenačke kompanije ubuduće biti prisutne u Srbiji u još većem broju, te da će i one koje već niz godina posluju ovde i one koje tek planiraju da dođu značajno povećati obim svojih ulaganja.

Poslovni klub je i prošle godine povećao broj svojih članova. Šta je po vašem mišljenju najviše doprinelo kontinuiranom rastu članstva?

Pre nešto manje od tri godine, kada sam izabrana za predsednicu Slovenačkog poslovnog kluba, na izbornoj skupštini sam rekla da će prvi zadatak novoizabrane uprave biti da analizira stvarne potrebe članova. To i danas radimo svakodnevno jer Klub i postoji samo zbog članova koji ga sačinjavaju. Kontinuiranom porastu broja članova najviše doprinose preporuke dosadašnjih članova koji prepoznaju privrženost i posvećenost rukovodstva aktivnostima Kluba, praćenju i osluškivanju potreba članova. Podržavanje članova u aktivnostima koje predlažu i sprovode, posredovanje u odnosima sa državnom upravom, institucijama i drugim privrednim subjektima su aktivnosti Kluba koje se, jednostavno, podrazumevaju. Svi zajedno, celokupno članstvo, činimo da je naš Klub mesto na kome je skoncentrisana ogromna pozitivna energija, a takva mesta privlače druge pozitivne energije.

U javnosti se nedovoljno ističu pozitivni primeri domaćih kompanija pa se može steći utisak da je u Srbiji održiv biznis moguć samo uz velika investiranja iz inostranstva

Nedavno je naimenovan novi ekonomski savetnik u ambasadi Slovenije Goran Križ. Kakvu podršku, slovenački privrednici u Srbiji najviše očekuju od države kada je reč o daljem razvoju zajedničkih privrednih veza?

Gospodin Goran Križ je karijerni diplomata sa velikim iskustvom i postignutim rezultatima i, tome sam lično svedok, velikom željom da nastavi uspešan rad svojih prethodnika i doprinese još čvršćoj i raznovrsnijoj privrednoj saradnji Slovenije i Srbije. S obzirom da je gospodin Križ ujedno i počasni član uprave Slovenačkog poslovnog kluba, sigurna sam da ćemo zajedničkim snagama doprineti jačanju ekonomskih veza dveju država.

U nekoliko navrata do sada, izbeglička kriza koja potresa Evropi imala je i direktne veoma nepovoljne posledice na protok roba u regionu. Kako su se ovakvi poremećaji odrazili na poslovanje vaših članica u Srbiji?

Nemili događaj koji se je desio u septembru, kad su se zatvorile granice između Srbije i Hrvatske  na samo dva dana, najupečatljivije nas je uverio da takvi potezi nisu dobro rešenje. Zatvaranje granica, svakako, ne predstavlja civilizacijsku tekovinu za koju se zalažu ljudi zdravog razuma, bez obzira na to u kojoj oblasti deluju – kulturi, privredi, obrazovanju ili sportu. Osim što je protivpravno, ne mogu da se otrgnem utisku i da je jezivo podsećalo na neke događaje, iz nedaleke prošlosti regiona, koji su imali ozbiljne posledice za čije prevazilaženje ljudi dobre volje i zdrave pameti ulažu ogromne napore. Kada kompanije svoje poslovanje zasnivaju na slobodnim komunikacijama, tj. na normama i principima slobodnog protoka roba, sirovina i usluga onda svako, a naročito iznenadno ukidanje tih normi i principa, kompanijama pričinjava štetu i produkuje dodatne troškove za reorganizovanje i uspostavljanje alternativnih tokova transporta. Slovenačke kompanije u Srbiji ali i one van Srbije, a koje posluju sa kompanijama u Srbiji, su zatvaranjem granice između Hrvatske i Srbije bile dovedene upravo u takvu situaciju. Najdeblji kraj su izvukli upravo privrednici jer su štetu, za koju nisu odgovorni, morali da pokriju sami. Nadam se da će se ovaj problem sa izbeglicama što pre strateški i dugoročno rešiti, ako je to uopšte moguće, jer nije dobro da postoje bilo kakve barijere dobroj volji.

Primarni cilj osnivanja sekcije Industrija bio je povezivanje kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, energetike, telekomunikacija, građevine, automatike i industrije

Tokom prošle godine u okviru kluba ste formirali sekciju Industrija. Šta će ovakav način organizovanja doneti njenim članicama i da li nameravate da oformite još neke sekcije u okviru Kluba?

Primarni cilj osnivanja ove sekcije bio je povezivanje kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, energetike, telekomunikacija, građevine, automatike i industrije. Ostvarivanje poslovne saradnje kao i razmena korisnih informacija predstavljaju samo neke od mogućnosti koje se pružaju u okviru ove sekcije. Prvi odziv, interesovanje i povratne informacije pokazuju opravdanost osnivanja ovakvog vida organizovanja članova unutar Kluba. S obzirom da naši članovi dolaze iz različitih delatnosti, postoji potreba i interesovanje da se formiraju još neke slične sekcije po istom receptu. Trenutno je u planu da se formira sekcija Bankarstva, osiguranja i finansija.

SPK je ove godine organizovao 26 događaja. Za koje privredne propise članovi kluba pokazuju najveće interesovanje?

Svakako da su najposećeniji događaji bili oni pri kraju godine, Martinovanje i novogodišnji koktel, na kojima su se članovi i prijatelji Kluba družili u opuštenijoj atmosferi od poslovne. Ipak, Slovenački poslovni klub je svoj renome postigao, pre svega, organizovanjem događaja posvećenih konkretnim temama, tj. pronalaženju rešenja za konkretne probleme svojih članica. S obzirom da Klub sačinjavaju kompanije najrazličitijih profila trudimo se da u toku godine, iako to uopšte nije jednostavno, organizujemo događaje na kojima će rukovodeći ljudi svake članice pronaći nešto korisno za svoju kompaniju i sebe. Posećenost od dvadesetak ljudi, koliko bude na radnom doručku, samo neupućenima se može učiniti malom ali ako se pri tome uzme u obzir da se radi o ljudima koji su u svojim kompanijama nadležni za usko stručne teme uviđamo da su ti događaji, zapravo, izuzetno posećeni. Od plenarnih sastanaka se svojom posećenošću, kako zbog gosta tako i zbog obrađivanih tema, izdvaja sastanak Kluba na kojem je gostovala potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođa Zorana Mihajlović. Interesovanje za novi Zakon o izgradnji je bilo i još uvek je veliko, a na sastanku su postignuti i konkretni rezultati.

Svakako da se mogućnosti sa velikim potencijalom za privrednu saradnju nalaze u oblastima energetike odnosno energetske efikasnosti, informacionih tehnologija i izgradnje saobraćajne infrastrukture

Srbija je u prošloj godini zabeležila skok na listi Svetske banke Doing Business. Da li vaši članovi osećaju poboljšanja u poslovnoj klimi?

Svakako se oseća napredak pogotovo na područjima za koja je Svetska banka ocenila da su u njima učinjena najveća poboljšanja. Na osnovu te ocene je Srbija danas rangirana na 59-om mestu liste Svetske banke, što je značajan napredak za 32 mesta u odnosu na prošlu godinu. Najveći napredak Srbija je ostvarila u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i poreza ali s druge strane su povećane poreska stopa poreza na imovinu i takse za zaštitu životne sredine kao što je i konstatovala Svetska banka. U svakom slučaju, još uvek najveće probleme stvaraju pravna nesigurnost, korupcija i dugačke komplikovane procedure odnosno preveliko administriranje. Birokratija je teško izlečiva bolest. Povoljniji ambijent za poslovanje, pa i za život građana uopšte, se ne može postići isključivo izglasavanjem zakona u Skupštini ako, na primer, u državnoj instituciji pisarnica koja prima podneske i dokumentaciju radi sa strankama samo od 10 do 14 časova. Obrazloženje da je podnesak moguće poslati i poštom nije zadovoljavajuće u slučaju potrebe za brzim postupanjem. Sporost u administraciji je upravo ono što treba da se eliminiše.

Kako biste ocenili saradnju koju Klub ima sa predstavnicima srpske vlade i administracije, Privredne komore i drugih institucija uključenih u kreiranje poslovnog ambijenta?

Slovenački poslovni klub dobro i otvoreno sarađuje sa celokupnom državnom upravom Srbije, a pogotovo sa privrednim komorama, kako na nivou države tako i na regionalnom nivou. Redovno razmenjujemo iskustva, predloge za bolju saradnju i sugestije za napredovanje srpskog poslovnog ambijenta. Takođe, sve intenzivnije razmatramo i mogućnosti da srpske kompanije investiraju u Sloveniju.

Prošle godine održano je 6. zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Slovenije i Srbije. Koliko ovakvi skupovi doprinose otvaranju novih polja za saradnju?

Sigurno je da doprinose jer se na ovakim skupovima razmenjuju podaci o napretku koji je postignut u odnosima među privredama dveju država, lociraju se problemi koje je potrebno rešavati, a najbitnije je da se na ovakvim skupovima probude konkretni privredni potencijali saradnje između država na osnovu predloga samih kompanija. Konačno, rezultat ovakvih skupova je unapređenje celokupne saradnje dveju zemalja. Nažalost, u javnosti se nedovoljno ističu pozitivni primeri domaćih kompanija pa se može steći utisak da je u Srbiji održiv biznis moguć samo uz velika investiranja iz inostranstva. Nasuprot tome, upoznala sam najmanje desetinu potpuno domaćih kompanija koje bi sa svojom organizovanošću i kvalitetom proizvoda mogle da budu uspešne i da ih celokupne premestite bilo gde u svetu koga zovemo razvijenim. Takve kompanije kojima, svakako, treba pomoći da prošire svoje zdravo poslovanje van granica Srbije, su u Sloveniju dobrodošle.

U kojim privrednim oblastima postoji najveći prostor za dolazak slovenačkih investitora koji još nisu prisutni u Srbiji?

Svakako da se mogućnosti sa velikim potencijalom za privrednu saradnju nalaze u oblastima energetike odnosno energetske efikasnosti, informacionih tehnologija i izgradnje saobraćajne infrastrukture s obzirom da se na ovim prostorima ukrštaju važni saobraćajni koridori. No, po značaju i mogućnostima ni za stopu ne zaostaju ni oblasti zaštite životne sredine, turizma i tradicionalnih grana privrede, pre svega poljoprivrede tj. proizvodnje organske hrane. Ne samo da su ovo oblasti sa najvećim slobodnim prostorom za dolazak novih slovenačkih investicija u Srbiju već i oblasti sa ogromnim potencijalom za zajednička nastupanja na trećim tržištima.