Mapa sajta

Više...

Akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU

Memorandum 2 je obična laž

Koliko sam žučnih kritika Memoranduma čuo od...

Ljubica Gojgić, novinar, dobitnica Legije časti

Politička korektnost je siguran put u autocenzuru

Pitanje časti se danas tretira kao vrlina...

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Čekaju nas godine inflacije

Rastuća inflacija nije privremeni fenomen izazvan neviđenom...

Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Kurs čuva stabilnost na tržištu nekretnina

Sve dok ne bude značajnijih oscilacija deviznog...

EU sprema zakon za solarne panele na krovu svake nove zgrade

Evropska unija će obezbediti ogromne investicije u solarnu energiju i energiju dobijenu od vetra, ali će kratkoročno morati da...

NALED utvrdio 12 reformskih prioriteta do 2025.

Podrška sprovođenju zelene agende, unapređenje uslova za investiranje i izgradnju i unapređenje kvaliteta donošenja propisa, tri su ključna reformska...

Kristofer Hil: Američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije Srbiji

Nj.e. Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, napisao je na Tviteru da američki biznis donosi sjajne poslove i inovacije...

Svaki četvrti Britanac preskače obrok zbog štednje

Mnogi Britanci preskaču po jedan obrok, pozajmljuju novac, manje izlaze ili isključuju grejanje da bi se izborili sa povećanjem...

Povećano interesovanje francuskih kompanija za investiranje u Srbiji

Francuska agencija za razvoj pokazuje povećano interesovanje za investiranje u Srbiji, izjavio je Nj.e Pjer Košar, ambasador Francuske u...

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Uspešne reforme privlače nove investitore

Slovenačke kompanije su oduvek pokazivale interes za investiranjem u Srbiji, u nekom periodu više, a u nekom manje, a privredna saradnja između dve zemlje je skoro uvek bila dobra. Slovenačke kompanije se, generalno, dobro osećaju u Srbiji. Ako imaju priliku, odnosno ako se steknu povoljni uslovi za investiranje, one će uvek radije investirati u Srbiju nego u neku drugu zemlju pogotovo u onu koja nije u blizini.

Za 2016. godinu je srpska vlada najavila mnogo koraka za koje se slovenački privrednici nadaju da će doprineti da poslovno okruženje u Srbiji bude još privlačnije za strane investicije pa je za očekivati da će slovenačke kompanije ubuduće biti prisutne u Srbiji u još većem broju, te da će i one koje već niz godina posluju ovde i one koje tek planiraju da dođu značajno povećati obim svojih ulaganja.

Poslovni klub je i prošle godine povećao broj svojih članova. Šta je po vašem mišljenju najviše doprinelo kontinuiranom rastu članstva?

Pre nešto manje od tri godine, kada sam izabrana za predsednicu Slovenačkog poslovnog kluba, na izbornoj skupštini sam rekla da će prvi zadatak novoizabrane uprave biti da analizira stvarne potrebe članova. To i danas radimo svakodnevno jer Klub i postoji samo zbog članova koji ga sačinjavaju. Kontinuiranom porastu broja članova najviše doprinose preporuke dosadašnjih članova koji prepoznaju privrženost i posvećenost rukovodstva aktivnostima Kluba, praćenju i osluškivanju potreba članova. Podržavanje članova u aktivnostima koje predlažu i sprovode, posredovanje u odnosima sa državnom upravom, institucijama i drugim privrednim subjektima su aktivnosti Kluba koje se, jednostavno, podrazumevaju. Svi zajedno, celokupno članstvo, činimo da je naš Klub mesto na kome je skoncentrisana ogromna pozitivna energija, a takva mesta privlače druge pozitivne energije.

U javnosti se nedovoljno ističu pozitivni primeri domaćih kompanija pa se može steći utisak da je u Srbiji održiv biznis moguć samo uz velika investiranja iz inostranstva

Nedavno je naimenovan novi ekonomski savetnik u ambasadi Slovenije Goran Križ. Kakvu podršku, slovenački privrednici u Srbiji najviše očekuju od države kada je reč o daljem razvoju zajedničkih privrednih veza?

Gospodin Goran Križ je karijerni diplomata sa velikim iskustvom i postignutim rezultatima i, tome sam lično svedok, velikom željom da nastavi uspešan rad svojih prethodnika i doprinese još čvršćoj i raznovrsnijoj privrednoj saradnji Slovenije i Srbije. S obzirom da je gospodin Križ ujedno i počasni član uprave Slovenačkog poslovnog kluba, sigurna sam da ćemo zajedničkim snagama doprineti jačanju ekonomskih veza dveju država.

U nekoliko navrata do sada, izbeglička kriza koja potresa Evropi imala je i direktne veoma nepovoljne posledice na protok roba u regionu. Kako su se ovakvi poremećaji odrazili na poslovanje vaših članica u Srbiji?

Nemili događaj koji se je desio u septembru, kad su se zatvorile granice između Srbije i Hrvatske  na samo dva dana, najupečatljivije nas je uverio da takvi potezi nisu dobro rešenje. Zatvaranje granica, svakako, ne predstavlja civilizacijsku tekovinu za koju se zalažu ljudi zdravog razuma, bez obzira na to u kojoj oblasti deluju – kulturi, privredi, obrazovanju ili sportu. Osim što je protivpravno, ne mogu da se otrgnem utisku i da je jezivo podsećalo na neke događaje, iz nedaleke prošlosti regiona, koji su imali ozbiljne posledice za čije prevazilaženje ljudi dobre volje i zdrave pameti ulažu ogromne napore.

Primarni cilj osnivanja sekcije Industrija bio je povezivanje kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, energetike, telekomunikacija, građevine, automatike i industrije

Kada kompanije svoje poslovanje zasnivaju na slobodnim komunikacijama, tj. na normama i principima slobodnog protoka roba, sirovina i usluga onda svako, a naročito iznenadno ukidanje tih normi i principa, kompanijama pričinjava štetu i produkuje dodatne troškove za reorganizovanje i uspostavljanje alternativnih tokova transporta. Slovenačke kompanije u Srbiji ali i one van Srbije, a koje posluju sa kompanijama u Srbiji, su zatvaranjem granice između Hrvatske i Srbije bile dovedene upravo u takvu situaciju. Najdeblji kraj su izvukli upravo privrednici jer su štetu, za koju nisu odgovorni, morali da pokriju sami. Nadam se da će se ovaj problem sa izbeglicama što pre strateški i dugoročno rešiti, ako je to uopšte moguće, jer nije dobro da postoje bilo kakve barijere dobroj volji.

Tokom prošle godine u okviru kluba ste formirali sekciju Industrija. Šta će ovakav način organizovanja doneti njenim članicama i da li nameravate da oformite još neke sekcije u okviru Kluba?

Primarni cilj osnivanja ove sekcije bio je povezivanje kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, energetike, telekomunikacija, građevine, automatike i industrije. Ostvarivanje poslovne saradnje kao i razmena korisnih informacija predstavljaju samo neke od mogućnosti koje se pružaju u okviru ove sekcije. Prvi odziv, interesovanje i povratne informacije pokazuju opravdanost osnivanja ovakvog vida organizovanja članova unutar Kluba. S obzirom da naši članovi dolaze iz različitih delatnosti, postoji potreba i interesovanje da se formiraju još neke slične sekcije po istom receptu. Trenutno je u planu da se formira sekcija Bankarstva, osiguranja i finansija.

SPK je ove godine organizovao 26 događaja. Za koje privredne propise članovi kluba pokazuju najveće interesovanje?

Svakako da su najposećeniji događaji bili oni pri kraju godine, Martinovanje i novogodišnji koktel, na kojima su se članovi i prijatelji Kluba družili u opuštenijoj atmosferi od poslovne. Ipak, Slovenački poslovni klub je svoj renome postigao, pre svega, organizovanjem događaja posvećenih konkretnim temama, tj. pronalaženju rešenja za konkretne probleme svojih članica. S obzirom da Klub sačinjavaju kompanije najrazličitijih profila trudimo se da u toku godine, iako to uopšte nije jednostavno, organizujemo događaje na kojima će rukovodeći ljudi svake članice pronaći nešto korisno za svoju kompaniju i sebe.

Svakako da se mogućnosti sa velikim potencijalom za privrednu saradnju nalaze u oblastima energetike odnosno energetske efikasnosti, informacionih tehnologija i izgradnje saobraćajne infrastrukture

Posećenost od dvadesetak ljudi, koliko bude na radnom doručku, samo neupućenima se može učiniti malom ali ako se pri tome uzme u obzir da se radi o ljudima koji su u svojim kompanijama nadležni za usko stručne teme uviđamo da su ti događaji, zapravo, izuzetno posećeni. Od plenarnih sastanaka se svojom posećenošću, kako zbog gosta tako i zbog obrađivanih tema, izdvaja sastanak Kluba na kojem je gostovala potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođa Zorana Mihajlović. Interesovanje za novi Zakon o izgradnji je bilo i još uvek je veliko, a na sastanku su postignuti i konkretni rezultati.

Srbija je u prošloj godini zabeležila skok na listi Svetske banke Doing Business. Da li vaši članovi osećaju poboljšanja u poslovnoj klimi?

Svakako se oseća napredak pogotovo na područjima za koja je Svetska banka ocenila da su u njima učinjena najveća poboljšanja. Na osnovu te ocene je Srbija danas rangirana na 59-om mestu liste Svetske banke, što je značajan napredak za 32 mesta u odnosu na prošlu godinu. Najveći napredak Srbija je ostvarila u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i poreza ali s druge strane su povećane poreska stopa poreza na imovinu i takse za zaštitu životne sredine kao što je i konstatovala Svetska banka. U svakom slučaju, još uvek najveće probleme stvaraju pravna nesigurnost, korupcija i dugačke komplikovane procedure odnosno preveliko administriranje. Birokratija je teško izlečiva bolest. Povoljniji ambijent za poslovanje, pa i za život građana uopšte, se ne može postići isključivo izglasavanjem zakona u Skupštini ako, na primer, u državnoj instituciji pisarnica koja prima podneske i dokumentaciju radi sa strankama samo od 10 do 14 časova. Obrazloženje da je podnesak moguće poslati i poštom nije zadovoljavajuće u slučaju potrebe za brzim postupanjem. Sporost u administraciji je upravo ono što treba da se eliminiše.

Kako biste ocenili saradnju koju Klub ima sa predstavnicima srpske vlade i administracije, Privredne komore i drugih institucija uključenih u kreiranje poslovnog ambijenta?

Slovenački poslovni klub dobro i otvoreno sarađuje sa celokupnom državnom upravom Srbije, a pogotovo sa privrednim komorama, kako na nivou države tako i na regionalnom nivou. Redovno razmenjujemo iskustva, predloge za bolju saradnju i sugestije za napredovanje srpskog poslovnog ambijenta. Takođe, sve intenzivnije razmatramo i mogućnosti da srpske kompanije investiraju u Sloveniju.

Prošle godine održano je 6. zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Slovenije i Srbije. Koliko ovakvi skupovi doprinose otvaranju novih polja za saradnju?

Sigurno je da doprinose jer se na ovakim skupovima razmenjuju podaci o napretku koji je postignut u odnosima među privredama dveju država, lociraju se problemi koje je potrebno rešavati, a najbitnije je da se na ovakvim skupovima probude konkretni privredni potencijali saradnje između država na osnovu predloga samih kompanija. Konačno, rezultat ovakvih skupova je unapređenje celokupne saradnje dveju zemalja. Nažalost, u javnosti se nedovoljno ističu pozitivni primeri domaćih kompanija pa se može steći utisak da je u Srbiji održiv biznis moguć samo uz velika investiranja iz inostranstva. Nasuprot tome, upoznala sam najmanje desetinu potpuno domaćih kompanija koje bi sa svojom organizovanošću i kvalitetom proizvoda mogle da budu uspešne i da ih celokupne premestite bilo gde u svetu koga zovemo razvijenim. Takve kompanije kojima, svakako, treba pomoći da prošire svoje zdravo poslovanje van granica Srbije, su u Sloveniju dobrodošle.

U kojim privrednim oblastima postoji najveći prostor za dolazak slovenačkih investitora koji još nisu prisutni u Srbiji?

Svakako da se mogućnosti sa velikim potencijalom za privrednu saradnju nalaze u oblastima energetike odnosno energetske efikasnosti, informacionih tehnologija i izgradnje saobraćajne infrastrukture s obzirom da se na ovim prostorima ukrštaju važni saobraćajni koridori. No, po značaju i mogućnostima ni za stopu ne zaostaju ni oblasti zaštite životne sredine, turizma i tradicionalnih grana privrede, pre svega poljoprivrede tj. proizvodnje organske hrane. Ne samo da su ovo oblasti sa najvećim slobodnim prostorom za dolazak novih slovenačkih investicija u Srbiju već i oblasti sa ogromnim potencijalom za zajednička nastupanja na trećim tržištima.

Pročitajte još...

Danijela Fišakov reizabrana za predsednicu Slovenačkog poslovnog kluba

U četvrtak, 17. marta 2022. godine, Slovenački poslovni klub (SPK) održao je u hotelu Hyatt Regency Belgrade redovnu sednicu Skupštine, koja je ujedno bila...

Uspešno održan „International coffee break”, poseban networking događaj u okviru KBF-a

7. marta 2022. godine, 9 bilateralnih organizacija u Srbiji je, u okviru Kopaonik Business Foruma, okupilo predstavnike kompanija članica na, već tradicionalnom, događaju pod...

Radni sastanak članova Slovenačkog poslovnog kluba sa Ministarstvom rudarstva i energetike

Sastanak članova Slovenačkog poslovnog kluba sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije održan je dana 10. februara 2022. godine u hotelu Mona Plaza u...

Kakva je pozicija žena u Srbiji u poslovnom sektoru?

Mnoge izvanredne žene tek treba da zasijaju punim sjajem

Prema Statisti, Srbija je po kvoti žena na vodećim pozicijama trenutno na 21. mestu i bolja je od Nemačke ali daleko iza nordijskih zemalja....

Danijela Fišakov, predsednica SPK

Jednake plate teško ostvariv cilj

Ne postoji više ni jedna oblast rukovođenja u kojoj žene nisu dokazale barem svoju jednakost sa kolegama ali nisu jednako plaćene za isti rad....

Novogodišnje okupljanje članova Slovenačkog poslovnog kluba

Dana, 13. decembra 2021. godine u hotelu Hyatt Residence u Beogradu, Prijatelji i članovi SPK okupili su se povodom tradicionalnog novogodišnjeg koktela Slovenačkog poslovnog...

Održan “Speed Business Meeting – Fall Edition”

Slovenački poslovni klub - SPK, Srpska asocijacija menadžera - SAM i Kanadsko-srpsko poslovno udruženje - CANSEE organizovali su ,,Speed Business Meeting - Fall Edition"...

Radni sastanak „Razgovor ministra sa privrednicima“

Dana 16.6.2021. g. Slovenački poslovni klub organizovao je nakon dužeg vremenskog perioda, uživo događaj, radni sastank sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije,...