Svet je u stalnom kretanju. Zvuči logično. A da li je i baš tako? Tehnološki razvoj i opšti napredak čovečanstva odvajaju čoveka od iskonskog načina života. Savremeni trkački i maratonski pokret se tome suprotstavlja poslednjih decenija i vraća čoveka u prirodu i kretanje. Zato se i zove „Pokret zdravlja“, zato se i kaže da nema barijera
Moj ulazak u „Pokret zdravlja“ dogodio se slučajno 1988. godine u Los Anđelesu, kada sam sreo Freda Liboa (Fred Lebow), osnivača savremenog trkačkog pokreta, osnivača Njujorškog trkačkog kluba (NYRR), osnivača i dugogodišnjeg direktora Njujorškog maratona. Od Njujorškog maratona Fred je napravio savremeni urbani spektakl koji spaja svih pet njujorških opština i koji je najveći događaj tog tipa u svetu sa 55.000 učesnika i gotovo 2 miliona gledalaca. Njujorški maraton je i svetionik za sve ostale trkačke događaje širom sveta kada je u pitanju kvalitet organizacije. Grad Njujork ostvari prihod od 450 miliona dolara tokom održavanja Njujorškog maratona.
Fred je imao i misiju da širi trkački pokret širom sveta i tako je odlučio da jedna od destinacija na tom putu bude Beograd, odnosno Beogradski maraton.
Libou je dolazio u Beograd 1989. i 1993. godine, u vreme najvećih sankcija nametnutih tadašnjoj SR Jugoslaviji od strane međunarodne zajednice i sa konferencije za novinare, održane u Skupštini grada Beograda, poslao poruku u svet da trkački pokret ne trpi nikakve prepreke i da je to razlog zašto je, baš u tom trenutku, došao u Beograd. Pritom je trčao i polumaraton u okviru Beogradskog maratona.
Beogradski maraton, od 1994. godine, kada je Libou preminuo, dodeljuje trofej „Fred Libou“ pobednicima Beogradskog maratona, kao znak zahvalnosti i priznanja za Fredov doprinos nastanku i razvoju Beogradskog maratona.
Fredovu univerzalnu misiju o značaju kretanja, nastavio sam kroz svoju funkciju člana Borda direktora AIMS (Svetsko Udruženje maratona i uličnih trka – Association of International Marathons and Distance Races) – rukovodećeg tela ove globalne organizacije, u kome sam bio zadužen za članstvo u samoj asocijaciji, za internu i eksternu komunikaciju, a zajedno sa kolegama direktorima maratona iz Berlina, Njujorka, Londona, Roterdama, Bostona i Tokija i za razvoj trkačkog pokreta u svetu.
AIMS je sada organizacija sa gotovo 500 članica iz 130 zemalja sveta i neprekidno se širi i razvija.
Univerzalnost Fredove poruke da trkački svet nema granica i da se stalno razvija i kreće, ogleda se i u tome da, ni časovi iz popularne geografije, ne bi bili toliko zanimljivi da objasne kako je moguće da se maratoni održavaju u svim glavnim i mnogim drugim gradovima širom sveta i na hiljadama drugih mesta poput: Antartic, Galapagos Islands, Polar Circle, Sahara Desert, Great Chinese Wall, French Riviera, Petra Desert, Tibet Platou, Began Temple, Laguna Phuket, Disney Theme Park i na mnogim drugim neobičnim mestima.
Još kreativnija su imena mnogih maratona koji svojom atraktivnošću, spojem istorije, kulture i zadovoljstva šire i razvijaju ideju o trčanju i prizivaju stotine hiljada ljudu širom sveta na pokret. Evo samo nekih imena maratona: Athens Marathon the Authentic (a kako drugačije), The City of Art, Hans Christian Andersen, Loch Nes, Flying Pig, Pharaonic, Romeo and Juliet, Alexander the Great, Volcano, Star Wars, Piramides, Robin Hood, Gold Coast – pa ko ne bio otišao na neki od ovih događaja.
Od Filipidesa, grčkog vojnika, možda najpoznatijeg „maratonca“, koji je 490. god. pre nove ere pretrčao od Maratona do Atine da javi Atinjanima da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a potom preminuo – kako legenda kaže, prošlo je mnogo vremena.
U međuvremenu su se pojavili savremeni „osvajači“ gradova, ulica i parkova prepoznajući značaj trčanja i osećajući u tome svoju novoosvojenu slobodu i povratak iskonskoj prirodi.
Ono što razlikuje „savremene Filipidese“ od onog iz 490. godine pre nove ere, je što ovi današnji trče iz zadovoljstva i radi sopstvenog zdravlja. Trčanje im je stil života i u skladu sa tim grade i svoje druge navike i organizuju putovanja. Zato se i kaže da je trkačka migracija jedna od najvećih i najaktivnijih u svetu.
A kako, u poslednje vreme, gotovo nijedan razgovor ne počinje i ne završava se bez komentara o pandemiji Korona virusa, možda je i ovo dobra prilika da pomenem da je, eto baš nedavno, UN prepoznao značaj fizičke aktivnosti, trčanja i hodanja, kroz inicijativu 118 država članica koje su pozvale UN i sve ostale članice da, bez obzira na mnoge prioritete u ovom trenutku, u svoje planove oporavka u post COVID-19 eri, uključe fizičku aktivnost i daju joj posebno mesto – s obzirom na njen značaj u izgradnji javnog zdravlja.
Nažalost, savremeno društvo boluje i od pandemije nezaraznih bolesti kao što su visok pritisak, kardio vaskularne bolesti, gojaznost, šećerna bolest, bolesti koštanog i mišićnog sistema, depresija i mnoge druge bolesti od kojih boluje i umire preko 70% svetskog stanovništva godišnje. Medicinski je dokazano da je u ovako teškim situacijama po stanovništvo fizička aktivnost, trčanje i hodanje primarna prevencija, ali da je i važan deo kurative – odnosno lečenja. Takođe je potvrđeno da je četvrti uzrok smrtnosti u svetu fizička neaktivnost.
A trčanje je jednostavna aktivnost dostupna svima, pojedinačno ili sa prijateljima, lako je primenljiva u različitim prostorima i vremenskim prilikama, prihvatljiva od oba pola i u svim uzrasnim kategorijama. Pri tom leči i dušu i telo.
Nije nam izgleda drugo preostalo nego da se pokrenemo.
Moguće da je Fred spoznao nešto pre nas..