Skoro sam dobila pitanje – da li si se umorila televizije? Pomislila sam da li će to ikad biti moguće? Da li je moguće da se umorite od nečega što je vaša strast i ljubav?
U televiziju sam se zaljubila kao devojčica. Osamdesetih, u vreme kada sam odrastala, ona je nudila sadržaj. Sećam se moje sreće kada se na ekranu ispiše “mali program”. To je bio znak da počinju minuti samo za nas decu. Uranjanje u taj novi svet bio je početak moje opčinjenosti “magičnom kutijom” koja mi je nudila da vidim dalje od onoga što je činilo moje detinjstvo. Ubrzo su moje igre počele da oponašaju televizijske emisije, a tinejdžerske godine su donele i spoznaju da je to profesija kojom želim da se bavim.
Usledilo je studiranje televizijske produkcije, potom i novinarstva, a onda su se nizale i prilike da televiziju iskusim i kao producent i kao novinar. Novinarstvo je prevagnulo i u njemu sam već skoro dve decenije. Tih dvadeset godina je proletelo, a osećaj je, čini se, ostao isti kao kod one male Nevene.
Svaku novu emisiju, intervju ili izveštaj doživljavam kao novo uzbuđenje, ali i novu lekciju. To možda i jeste najveća privilegija koju nam novinarstvo donosi – kontinuiranu priliku da učimo i upoznajemo nove ljude.
Tim jutarnjeg programa “Probudi se” prikazuje Srbiju onakva kakva ona zaista jeste, sa svim njenim lepotama i problemima. Jedino tako ćemo je učiniti boljim mestom
Novinarstvo vam daje i mogućnost da svedočite istoriji i budete njen deo. Jedno takvo dragoceno iskustva imala sam 2018. godine. U Francuskoj se obeležavao jedan vek od primirja u Velikom ratu. Svi državnici sveta bili su tog 11. novembra u Parizu. I ja sam bila tamo. Izveštavala sam o njihovim susretima, trenutnim odnosima u svetu, ali sam napravila i osvrt na priču o srpskim đacima koji su bili stipendisti francuske Vlade u vreme Prvоg svetskog rata na fakultetu u Poatjeu. O tom periodu, srpsko-francuskim odnosima nekad i sad razgovarala sam sa akademikom i piscem, koji je živeo u tom gradu. Milovan Danojlić je učinio da, sagledavajući istoriju, bolje shvatimo trenutak u kom se nalazimo. To i jeste naš zadatak – ne samo puko izveštavanje o tome šta se dešava već i zašto. Stavljanje događaja u istorijski kontekst daje našim gledaocima mogućnost da razumeju i vide širu sliku.
Tu širu sliku, dajemo i gledaocima TV Nova S svakog jutra od 6h do 9h. Tim jutarnjeg programa “Probudi se” prikazuje Srbiju onakva kakva ona zaista jeste, sa svim njenim lepotama i problemima. Jedino tako ćemo je učiniti boljim mestom.
Kada se vratim na početak priče možda odgovor na pitanje zašto se nisam umorila leži i u tome što novinarstvo i televiziju doživljavam kao profesiju koja mi daje mogućnosti, a ne (kako je mnogi sa strane vide) kao profesiju koja zahteva.
A možda i to ima veze sa mojom prirodom – meni je čaša uvek pola puna!