Imam porodicu od stotinu dece i verujem da će ih biti još, naučili su me i oblikovali više nego bilo koji fakultet, upoznala sam divne ljude i saradnike i živim svoju svrhu. Zahvalna sam za dosadašnje iskustvo, verujem u još veća čuda pred nama. I neprestano mogu da ostvarujem svoje i snove na desetine onih koji to ne mogu sami. A to je neprocenjivo iskustvo.
Moja priča počinje davno, za vreme studija 90-tih godina. Kako i sama potičem iz disfunkcionalne porodice i odrastala sam u više nego skromnim uslovima, kao student na praksi u školi sam počela da uviđam da postoje deca sa toliko potencijala, a bez podrške porodice i okruženja, pa samim tim i osuđena na to da se nikad ne razviju, da prožive svoj život nezadovoljni, nesrećni, nesvesni toga šta su sve mogli da postignu i postanu. I onda počinje moja lična borba da pokušam da pomognem najpre onima koje sam znala iz mog rodnog kraja, a onda i šire.
15tak godina kasnije, ta moja želja da pomognem pre svega deci i mladima bez podrške porodice je postala intenzivnija. Na podsticaj prijatelja, osnivam udruženje Centar Zvezda ( prema priči o morskoj zvezdi), a prijatelji pomažu da izradimo logo, web sajt, flajere. I tako je počelo, nekako samo od sebe, instruisano nekim višim silama, slučajnostima koje to svakako nisu.
Program Kuća mogućnosti smo započeli u jesen 2015.godine u Beogradu, kao pilot program, prvi takve vrste u Srbiji. To je stanovanje uz podršku za mlade koji, najčešće sa navršenih 18 godina, izađu iz domova za nezbrinutu decu ili hraniteljskih porodica. Bilo je teško iznajmiti prostor za tu namenu, pronaći ljude koji su voljni da rade- često potpuno volonterski, ubediti stručne radnike da zaslužujemo poverenje, organizacije i institucije- da smo ozbiljni u nameri da trajemo i razvijamo se. To je iziskivalo od mene da dam otkaz na svom poslu, da se posvetim nesigurnom i kratkotrajnom projektnom angažmanu, da zaboravim na radno vreme, vikende, slobodne dane i da moj život i moja porodica i prijatelji dobiju jednu potpuno drugu dimenziju i ulogu- služenje onima koji su u potrebi.
Oko 100nak mladih bez roditeljskog staranja je prihvaćeno i podržano dok se nisu osamostalili, Kuća mogućnosti je otvorila svoja vrata u Beogradu, Nišu i Kragujevcu
Danas, nakon 10 godina od te presudne odluke, pored svih uspona i padova, smatram to jednom od onih životnih prekretnica koje vas zauveuk promene. Udruženje Centar Zvezda je moja i druga kuća moje porodice. Iako i dalje nedovoljno poznata, mala, domaća organizacija, mnogima je promenila život na bolje. Oko 100nak mladih bez roditeljskog staranja je prihvaćeno i podržano dok se nisu osamostalili, Kuća mogućnosti je otvorila svoja vrata u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. Finansiranje je otežano, pa smo pre 5 godina počeli da izrađujemo dekorativne sveće, drvene ukrase i druge predmete kako bismo obezbedili samoodrživost, a mladima radnu terapiju i stvaranje radnih navika. Njih prodajemo kompanijama, kao korporativne poklone, na sajmovima, marketima, a od prihoda plaćamo troškove zakupa prostora, hrane, obrazovanja za mlade, lečenja, terapija i slično.
Sada imam porodicu od još stotinu dece i verujem da će ih biti još, naučili su me i oblikovali više nego bilo koji fakultet, upoznala sam divne ljude i saradnike i živim svoju svrhu. Razumem da je svaki dan prilika da učinimo nešto dobro, novo, drugačije. Zahvalna sam za dosadašnje iskustvo, verujem u još veća čuda pred nama. I neprestano mogu da ostvarujem svoje i snove na desetine onih koji to ne mogu sami. A to je neprocenjivo iskustvo.