Umesto sadašnjih 4-5 godina sa sušom, u Srbiji sušu možemo očekivati svake godine. Ove promene se moguće ublažiti, a njihove posledice smanjiti, ako što pre primenimo hitne mere već definisane u nacionalnim strateškim dokumentima.
Naša zemlja je najranjivija zemlja Evrope po pitanju klimatskih promena. O tome svedoči i činjenica da se u Srbiji ove godine prosečna temperatura povećala već za 1.8°C, dok globalni prosek iznosi 1.1°C, a ovo leto je najtoplije ikada. Ovogodišnje poplave i vetrovi svedoče o opasnosti od klimatskih promena. Takođe, umesto sadašnjih 4-5 godina sa sušom, sušu možemo očekivati svake godine, a jaku sušu možemo očekivati čak 4-5 puta svakih 10 godina. Ove promene se moguće ublažiti, a njihove posledice smanjiti, ako što pre primenimo hitne mere već definisane u nacionalnim strateškim dokumentima. UNDP pomaže Vladi u tome. Posebno treba raditi na izgradnji sistema navodnjavanja i ranih najava suša u regionu Centralne Srbije.
Neki pomaci su već vidljivi. Ove godine je kiše je palo skoro kao 2014, sa neuporedivo manjom štetom i gubicima. I MUP – Sektor za vanredne situacije i jedinice civilne zaštite u lokalnim samoupravama odreagovale su uspešno. Vlada Srbije je, posredstvom Ministarstva za javna ulaganja, usvojila državne programe za porodične stambene, kao i objekte javne namene kako bi škole bile spremne za septembar. Posebno je važno što su ulaganja u prevenciju posle poplava 2014. dale rezultate. Najmanje štete je bilo tamo gde se ulagalo u treninge zaposlenih i unapređenje procedura. To je velika lekcija za Vladu, lokalne samouprave i za druge zemlje koje razmišljaju o prioritetima za javna ulaganja.
Posle velikih padavina ove godine, najmanje štete je bilo tamo gde se ulagalo u treninge zaposlenih i unapređenje procedura. To je velika lekcija za Vladu i lokalne samouprave i putokaz za javna ulaganja.
Danas brojne opštine i gradovi u Srbiji elektronski redovno obaveštavaju građane o vremenskim neprilikama i mogućim posledicama, uz savete kako da zaštite sebe i svoju imovinu. Važno je ne ograničiti se na jedan način obaveštavanja. I osobe sa oštećenjima vida i sluha, i stari, i oni koji nemaju mobilne telefone treba da imaju informacije na vreme.
Zahvaljujući finansijskoj podršci EU na Geoportalu Republičkog geodetskog zavoda imamo Registar rizika, gde se pretragom katastarske parcele, adrese ili naziva objekta može proveriti koliko su neki objekat ili lokacija ugroženi klizištima, poplavama, šumskim požarima i drugim opasnostima.
Takođe, EU je, u saradnji sa UNDP, MUP-om i Ministarstvom za javna ulaganja, izdvojila preko 16 miliona evra zahvaljujući kojima je obučeno preko 1,000 lokalnih aktera širom Srbije za reagovanje u vanrednim situacijama, kao i spasioci Gorske službe spasavanja Srbije. U pripremi je i nova nacionalna Strategija za vanredne situacije. Takođe, nabavljena su vozila za šumske požare, ambulantna i dekontaminaciona vozila. Posebna pažnja posvećena je jačanju sistema civilne zaštite na lokalu: opštine i gradovi u slivu Zapadne Morave dobile su opremu i mobilne protivplavne sisteme, koje koriste u vanrednim situacijama, a uskoro u Kraljevu treba da počne izgradnja prvog trening centra za opštinske jedinice civilne zaštite.
